Ski skokovi, depresija i fudbal: Ovo je priča o Svenu Hanavaldu (VIDEO)

Kako li se Sven Hanavald osećao tog prijatnog i sunčanog zimskog jutra 2001. godine kada je ustao iz kreveta; da li je znao da će promeniti istoriju ski skokova? U konkurenciji sa legendama ovog sporta kakve su Adam Mališ, Jane Ahonen, Martin Šmit, Tomas Morgenštern, retko ko je mogao da se nada da će postati jedno od imena koje će obeležiti celu deceniju na zaletištima i sletištima širom sveta.

Sve je počelo u Oberstdorfu 30. decembra 2001. Na programu je bila prva skakaonica jubilarne 50. novogodišnje turneje. Hanavald je u celoj 2001. godini samo jednom bio prvoplasiran, i to na prilično dugačkoj skakaonici u nemačkom Titise Nojštatu. Upravo takva sletišta su za njega bila najpogodnija, pošto je od sedam prvih mesta u individualnoj konkurenciji do tada, samo tri puta bio najbolji na kratkim brdima. O tome koliko je on više voleo daljinu svedoči i činjenica da se gotovo  tri puta viša peo na podijum na letaonicama i dugačkim skakaonicama.

Ovom nemačkom skakaču kladionice nisu davale gotovo nikakve izglede nasuprot već afirmisanih zvezda koje su bile u formi, a uz to i dosta mlađe od njega. Međutim, u momentu kada se on u prvoj seriji popeo na zaletište u Oberstdorfu, svima koji na njega nisu računali usta su bila zapušena. Izgledao je vrlo samouvereno, a kada je poleteo videlo se zašto više voli letove od skokova – prosto je poleteo i zaustavio se na 122 metra od mesta sa kog je krenuo. Fantastičan skok, U drugoj rundi je ostvario identičnu daljinu, sa malo slabijim ocenama, i na taj način zavladao jednom novogodišnjom skakaonicom po prvi put u karijeri.

Na red je došao legendarni Garmiš-Partenkirhen, gde je vladajući šampion bio Norijaki Kasaj. Ovo je najgledanija skakaonica na svetu, kada se svi oporavljaju od Nove godine, uživajući u svemu što može da ponudi jedan od najuzbudljivijih zimskih sportova. Sven je izgledao kao da skače pred užim krugom prijatelja, u tom trenutku je psihički bio prejak. Hanavaldov protivnik u prvoj rundi bio je čovek sa najboljom startnom pozicijom Andreas Vidhelcl. 

Pre tačno trinaest godina, Sven se popeo na zaletište i opet mu je na licu pisalo da će poleteti. To je i uradio preskočivši 122 metra po treći put zaredom na ovom kultnom takmičenju. Tačnije, sad je otišao i stepen dalje pošto je njegov rezultat iznosio 122,5 metra. Međutim, njegov protivnik nije očajavao, pokazao je da je jedan od najboljih na svetu u tom trenutku tako što je prevalio razdaljinu za pola metra manju od rivala, ali uz bolje ocene. Srećom po Svena, niko osim Vidhelcla nije ostvario bolji rezultat nego on, pa je prošao u drugu seriju, gde se sa velikom pažnjom iščekivao njihov ponovni dvoboj.

Pretposlednji se na skakaonicu popeo junak naše priče, i preskočio 125 metara. Kada se Austrijanac zaleteo, Hanavald se sledio, ostao je ukopan u mestu. Izgledalo je kao da će ga isti rival savladati i u drugoj rundi, skok je bio gotovo savršen, ali presudio je jedan metar i nepuna dva poena u korist čoveka koji je u tom trenutku već na najbolji mogući način obeležio 50. jubilarnu zimsku turneju. Tada nije postojao koeficijent vetra, tako da nikada nećemo saznati šta bi se desilo da su se u obzir uzimala nova pravila. 

Branilac titule Adam Mališ završio je tek kao treći i ostao gotovo bez šansi za željeni novogodišnji poklon, drugu titulu zaredom. Za Svena, to je bio najbolji novogodišnji poklon u životu, što i sami možete da vidite po njegovoj reakciji.

