Skener Orlova: Podbacili najbolji, Borzaš, Kojadinović, Pušica i Cupara zaslužili prelaznu ocenu
Vreme čitanja: 6min | sre. 17.01.24. | 15:50
Nismo imali X faktora kao što je to bio Marko Milosavljević u Katovicama. Više se očekivalo od najiskusnijih – Milosavljeva, Kukića, Marsenića, Nemanje Ilića...
(od izveštača Mozzart Sporta iz Minhena)
Analize slede, vreme je za reset, da Orlovi počnu iz početka. Jedan ciklus je završen, drugi počinje s novim selektorom. Samo bod u tri kola na Evropskom prvenstvu u Minhenu, tek 19. mesto, očajan je rezultat rukometaš Srbije na kontinentalnoj smotri. Malo je onih koji su ispunili očekivanja u Olimpijskoj dvorani. Nosioci igre su zakazali u srcu Bavarske.
Izabrane vesti
Na skeneru Mozzart Sporta našlo se svih 18 igrača.
DEJAN MILOSAVLJEV – Počeo je šampionat fenomenalno. U prvom poluvremenu protiv Islanda je činio čuda na golu, zaustavio devet udaraca. Fizički je pao u nastavku, nije uspeo da ponovi partiju iz prvih 30 minuta. Protiv Mađarske slab, protiv Crne Gore solidan, ali je kolega sa suprotne strane Nebojša Simić dobio bitku. Popularni Banda spada u svetski krem golmana, najboji je čuvar mreže u Bundesligi. Imao je sjajnu polusezonu u Fukse Berlinu. Za veće rezultate Srbije na EP falilo je više odbrana, skinutih zicera. Nije dominirao kao što su recimo na ovom šampionatu impresivne partije imali Emil Nilsen, Niklas Landin Jakobsen i Andreas Volf.
VLADIMIR CUPARA – Mnogo bolji nego u Katovicama prošle godine. Prijao mu je odlazak iz Vesprema gde je imao status drugog golmana. Izašao je iz senke Rodriga Koralesa i ove sezone je prva opcija u Dinamu iz Bukurešta. Nije branio protiv Islanda, pre te utakmice je imao lakšu prehladu, propustio je trening. Protiv Mađarske nas je u nastavku držao u igri, dok je dobar bio i protiv Crne Gore u drugih 30 minuta.
NEMANJA ILIĆ – Nije bio naš kapiten na nivou kao prošle godine. Tada je imao više prilika da se iskaže. Nije ga išlo u prvih 30 minuta protiv Crne Gore. Tri zicera mu je skinuo Nebojša Simić u utorak. U nastavku je bio bolji, postigao je gol za izjednačenje na dva minuta pre kraja. Više smo očekivali od iskusnog levog krila francuskog Tuluza.
VANJA ILIĆ – Godinama u senci tri godine starijeg brata Nemanje. Odličan protiv Islanda u nastavku, kasnije mali doprinos. Protiv Crne Gore nije bio u 16.
Izbor urednika
BOGDAN RADIVOJEVIĆ – Treće uzastopno veliko takmičenje gde je Bogdan naše najbolje krilo. Iako mu je klupska karijera u padu posle odlaska iz PIK Segeda u Eurofam Pelister (dugo je letos bio bez kluba), iskusno desno krilo nije razočaralo, ali za nešto više nedostajao je recimo onaj Radivojević iz Katovica i Segedina.
VUKAŠIN VORKAPIĆ – Nije bio na nivou iz Katovica kada je bio rame uz rame sa Radivojevićem, skoro da su delili minutažu. Nije bio u 16 protiv Islanda, odličan protiv Mađarske, ali loš protiv Crne Gore. Prva dva šuta nisu ušla, pa je i samopouzdanje igrača Vojvodine bilo na klimavim nogama.
MIJAJLO MARSENIĆ – Borba do poslednjeg atoma snage, ali opet promašeni ziceri, posebno na početku meča protiv Crne Gore, kada mu je Simić „ušao u glavu“, dekoncentrisali su ga u nastavku meča. Nije ni odbrambeno bio na visini. I popularni Marsa nije ponovio igre iz Fukse Berlina gde ima odličnu polusezonu iza sebe. Najavio da će da razmisli da li nastavlja da brani boje Orlova.
DRAGAN PEŠMALBEK – Siguran protiv Islanda, sa pet golova naš najbolji igrač, ali je pao kako je šampionat prolazio, bio je sve slabiji, kako ofanzivno, tako i defanzivno. Promašio je zicer iz kontre na +1 za Srbiju protiv Crne Gore, kad je momentum bio na našoj strani. Pogodio je u glavu golmana Matovića, dobio dva minuta isključenja, a onda je Crna Gora napravila seriju 3:0 i prelomila meč.
