Škrbić: Kako smo u Egiptu izabrali Hrvate...

Shvatio sam da sam postao igrač kada...
"Ne sećam se trenutka kada sam sâm sebi priznao da sam kompletan i vrhunski rukometaš, jer sam sve vreme pomerao lične granice, ali zato pamtim momenat kada sam ukapirao da bih to mogao da postanem jednog dana. Bilo je to na jednom školskom turniru. Pre njega sam, kao i većina klinaca, lutao od sporta do sporta, da bih posle tih nekoliko dobrih utakmica krenuo stazom kojom sam išao nekoliko decenija. Nije više bilo šale i zabušavanja".

Najponosniji u karijeri sam bio...
"Svaki put kada sam s još 15 momaka iz reprezentacije slušao himnu svoje zemlje znajući da me gledaju i bodre porodica, prijatelji, znani i neznani ljudi iz domovine. Mnogo puta sam doživeo tu sreću. Još lepše mi je bilo dok sam s pobedničkog postolja posmatrao dizanje naše zastave. Tri puta – na dva svetska prvenstva i jednom evropskom. Ko nije imao tu privilegiju, ne može do kraja da pojmi specifičnost takvih emocija".

Hteo sam da ostavim rukomet kada...
"Nisam baš bio na ivici da to zaista uradim, ali imao sam nekoliko kriznih situacija. Sa 19 ili 20 godina, dok sam bio u Crvenoj zvezdi. Tada su roditelji odigrali ključnu ulogu, ali nisu me, naravno, ni na šta terali. Samo su mi pomogli da sam otvorim oči i shvatim šta želim. Uvek su sledili moje ambicije i pružali mi maksimalnu podršku u svemu što radim. Otac i majka za primer".

Nikome još nisam rekao, ali...
"Podeliću s vama zgodu sa Svetskog prvenstva u Egiptu 1999. Igrali smo sa Švedskom utakmicu poslednjeg kola u grupi, a selektor Zoran Živković Tuta, pri nerešenom rezultatu i lopti za nas, tražio je tajm-aut. Nedeljko Jovanović i ja smo zbog povreda bili pošteđeni, ali je i nas pozvao na blic-sastanak. Pitao nas je samo „šta želimo“. Imali smo dve opcije – pobedu, drugo mesto i rivale koje nismo želeli na startu nokaut faze ili poraz, treće mesto i protivnike po meri. Izabrali smo drugu varijantu. Nenad Peruničić je namerno šutirao pored gola, s lošije pozicije otišli smo u duel s Hrvatskom, dobili je s velikom gol-razlikom, potom prošli Nemce i na kraju uzeli bronzu".

Jedino žalim što...
"Na oproštajnoj konferenciji za novinare odluku o kraju karijere saopštilo je još nekoliko saigrača iz Barselone, moje generacije ili blizu 38 godina. Svi su bili tužni, neki su plakali, a ja sam s osmehom prezadovoljnog čoveka premotao film dugog i bogatog profesionalnog života. Nije sve bilo bajka, normalno, ali sam s nacionalnim timom, klubovima i sam doživeo i postigao toliko toga lepog da sam se ispunjenog srca povukao s parketa. Jedini neostvaren san mi je olimpijska medalja. Zbog sankcija i raznih drugih stvari učestvovao sam samo na jednoj Olimpijadi i vratio se neobavljenog posla".

Da sam mogao nešto da promenim u igri, promenio bih...
"Pošto sam „penzioner“, pa niko moj odgovor ne može da protumači kao prepotentnu samoreklamu zarad ugovora, mirne duše kažem da ništa u mojoj igri nije moglo biti bolje nego što je bilo. Šta više, promenio sam shvatanje pozicije pivotmena u timu i uopšte u svetu rukometa. Evo samo dva argumenta za sve neobaveštene... Prvi sam kružni napadač koji je jednu sezonu u cenjenoj španskoj ligi završio kao najbollji strelac, ispred neprikosnovenih bekova. Takođe, nikoga pre mene od kolega pivotmena, do 2000. godine, IHF nije izabrao za najboljeg rukometaša sveta. Možda sam samo mogao da budem uporniji u želji da budem srednji bek. Na sadašnjim revijalnim mečevima uvek biram tu ulogu".

Da mogu da vratim vreme...
"Ne bih napravio ništa drugačije nego što jesam. Ne zato što su sve moje odluke i potezi bili apsolutno ispravni, već zbog toga što je verovatno trebalo da se dese u datom trenutku. S određenom poentom i porukom, koje sam odmah uviđao ili naknadno otkrivao. Kao i u životu, za uspeh i trajanje u svetu vrhunskog sporta potrebni su kvalitet, rad i sreća, a ja sam ih dovoljno imao. Da nije tako, sigurno ne bih taleko dogurao.

Četiri reči koje govore o meni su...
"Moj veliki prijatelj i cimer u reprezentaciji Neđa Jovanović tvrdi da sam tipična Vaga. Ne razumem se u astrologiju, ali to bi u „prevodu“ trebalo da znači da sam neuhvatljiv, društven, radan, esteta...

(FOTO: MN Press)