Sonja Danilović: Kao mala sam se pitala zašto ljudi zaustavljaju tatu da se slikaju, sad sam već svesna

Nositi prezime Danilović na leđima sigurno da nije baš jednostavno, posle svega što je sa košarkaškom loptom uspeo da uradi Predrag. Međutim, i pored toga što su njegovi naslednici znali da će uvek biti na detaljnijem skeneru javnosti nego druga deca, odlučili su da krenu istim ili sličnim ulicama.

Olga već dugo pokušava da preskače izazovne teniske prepreke, Sonja je u odbojkaškim vodama, a najmlađi Vuk se odlučio za košarku.

„Od malena slušam priču o očekivanjima, jer smo iz porodice Danilović. Time se više bave drugi ljudi, a moji najbliži mi nikada nisu nametnuli nikakav pritisak“, kaže u razgovoru za Mozzart Sport kadetska reprezentativka Srbije Sonja Danilović (16).

Mlada odbojkašica kod kuće sigurno da može da dobije dobar savet, ali se trudi da sama gradi svoj put.

„Ne osećam da sam dužna da uradim nešto u sportu samo jer mi je prezime takvo kakvo je. Treba zbog sebe da uspem, a ne zbog njih. Što sam starija bolje se nosim sa tim. Stvarno uz moju porodicu osećam da te priče okolo, bilo pozitivne ili negativne, ne treba da me opterećuju. Ponosna sam do neba što se prezivam Danilović i nikad ne bih menjala to, bar ne dok se ne udam. Kad je sportski život u pitanju nikada nisam krila ko sam, ali ovako van sporta mi nekad padne na pamet da li bi se ljudi drugačije ponašali da ne znaju čija sam ćerka“.

Iako nikada nisu imali priliku da gledaju oca uživo, Olga, Sonja i Vuk su ove godine posebno mogli da osete koliko je značajna ličnost u našoj košarci. Partizan je obeležavao 30 godina od osvajanja evropske titule, a tokom tih dana se mnogo pričalo o veličini Saše Danilovića. 

„Mi smo to obeležili u našem užem krugu. Kad mi neko kaže - tata ti je bio veliki košarkaš, ja se začudim jer je to čovek s kojim sam provela ceo život. Ne mogu u sve to nekad da poverujem. Dok sam bila mala pitala sam se zašto ga ljudi zaustavljaju da se slikaju. Zašto se vi slikate s mojim tatom? Uvek je bilo čudno, ali sad već polako shvatam. Gledamo video snimke, fotografije, čitamo tekstove – onda sve postaje jasnije“.

Sonja je prošle nedelje osvojila sa kadetskom reprezentacijom Srbije zlato na Balkanskom prvenstvu, a podršku sa tribina joj je pružao i otac.

„Presrećan je bio kad sam ga zvala da dođe. Mama je bila sa Olgom na turniru, pa nije mogla. Da su bile u Srbiji, došle bi naravno i one. A tata je bio sa košarkašima u Nišu i onda mu se taman namestilo da dođe do Vranja. Zadovoljan je veoma kako sam odigrala. Na kraju svake utakmice sam se pozdravila sa ekipom, istegla se i onda otišla da se javim njemu. Podržavao me je stalno. Čak i kad sam ja smatrala da nisam odigrala najbolje, on mi je ulio takvu sigurnost, da je više nisam sumnjala u to da li sam dala maksimum. Nikada me nije slagao, uvek kaže ako sam loša na terenu. A sad je rekao da igram srcem, da se trudim i da je to najbitnije“.

Nekad očevi, sada sinovi: Danilović, Rakočević, Pavlović i Miličić ponovo stupaju na scenu

Sigurno da nekada vrhunskom košarkašu nije lako da gleda decu dok prave prve ozbiljnije korake. A Sonja priznaje da i ona teško preživljava kada prati sestru i brata.