PETAR ĐORĐIĆ – Naš najiskusniji bek bio je sjajan u drugom poluvremenu protiv Islanda. Imao je šut 4/4, slao karakteristične projektile sa 10 metara, ali je napravio veliku grešku u poslednjem napadu i od junaka postao tragičar. Taj kiks progonio ga je u nastavku takmičenja. Protiv Crne Gore je ima šut za vođsvo u poslednjem minutu, ali je blokiran, a iz kontre je Vuko Borozan zatresao mrežu Cupare. Dolazak u Vojvodinu mu je šansa da povrati formu koja ga je krasila u sezoni 2021/2022, kada je bio najbolji strelac Lige Evrope u istorijskoj sezoni Benfike.
MILOŠ KOS – Pregoreo u silnoj želji da se nametne. Hrabrost ne nedostaje momku iz Kozarske Dubice koji je budućnost srpskog rukometa. Moraju da se preležu dečije bolesti da bi se dobila top klasa koja čuči u ovom momku rođenom 2002. godine, prošlog leta najboljem levom beku juniorskog SP u Berlinu.
UROŠ BORZAŠ – Najbolji bek Orlova na Evropskom prvenstvu u Minhenu. Iako je imao probleme s klubovima poslednjih godina, nije bio ni dobar izbor, od Tuluza i Elveruma, proigrao je u Eurofarm Pelisteru, a u Bavarskoj je pokazao da je sazreo, da u budućnost može da bude prvi izbor na levom beku. Nepravedno je zapostavljen protiv Mađarske u nastavku, a sjajan je bio u prvih 30 minuta. Imao je i motiv protiv severnih komšija za čije je mlađe kategorije nastupao. Čekali smo dva takmičenja pravog Uroša, konačno smo ga i dobili. Šteta što ga nećemo gledati u Kelnu.
LAZAR KUKIĆ – Duša tima, motor, ovog puta je zakazao. Nije se libio da preuzme odgovornost, da pokuša da napad učini boljim. U meču sa Islandom je loše počeo, u nastavku je bio odličan, povezao redove, Orlovi su tada bili perfektni u drugih 30 minuta. Protiv Mađarske košmaran meč, najgori u dresu Orlova. Kod Ćeme Rodrigeza je igrao najbolje u Benfiki. Selektor Mađarske ga je očigledno poznaje u dušu, znao je kako da ga zatvori. Odličan protiv Crne Gore, ali samo u prvih 30 minuta, kada je čak šest od svojih sedam golova dao. Čini se da mu saradnja sa Ćavijem Paskvalom nije prijala u Dinamo Bukureštu i da mu je pravi potez i transfer karijere odlazak u PIK Seged narednog leta.
MARKO MILOSAVLJEVIĆ – X faktor u Katovicama, otkrovenje na SP, sada nije bio ni bleda senka. Razlog je opravdan, ruptura mišića, tri nedelje pauze, propušten pripremni period. Trudio se. Pokušavao, ali nije bilo karakterističnih bombi sa 10 metara od Beograđanina, naredne sezone igrača veoma jakog Nanta, verovatno učesnika Lige šampiona.
MILOŠ ORBOVIĆ – Prošle sezone najbolji bek Srbije na SP, sada su ga mučile povrede. Virus ga je oborio na dan meča sa Islandom, nije igrao na premijeri. Trudio se, borio, izgarao u odbrani, ali nije bio ovo turnir za momka iz Vrbasa, rukometaša švajcarskog vicešampiona Kriens Lucerna.
PREDRAG VEJIN - Slična priča kao i za Orbovića. Rovit došao na prireme, videlo se da nije 100 odsto. Voljni momenat uvek na maksimumu, ali rukometaš Neksea nije mogao više.
UROŠ KOJADINOVIĆ – Najbolji desni bek Orlova. Totalno drugačiji tip igrača u odnosu na Orbovića i Vejina, „lagan", brzih nogu, odlične promene pravca, pokazao da je igrac budućnosti. Fali mu iskustvo i rutina velikih utakmica. Vatreno krštenje biće mu dragoceno za nastavak karijere u Tuluzu naredne sezone. Mogao bi da bude prva opcija na desnom beku Orlova u narednih 10 godina.
MILJAN PUŠICA – Stavio je Gislija Kristjansona u džep u prvom meču Evropskog prvenstva. Zvezda Magdeburga nije dala nijedan gol. Pun je samopouzdanja stub odbrane Vojvodine. Najbolji na početku šampionata, u nastavku je i on padao, kao i tim, ali je generalno odradio odličan posao i pokazao da se vratio u formu posle dve godine pakla i teške povrede kolena.
ILIJA ABUTOVIĆ – Na zalasku je karijere najstariji igrač u reprezentaciji. Njemu je ovo sigurno poslednje veliko takmičenje za Srbiju. Pušica je dobio prednost. Ilija je pomogao koliko je mogao, ali daleko je od forme koja ga je krasila u Vardaru i Rajn Nekar Levenu.