Šahovski Mocart: Čovek koji plače kada izgubi sam od sebe

Ako ste ikada seli za šahovsku tablu onda znate koliko je ta igra posebna i magična. Mnogi je ne vole previše jer je naporna i zahteva mnogo razmišljanja, a neki čak kažu da to za njih nije sport. Istina, nema lopte i nije toliko dinamičan sport poput fudbala, ali ima svoje majstore. Velemajstore. Genije koji su ga proslavljali kroz decenije. U poslednje tri godine u tome prednjači Norvežanin Magnus Karlsen, čovek koji je sinoć odbranio svetsku titulu pobedom nad Sergejom Karjakinom.

Ko je Karlsen?

Nije došao ovde gde jeste slučajno. Još kada je bio maltene beba bilo je jasno da ima natprosečnu inteligenciju. Koliku tačno - ne zna se, jer ne voli takvu vrstu testova. Sa dve godine sklapao je slagalicu od 50 delova. Sa četiri je sklapao Lego setove za koje deca sa 10-14 godina moraju da imaju uputstva. Sa pet godina je znao sve glavne gradove sveta, njihove zastave i površine. Ima fotografsko pamćenje.

U tom periodu ga je otac naučio da igra ovu igru koja će ga proslaviti. Na početku nije pokazivao zainteresovanost za 64 polja koja će mu biti život, ali je želeo da nauči da igra da bi mogao da pobedi sestru. Igrao je sam sa sobom po četiri sata dnevno tražeći kombinacije. Sa nešto više od osam godina je učestvovao na prvenstvu Norveške za mlađe kategorije. Pet godina kasnije, sa 13 godina i 148 dana postao je šahovski velemajstor. Treći najmlađi u istoriji sporta.

Na ovom snimku, kada je imao 13 godina, pobeđuje Anatolija Karpova, bivšeg svetskog prvaka.

Sa 23 godine postao je prvak sveta savladavši Višvanatana Ananda na svetskom prvenstvu 2013. godine. U maku je dostigao renking od 2.882 boda što je rekord svih vremena. Odličan je i u blic, odnosno brzopoteznim partijama, što mu je pomoglo u ovom poslednjem pohodu na svetsku titulu.

Kao mlađi imao je izuzetno agresivan stil igre, da bi kasnije počeo da igra dosta univerzalnije. Ne voli da rizikuje, čeka dosta greške protivnika pa mu to mnogi spočitavaju. Iako je više puta istakao da neke poteze igra više na "osećaj", nego posle kalkulacija. U svojim savetima svim šahistima sveta govorio je da napadaju centralna polja na tabli, da ne sede tokom celog toka meča, da uvek biraju bele figure kada mogu i da imaju "poker fejs".

Vašington Post ga je nazvao šahovskim Mocartom, a neki kritičari misle da on zapravo toliko ima sve poteze u glavi da ne igra šah već samo poput kompjutera analizira sledeće poteze i da tu nema previše "lepote". Šta god to značilo u šahu. Dosta puta je isticao da kada vežba šah uopšte i ne koristi tablu i figure.

Sve ima u glavi.

A, kakav je "van terena"? Dečko koji privlači poglede lepše polovine, koji iza sebe ima niz sponzora koji ga plaćaju kao "manekena", te ljubitelj fudbala što se videlo kada je izveo početni udarac na meču Real Madrida i Valjadolida po osvajanju prve titule.

Čuvene su njegove partije u kojima je recimo nadigrao Bila Gejtsa za 19 sekundi, ili kada je u isto vreme igrao protiv 20 ljudi i pobedio na svim tablama.

Poznat je i po svom temperamentu, a čak je isticao i da zna da zaplače kada izgubi kada igra sam protiv svoje aplikacije. Dakle, sam protiv sebe.

Rođen da pobeđuje.

(FOTO: Action images)