„Mnogo teže je gledati njih, nego igrati utakmicu. Veoma stresno mi to pada. Teže mi je da gledam Olgu na terenu, nego Vuka. On se bavi timskim sportom, pa su mu tu saigrači, a ona je u teškim trenucima sama“, uz osmeh objašnjava. „Olga putuje otkad znam za sebe. Još dok sam bila mala, navikla sam da je često odsutna i da je zajedno sa mamom po nekim turnirima. Cela familija mi nedostaje kad smo odvojeni, ali ipak najviše sestra i brat“.

Sada su ponovo na različitim stranama. Dok Olga igra turnir u Švajcarskoj, Sonja učestvuje na Evropskom prvenstvu u Češkoj. Pravu uvertiru za ovo takmičenje izabranice Mirjane Musulin napravile su u Vranju, gde su se popele na balkanski tron i to pred tri hiljade gledalaca. 

„Na svakoj utakmici je bilo mnogo ljudi na tribinama. Niko od nas nije tako nešto očekivao. Navijali su i pravili neverovatnu atmosferu. I kad smo padale i imale loše trenutke, publika nas je dizala. Cela organizacija u Vranju je bila baš dobra, opet bih išla tamo. Nisam nikad bila do sada. Mama je htela više puta da me vodi, ali uvek nas sprečili neki treninzi i obaveze. Mnogo mi je drago što sam sad imala priliku da odem“.

Veliko slavlje u Vranju, Srbija najbolja na Balkanu

Danilovićeva kaže da Srbija na svakom takmičenju ide na najviši plasman.

„Mi smo očekivale da ćemo osvojiti zlato, jer smo igrale kod kuće, na domaćem terenu pred našom publikom. Dokazale smo da imamo kvalitet i nadam se da ćemo isti uspeh napraviti na Evropskom prvenstvu. Mnogo ekipa znamo sa prošlog EP ili iz kvalifikacija. Možda manje poznajemo Holandiju i Nemačku u našoj grupi. Mi otprilike znamo koje su ekipe teži protivnici, protiv kojih će biti malo lakše. Kao što smo na Balkanijadi, tako ćemo i ovde davati sve što možemo do poslednjeg poena“.

Imale su dovoljno vremena da se pripreme za start koji ih očekuje danas od 13.30 protiv Nemačke.

„Ušle smo mi u ritam, dugo smo kao ekipa zajedno. Sličan tim je bio prošle godine, možda su dve igračice sada ušle koje su prošlog leta bila samo na pripremama, a ne na takmičenju. Provodimo mnogo vremena zajedno, tako da smo sada kao neka familija, a ne reprezentacija. Lepo se družimo, to je veoma bitno, jer nemamo telefone“, uz osmeh objašnjava Sonja. „Uzimaju nam mobilne uveče i tokom obaveznog popodnevnog odmora, tako da ispunjavamo vreme drugačije. Navikle smo sad na to. Ja i kad ga imam, više ga ne gledam. Lepo sa družimo i treniramo, tako da možemo da očekujemo dobar rezultat“.

Kada završi reprezentativne obaveze, ponovo će se okrenuti građenju klupske karijere u Superligi Srbije. Prethodnu sezonu provela je u Sremu, a pre toga je branila boje TENT-a i Partizana.

„Ne ostajem u Sremskoj Mitrovici, poslednjih meseci sam trenirala sa Jedinstvom iz Stare Pazove i sa tim klubom ću potpisati ugovor. Mislim da je to trenutno za mene najbolji izbor. Pričala sam i sa roditeljima a i sa drugim ljudima koji su želeli da mi pomognu. Nisam mnogo igrala prošle sezone, ali sam kvalitetno trenirala. Sada idem u klub sa poznatim sistemom, mladom ekipom... Mislim da je pravo vreme da im se pridružim“, podvukla je Sonja Danilović.

PIŠE: Miljana ROGAČ

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETKINJE U ČEŠKOJ

1. kolo - subota

13.30: Srbija - Nemačka

2. kolo - nedelja

13.30: Srbija - Hrvatska

3. kolo - ponedeljak

13.30: Srbija - Bugarska

4. kolo - sreda

18.30: Srbija - Češka

5. kolo - četvrtak

16.00: Srbija - Holandija