Sad je i zvanično potvrđeno: Branka Tica u ruskoj Uraločki

Osvojila je Branka Tica srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu za mlađe seniorke u Lečeu i Kopertinu, a po povratku u Srbiji i zvanično je postala nova odbojkašica ruske Uraločke.

Prethodnih nedelja dosta se spekulisalo o transferu sada već bivše igračice Jedinstva iz Stare Pazove. Iako su je mediji već preselili na Apenine, u redove Kunea, na kraju se ispostavilo da italijanski novinar Alesandro Garota nije pogrešio kada je naveo da će mladi primač servisa krenuti put Jekaterinburga.

"Zadovoljstvo mi je da budem deo kluba koji ima dugu tradiciju i istoriju. Rusko prvenstvo mi se uopšteno sviđa, pa verujem da ću imati priliku da dobro treniram i napredujem. Međutim, moraću i da se nekako prilagodim na teška i dugačka putovanja. Tražila sam i savete od starijih koleginica. Jedva čekam da odem u novi klub i vidim kako ću da se snađem u prvoj inostranoj sezoni", istakla je Branka Tica za Mozzart Sport.

Nestrpljenje raste i zbog ukazane šanse da radi pod nadzorom legendarnog stručnjaka Nikolaja Vasiljeviča Karpolja (86) i njegovog unuka Mihaila.

„Radujem se novim izazovima, a biće mi i velika čast da mi čovek poput Karpolja bude trener. Pretpostavljam da ću moći da naučim dosta stvari uz njega“, nastavila je u dahu 21–godišnja dama.

Klupskim i reprezentativnim uspesima u mlađim kategorijama napravila je najbolju moguću uvertiru pred odlazak u Uraločku, uz priznanje da neće moći da zaboravi četiri nezaboravne godine u dresu Pazovčanki.

„Jedinstvo ostaje u mom srcu. Vežu me prelepa sećanja, stvarno sam zahvalna na svemu što je klub uradio za mene. S druge strane, ostaje i dalje žal za zlatnom medaljom na Evropskom prvenstvu. Možda je moglo i to finale da se bolje odigra, ali Italija uvek ima moćnu ekipu. Iako mi je prijalo, kasnije i motivisalo individualno priznanje za najboljeg primača, šampionat Starog kontinenta više ću pamtiti po novom srebrnom odličju nego nagradi“, zaključila je Branka Tica, koja je ove sezone sa Jedinstvom osvojila triplu krunu.

Piše: Uroš Selenić