Soro posle 32:1 blista: Doktrina srpskog vaterpola, nadam se da ćemo ispisati nove stranice ovog sporta

Što se ne žalite kada Zvezda ili Partizan imaju astronomske budžete nad ostatkom lige, to je ok, jel' da? Što država određuje šampiona svake godine? Tradicija? Pa kako su nastali ti klubovi? Kao državni, jedan od njih i vojni, spremni da obavljaju poslove vlasti. Da im navijači budu paravojne formacije u službi režima. I od samog starta im se upumpavaju narodne pare. To šatro nije veštački? Evo sada Novi Beograd da u narednih 50 godina ima ove finansije i osvoji 48 titula šampiona, 35 kupova i 10 titula prvaka Evrope mogu komotno da se pozovu na "tradiciju". Nije to nikakva tradicija. Elem, da se vratim na prvo pitanje, ne smeta kada to rade Partizan i Zvezda. Hajde malo manje licemeri da budemo, može? U fudbalu su svima puna usta skraćenja liga da bi se kao podigao kvalitet. A onda imamo primer Radnički iz Niša završi drugi, kuku lele, gura ih vlast, nameštaljka. Pa Vojvodina napravi dobru ekipu sa kojom uzme kup, opet žalopojke. Pa TSC uloži u akademiju, izgrade stadion, odmah su okarakterisani kao mađarski plaćenici, autonomaši, Sorošev projekat itd. Čim se pojavi neko treći, kreće orkestrirana kampanja da se isti ukloni što brže. Da se ne pokaže da šampion može biti bilo ko, ko ima novaca (koje većim delom država obezbeđuje, za razliku od Evrope gde su klubovi privatni, pa razlika u kvalitetu zavisi od sposobnosti uprava, ovde država direktno bira finansijama prvaka), već da gradimo neke mitove i legende o "beogradskim velikanima". Zato i kažem, e baš volim. Da vidite i vi malo.