Rukometna karijera i rad u svetskoj IT kompaniji? Stefan Turudić dokaz da sve može

Ne mora da bude Noć veštica da bi se Stefan Turudić (26) maskirao... Na neki način - to se dešava svakodnevno. Preko dana radi na poziciji testera softvera u svetskoj IT kompaniji koja nosi naziv FIS, a svake večeri on uskače u sportsku opremu i predvodi rukometnu ekipu Obilića. Nije Betmen, nije Spajdermen, a ni Supermen... Ali, svakako njegove moći predstavljaju važno oružje superligaškog kluba sa Banjice.

Na jednom poslu cilj mu je da aplikacija proradi i da kod bude odgovarajući, a na drugom da njegov tim pobegne što dalje od zone ispadanja. Za sada obe uloge igra sa velikim entuzijazmom, uspeva da žonglira sa više loptica i ne odustaje od svojih snova.

Tokom prethodnog vikenda Obilić je zabeležio bitnu pobedu protiv Jugovića - 35:26. Turudić je nosio ekipu na jakim plećima, postigao je sedam golova i bio jedan od najzaslužnijih za trijumf.

"Baš sam zadovoljan, jer smo konačno izgledali kao ekipa. U toku prošle nedelje smo imali posetu selektora Tonija Đerone, koji je za sat vremena pokušao da nam objasni neke principe u odbrani, koje on poštuje. To je za tim veoma značilo pre svega zbog motivacije, a rekao je i da će da dođe da gleda utakmicu u subotu, što je i ispoštovao. Bio je na tribinama sa svojim saradnicima... Ne znam šta je tačno to probudilo kod igrača, ali deluje da je pristup kod svih bio drugačiji. Osetila se promena i nadam se da ćemo zadržati ovakav ritam. Sad je EHF nedelja, za vikend smo slobodni, pa nas očekuje još jedna veoma bitna utakmica protiv Vranja koju igramo u gostima. To je takođe direktni rival za ispadanje", ispričao je Stefan Turudić u razgovoru za Mozzart Sport.

Jedna poseta selektora seniorske reprezentacije očigledno da je imala ogroman uticaj na sve igrače sa Banjice.

"Ja sam oduševljen šta je sve uspeo da nam prenese u tih sat vremena. Naravno da sam slušao priče o njemu, ali dok ne osetiš na svojoj koži i ne vidiš u praksi, nemaš potpuno realnu sliku... Veliki stručnjak, klasa za sebe. Ima smiren pristup, ostavio je na mene baš pozitivan utisak. Objašnjavao je i na engleskom, španskom, francuskom... Ima kod nas igrača koji su igrali u tim zemljama. Sjajan je pedagog. Svi igrači, čak i koji ne znaju sjajno engleski, mogli su da razumeju šta traži od nas. Naravno, bila nam je najavljena poseta selektora, da bismo svi došli. Trening je bio u pola šest, ja sam na primer mnogo puta taj rani trening preskakao. Ovog puta sam ranije završio sa poslom, jer to nisam mogao da propustim".

Nije tajna da u Obiliću nisu zadovoljni startom sezone, svi su imali nešto veća očekivanja od ostvarenog - nalaze se na devetoj poziciji (od 12 u Superligi) sa dve pobede iz osam utakmica. Turudić je pokušao da objasni šta se tačno dešava sa timom.

"Najviše je na takav početak uticalo što je otišlo pet, šest igrača, koji su bili prošle sezone standardni članovi postave. Došli su novi, mlađi, potrebno je vreme da se uklope... Polako, svi radimo na tome i deluje mi da smo na dobrom putu. Nas svake sezone gledaju kao - da ne kažem amatere - ali misle da ne treniramo dovoljno, da nismo previše ozbiljni, jer smo skup radnika i studenata. Svi igramo iz ljubavi... Naravno, ima mlađih koji verovatno mogu da naprave ozbiljne karijere, ali većini je rukomet sporedna stvar u životu, a ne prioritet".

Programer sa loptom u ruci: Idem na fakultet, jer rukomet ne mogu ceo život da igram

Ove sezone Turudić ima novu ulogu - ekipu predvodi sa kapitenskom trakom oko ruke.