Tada je Hanavald već bio prepun samopouzdanja, još sigurniji u sebe nego pred početak. Titula je već bila u njegovim rukama, samo je morao da održi zalet koji je uhvatio. A on ga nije samo održao već je dodao gas i skočio 134,5 metra, i na taj način oborio rekord skakaonice u Inzbruku. Sven je postao pravi predator, u očima mu je gorelo od pomisli na pehar koji može da podigne.

Već je postalo skoro sigurno da će on biti tek osmi čovek u istoriji ovog sporta koji je pobedio na prve tri skakaonice u toku iste turneje. Niko u prvoj rundi nije preskočio više od 126,5 metara, pa je Hanavaldu, posle slabe druge runde Mališa, Martina Helvarta i starog znanca Vidhezla bio potreban prosečan skok – morao je da preskoči kalkulacionu liniju. Ne da je preskočio, nego je opet briljirao, dočekavši se na 128 metara od zaletišta i postavši šampion i u Inzbruku. Tada je već ušao u legendu, ali čekala ga je istorija, čekala ga je sopstvena legenda, čekao ga je uspeh koji će generacije i generacije skakača posle njega pokušavati da ponove. 

Na red je došao Bišofshofen. Čim je poleteo, pola sveta je zadržalo dah. Posle pola razdaljine se već videlo da će to biti najbolji skok na celoj turneji te godine, te za Svena Hanavalda najsrećnije godine u životu. Tako je i bilo, legendarni Nemac je pojeo 139 metara za doručak, a umeo je to i da proslavi. Krenuo je nekontrolisano da skače na sve strane, da se baca, da slavi kao da je postigao gol u finalu Svetskog prvenstva. Za njega je ovo i bio Mundijal, a za sve nas koji smo to gledali, bila je ogromna čast, što smo mogli da posvedočimo rađanju legende o kojoj će se pričati još dugo, dugo. U drugoj seriji je rutinski odradio posao i počeo da roni suze radosnice zajedno sa porodicom i trenerom, koji takođe nije mogao da prikrije emocije.

Posle tog grandioznog uspeha, imao je najbolju sezonu u karijeri, sa najviše podijuma i čak osam prvih mesta, što individualnih, što ekipnih.

Nažalost, postavio je sebi previsoka očekivanja pa ga je svaki kiks sve više doticao. Forma je počela da pada, težnje su ostale iste, pa je samim tim i zadovoljstvo svojim učinkom bilo sve slabije i slabije. U 2004. godini, Sven je postao samo obris onoga što je bio pre manje od 20 meseci, pa je upao u depresiju. Zbog toga se zauvek povukao iz profesionalnog sporta i slomio srca brojnim fanovima. Više nije mogao da podnese pritisak, bilo je to previše za njega.

Nakon brojnih psihoterapija, vratio se mirnom životu u Nemačkoj, pa je u svom rodnom gradiću upoznao svoju sadašnju suprugu Mariju Terezu Miler. U to vreme Sven se amaterski posvetio jednom drugom sportu, posvetio se fudbalu. Zaigrao je u sedmom rangu za tim koji se zove TSV Burgau, sa kojim je potpisao i dvogodišnji ugovor.
„Kada sam završio karijeru, neko vreme sam sanjao kako skačem daleko, ali u trenutku kada treba da se dočekam, probudim se. Sada mi se to više ne dešava. Kada sam otišao iz Berlina u Burgau kod roditelja, jedan prijatelj me odveo na fudbal i shvatio sam koliko je to zabavan sport. Zanimljivo je kada morate da zavisite od drugih, a ne samo od sebe“, otvorio je pre par godinu dušu legendarni skakač.

Posle kratkotrajne fudbalske karijere kratko i neuspešno se bavio motosportom, ali se i dalje ni u čemu nije u potpunosti pronašao, od kada je sišao sa skija. Bilo kako bilo, njegova skakačka karijera je trajala samo do tridesete godine, tako da smo ostali uskraćeni za još mnogo fantastičnih skokova i letova od strane jedinog čoveka koji je osvojio sve četiri skakaonice na istoj novogodišnjoj turneji.

Svene, hvala ti na svemu, uživali smo dok je trajalo!

(FOTO: Action Images)