Slađana Mirković o povratničkoj sezoni u Italiji: Čim se ukazala šansa, odmah sam prihvatila poziv
Vreme čitanja: 4min | pon. 27.01.25. | 08:10
"San svakog igrača je da igra u Seriji A", ističe srpska odbojkašica
Godinama je Slađana Mirković u mlađim kategorijama slovila za jednu od najtalentovanijih i najperspektivnijih odbojkašica na poziciji tehničara. Osvajala je i brojne individualne nagrade zahvaljujući kojima je svojevremeno smatrana legitimnom naslednicom legendarne Maje Ognjenović.
Davno je završila kadetski i juniorski staž, počela da se profiliše na seniorskom nivou, zabeležila prve nastupe u sada već bogatoj internacionalnoj karijeri, debitovala u dresu reprezentacije Srbije. Biografiju je dodatno popunila zvanjem evropske i svetske šampionke, uz srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. godine.
Izabrane vesti
A na klupskom planu je po sticanju pune afirmacije u čuvenoj beogradskoj Vizuri, igrala i u azerbejdžanskom Telekomu, poljskom hemiku, italijanskom Bergamu, turskom Ezačibašiju i PTT-u i rumunskoj Albi. Kako je oduvek maštala da se ponovo i stacionira na Apeninima, ukazanu šansu da zaduži opremu Rome u 2024. nije ni pomišljala da propusti.
"Italijanska liga je jedna od najjačih na svetu. San svakog igrača je da igra u Seriji A. Pre pet godina sam bila u Bergamu, ali nisam uspela da privedem sezonu kraju. Glavni razlog bila je pandemija koronavirusa. Priželjkivala sam od tada i da se vratim. Međutim, nije baš lako pronaći klub kao strani dizač, jer su ta mesta uglavnom popunjena", istakla je Mirkovićeva za Mozzart Sport.
Jedina mana u „novom debiju“ su rezultati. Rimski kolektiv trenutno se nalazi u donjem delu tabele, na 13. pretposlednjoj poziciji odmah ispred fenjeraša Talmasonsa, sa četiri trijumfa u 20 odigranih mečeva. Neplanirani učinak u elitnom društvu značajno je skrojen zbog velikih kadrovskih problema.
"Nismo imale sreće sa povredama. Doživeli smo pehove, uz izostanak dve najvažnije odbojkašice. U prvom delu sezone izgubile smo i previše bodova. Jesmo na začelju, ali pokušavamo da u nastavku nadoknadimo propušteno".
Pogled na dosadašnji odnos pobeda i poraza može da zavara. Iako obično grčevita borba za opstanak utiče na atmosferu i da se doživljeno iskustvo oceni kao negativno, Mirkovićeva je baš suprotnog mišljenja. Zadovoljna je organizacijom, saigračicama, stručnim štabom...
"Čim se ukazala prilika da pojačam Romu, uzbuđenje je naprasno poraslo i rešila sam odmah da prihvatim poziv. Možda ne ide kako sam zamišljala, ali igram za klub duge odbojkaške tradicije. Pre dolaska mi i nije bio preterano poznat. Na prvom mestu je bilo samo presudno da je reč o takmičenju u Italiji. Stvorilio se u međuvremenu poverenje zahvaljujući treneru Đuzepeu Kukariniju. Čula sam baš dosta lepih reči o njemu od drugih igračica. Pokazalo se da je čovek za svako poštovanje".
Napravila je paralelu o ambicijama, pogotovu pre i posle nastalih nevolja u sastavu.
"Kako je Roma tek od prošle godine u Seriji A, očekivanja nisu ni bila da se plasiramo među prve četiri ekipe. Znamo svi na koji način funkcionišu stvari na Apeninima, ko su lideri i autsajderi. Cilj je bio da probamo da stignemo do plej-ofa. Zato je i zadatak da se prikupi što više bodova. Nema nikakvog pritiska ni sada, a želja je da ostvarimo prethodno postavljeni zadatak".
Prema rečima naše sagovornice, nema ni preterane razlike u poređenju sa periodom kada je branila boje Bergama.
"Sve je slično ili isto, jedino su druge igračice. Klubovi u vrhu jesu jaki, ali ne treba zaboraviti da su u Italiji apsolutni svi konkurentni. Ipak, najlepši deo takmičenje je odnos između favorita i autsajdera. Svako sa svakim može ravnopravno da se nosi, iako je upoznat da li je neko najbolji tim ili ne".
No, benefit se ogleda i u srpskoj koloniji koju čine Maja Ognjenović (Skandići), Jovana Kocić (Talmasons), Rada Perović (Valefolja), Maja Aleksić (Novara), Ana Bjelica (Kuneo) i Hena Kurtagić (Milano).
"Najveća je radost da se vidimo i popričamo pre, posle utakmice ili privatno. Sve naše odbojkašice poznajem, dugo smo i igrale zajedno ili jedna protiv druge".
Ako i situacija u nacionalnom prvenstvu nije sjajna, u Evropi je potpuno drugačija priča.
"Presrećne smo kako napredujemo u Čelendž kupu. Kvalifikovale smo se za samo takmičenje preko MEVZA kupa, nedavno i izborile polufinale. Nismo znale dokle možemo da doguramo. Međutim, sve utakmice smo do sada pobeđivali sa 3:0 ili 3:1. Pred nama je meč protiv Potsdama. Kao i svaki nemački protivnik, odlikuje se disciplinovanom igrom. Evropski trofej je evropski trofej zbog čega priželjkujemo finale. Ima i dosta vremena do tih megdana, trenutno zaista nisu prioritet".
Nametnula se tokom razgovora i tema oko poziva u nacionalni tabor.
"Otom potom... Najbolje je da se sačeka period godine rezervisan za reprezentaciju. Pripreme bi trebalo da počnu u maju. Volela bih da budem na istim, bila bih počastvovana".
Naravno, uz sipanje pohvala na račun selektora Zorana Terzića.
"Vratio nam se Terza. On je obeležio reprezentaciju, kao i odbojkaško odrastanje brojnih generacija. Imam veliko poštovanje za njegov rad. Kao i svakoj drugoj igračici, poznat je sistem i znaju se očekivanja. Drago mi je i zbog naslednica koje će u zrelim godinama sarađivati sa Zoranom", zaključila je Mirkovićeva.