"Iznenadio sam se, nisam uopšte razmišljao o tome. Kapiten od prošle sezone, koji je bio preko 15 godina u klubu, prestao je da igra, posvetio se drugim stvarima, dobio je i ćerkicu... Bio je veoma važna karika, držao je i atmosferu u ekipi... Na pripremama mi je saopštio trener Marko Pavlović da ću biti zamenik, a da je novi kapiten Srđan Milutinović. Međutim, on se povredio, nije ni trenirao, posvetio se poslu i drugim obavezama - pa sam ja onda dobio traku. Meni je isti osećaj kao i pre, možda malo veća odgovornost... Generalno, mnogo toga polazi od mene jer sam srednji bek... Sa te strane nosim veliko breme, ali nekog prevelikog pritiska zbog uloge kapitena nema. Prisutna je samo dodatna želja da nas motivišem da budemo kao jedno na terenu i da izgledamo i igramo kao pravi tim”.

(©srl.rs)

Iako ga je odluka trenera iznenadila očigledno da su u klubu smatrali da je Stefan spreman za novi zadatak. Tokom prethodnih godina je prelazio stepenik po stepenik, razvijao se postepeno... Problemi sa zdravljem su ga sputali da još ranije bude ovde gde je sada.

"Ja sam krenuo sa rukometom u Kraljevu... Kada je trebalo da upišem fakultet mnogo sam razmišljao gde bih mogao i da li uopšte da nastavim karijeru. Treneri iz Kraljeva Vladan Kostić i Milutin Marković su dogovorili sa Sašom Kandićem iz Voždovca da pređem kod njega... Bio sam tu od 2016. pa dok nije krenula korona, stvarno sam napredovao... Posle toga sam dobio poziv Obilića, kluba koji je povezan sa Fakultetom organizacionih nauka. Ja sam u kontaktu sa tim ljudima bio još otkad sam počeo da studiram. Došao sam 2020. godine, kada je liga bila stopirana zbog pandemije... U septembru je počela nova sezona - desio mi se tada peh, povredio sam koleno na pripremama. Povreda me malo sputala, nije dobro krenulo. Propustio sam polusezonu, bilo je potrebno vremena da se vratim u ritam. Drugu sezonu u Obiliću smo krenuli baš dobro - u prva dva, tri kola smo uzeli bodove i nekim favoritima, a onda me zakačila korona, imao sam problema sa srčanim mišićem... Ponovo sam pauzirao nekoliko meseci. Tek prošle sezone sam odigrao skoro svaku utakmicu i nadam se da ću nastaviti tako i sada".

U Obiliću se čini da svaki vikend može da bude ključan zbog borbe za opstanak.

"Mi gledamo da pritisak sklonimo sa strane i da ne razmišljamo mnogo o tome. Bez obzira na to što nas svi gledaju kao ekipu koja se stalno bori da pobegne iz donjeg dela tabele, ja stvarno verujem da imamo sjajni tim i da možemo više".

Pavlovićeva četa je sastavljena od igrača različitih godina...

"Ja sam neka zlatna sredina. Imamo trojicu iskusnih asova - tu su Ilija Sladić, Uroš Mitrović i Miralem Bećirović... Dobar smo spoj mladosti i iskustva. Mislim da mladi mogu mnogo da nauče od starijih - u napadu od Ilije i Uroša, a u odbrani od Miralema. Oni su stvarno odlični mentori. Uz njih, kao i uz kvalitetan rad sa trenerom Pavlovićem, može lepo da se napreduje".

Stefan u poslednjih godinu i po dana uspeva da uklopi rad u FIS-u i igranje u Obiliću.

"Bio sam baš skeptičan kad sam počeo da radim... Ali, dobra stvar je, da je bila pauza kad sam dobio praksu u FIS-u... Mislim da sam počeo 28. juna kada nisam imao treninge. Značilo mi je što tih mesec dana dok sam se uklopio nisam imao obaveze u klubu... Ljudi iz FIS-a, posebno članovi mog tima i menadžer, zaista imaju razumevanja... Bitno je da se posao završi na vreme i da je sve u redu, odmor imaš, a kako ćeš ti da ga iskoristiš - to je tvoja odluka. Ja sam na primer ove godine iskoristio preko 10 dana odmora za pripreme. Ima reakcija u firmi tipa: 'Pa ti čoveče nisi normalan'. Koliko god čudno zvučalo, ja se na tim pripremama i odmorim psihički, baš mi prijaju. Obično smo na planini, prethodne dve godine bio je Zlatibor".

