Simić napada "svoju" Vošu za prvi naslov u crveno-belom dresu: Šta da radim, to je samo posao

Navikao je Stevan Simić na crveno-beli dres. Nosio je omiljene boje punih 11 godina, a onda se otisnuo put inostranstva. Kraj debitantskog angažmana van Srbije, u taboru bugarskog Neftohimika, značio je i povratak u srpsku odbojku. Ponovo u delimično poznatu klupsku odoru, samo ne onu koja pripada Vojvodini Mozzart, već Crvenoj zvezdi.

Da li je mogao i dalje da bude na privremenom radu izvan otadžbine? Na osnovu ljudskih i igračkih kvaliteta, verovatno niko nema dilemu. Razloge završetka kratke epizode u komšiluku treba tražiti i u životnim oklonostima. Počevši od profesionalnih, pa sve do privatnih.

"Postojali su brojni faktori koji su uticali da se vratim u Srbiji. Osim sportskih koji su bili bazirani na ambicijama kluba kakva je Crvena zvezda, uključio sam i lične. Naime, ponovo sam u Superligi zbog prinove. U narednom periodu bi trebalo da mi se porodi supruga. Želeo sam da budem sa njom i budućim detetom u tom procesu. Tako sam spojio lepo i korisno", istakao je Simić za Mozzart Sporta.

Rezultati iz prethodne sezone omogućili su Simiću da se već u septembru (subota, 19.00) bori za trofej Superkupa u Smederevu. Ukazala mu se mogućnost da na najbolji način započne misiju u klubu sa Marakane, ali će morati da po prvi put odmeri snage sa nekadašnjim kolektivom – popularnim Lalama.

"Šta da radim, to je posao. Moram da budem profesionalac. Kako sam zadovljan u novoj sredini, nastojaću da napravim što bolje rezultate. Prva prilika je u svakom slučaju protiv Vojvodine Mozzart".

Boravak među Novosađanima trajao je duže od deceniju. Pokušaće zbog sentimentalne vrednosti i svih doživljenih uspomena da ostavi emocije u drugom planu. Ako to ikako bude izvodljivo...

"Vojvodina Mozzart je moja porodica i druga kuća. Nadam se da ću samo dati sve od sebe, kako ne bi ta pozadina i iskustvo igranja uticalo na performans u finalu".

Upoznat je sjajni srednji bloker i sa aktuelnim rosterom bivšeg šampiona države. Postajalo je uobičajeno da strateg Marko Narančić napravi popriličnu rekonstrukciju tima u letnjoj pauzi.

"Narančić je dugo sa decom koja čine seniorsku ekipu. Doduše, nisu to više ni deca. Međutim, trenirao ih je dok su bili u juniorskom izrastu. Došlo je vreme da ih izvede i u prvu ekipu. Sastav je mlađi u odnosu na prethodne godine. Naravno, bilo je i ranijih godina igrača takvog kalibra, ali su igrali i drugi poput Lazara Bajandića i Andreja Rudića. Sada su i oni otišlii.

Uloga favorita sa sobom mora doneti i neophodni oprez. Pokazalo se i prošle sezone da je Vojvodina Mozzart kadra da se bori za pehar, čak i kada značajno promeni roster. Ne samo da je bila u konkurenciji za visok plasman, nego je i dva puta krunisana – u Superkupu i Kupu.

"Ne postoji strah od opuštanja. Stručni štab drži sve zategnuto i pod apsolutnom kontrolom. Sigurno je da neće dozvoliti grešku koji su napravili drugi prošle godine kada su i pre vremena otpisali Vojvodinu".

A da su na dobrom putu da ostvare očekivanja, uveren je i zbog načina na koji je trener Ivica Jevtić uklopio postavu.

"Igrali smo zajedno ili smo se takmičili u mlađim kategorijama jedni protiv drugih. Egipćanin Ahmed Omar je starosedelac. Opet, dizač Ivan Lukjanenko se odlično snašao. Ruski internacionalac voli da igra i kroz sredinu, što mi se posebno sviđa. Skroz je pozitivan lik. Raduje me i uopšteno atmosfera, pogotovu jer niko od nas i ne odskače".

Pojačanja u koja, između ostalog, ubraja i sebe, uz Aleksandra Gmitrovića, Filipa Stoilovića i Aleksandra Blagojevića, fokusirala su se na šampionske ambicije. Iako se takmičenja nižu, jedno je za nijansu važnije od ostalih.

"Uvek je lakše osvajati nego braniti. Kada budeš najbolji, onda i svi očekuju da ponoviš rezultat već sledeće sezone. Nemam dilemu da će da bude izuzetno teško u Superligi. Kao glavne rivale vidim Karađorđe, Partizan i Vojvodinu".

(© MN Press)

Dok je bio uzdanica Novosađana obično je predstavljao tas na vagi. Naučio je baš tokom tih godina i kako da odoli pred napadima pretendenata.

"Svi su svesni i željni zadovoljenja ambicija. Cilj je da se ide na svaki od trofeja. Što se tiče konkretno mene, imam recept. Čak šest puta sam branio titulu, čisto da im pokažem kako se to radi", zaključio je Simić.

Piše: Uroš Selenić