Turudić na poslu (Privatna arhiva)

Opisao je Stefan i kako izgleda život rukometaša koji je deo IT industrije.

"Radim najčešće od devet do pet, nekad i do šest... Posle toga idem na trening. Ako radim iz firme na Novom Beogradu onda je to baš jurcanje, posebno ako se upadne u špic... Znate kakav je saobraćaj u Beogradu od 16.00 do 18.00 časova - teško je proći Gazelu. Treniramo jednom dnevno, a da je dva puta bilo bi prilično izazovno. Mada verujem da bi imao motiv da izdržim i tako nešto jer volim rukomet".

U Obiliću skoro svi igrači imaju druge poslove, jer od rukometa u Srbiji uglavnom ne može da se živi...

"U nekoliko klubova, koji su finansijski stabilni, može. I naravno ako si kvalitetan igrač, pa možeš da opavdaš taj novac koji dogovoriš. Mi u klubu imamo lgrače koji se bave nekim drugim profesijama kada nisu na terenu. Jedan je u MTS-u, drugi ima privatan biznis, treći sa ocem vodi salon nameštaja, neki su u logistici, jedan nešto razvozi... Mnogo njih koji su u Obiliću su u IT industriji - bave se programiranjem ili menadžmentom, jer su sa FON-a. Uglavnom se snalazimo. U Obiliću od rukometa ne može da se živi. Mi primamo stipendije, koje su u odnosu na plate u nekim klubovima smešne".

Da nije upisao čuveni fakultet na Voždovcu verovatno više ne bi bio u sportu.

"Ja sam sticajem okolnosti završio na FON-u. Razmišljao sam da li FON, ETF ili PMF... Presudio je rukomet, jer sam na FON-u mogao da nastavim da igram. Da sam upisao neki od druga dva navedena, mislim da bi moja karijera bila završena".

Iako je trenutno prebukiran obavezama, nada se da neće u skorije vreme morati da se oprosti od rukometa.

"Sve dok imam snage igraću... Meni je najveća želja da se oprobam u inostranstvu, da tada budem fokusiran samo na rukomet. Želim da vidim kako to izgleda. Verujem da bih se snašao lako jer volim rukomet. Iz tog razloga i ne prestajem da igram. Održava me ta ljubav".

Veruje da je moguće da iz Obilića ode u neki inostrani klub i da nije potrebna neka među stanica u Srbiji.

"Nije teško, bilo je slučajeva. Mislim da je Stefan Ćirić direktno iz Obilića otišao u Španiju u Huesku. Prošle godine je desno krilo Antić - veliki potencijal - otišao je u prvu francusku ligu, potpisao na četiri godine"

U moru obaveza Turudić stigne da odigra po koju utakmicu i za Fakultet organizacionih nauka.

"Preko FON-a sam upoznao mnogo prijatelja s kojima se družim. Da nije bilo Sport FON-a možda bih znao pet ljudi sa faksa i to iz Kraljeva. I dalje mi je u planu da završim master. Videćemo da li ću igrati i ove sezone, možda ako bude zagustilo. Ali, verujem da će mlađi igrači preuzeti odgovornost. Golman Tasić iz Obilića studira ETF i baš smo se u svlačionici dotakli te teme, pa mi je rekao: Kuki, ti ove godine ne igraš? Ja reko: Pa još nisam završio master. Moraćete još malo da sačekate na titulu. Mi možda jednu ili dve godine nismo bili šampioni, ali najčešće smo na vrhu. Igramo uvek da osvojimo, tako smo u mogućnosti... Svakako mogu da se pohvalim ozbiljnom studentskom rukometnom karijerom", uz osmeh je zaključio Turudić.

PIŠE: Miljana ROGAČ