Rojević: Osećao sam se kao bokser u ringu koji se bori vezanih ruku, vratiću se na kormilo Srbije

Srbija – zemlja čuda. Imamo dvojicu selektora rukometaša. Obično se prvom zahvali, pa se onda potpisuje ugovor sa naslednikom. Kod nas je obrnuto. Doveli smo novog, a nismo raskrstili s bivšim. Jedan (Boris Rojević) je potpisao ugovor krajem februara do 2028. godine, drugi (Raul Gonzales) stiže 1. jula 2025. i ostaje do 2028.

Ugovor sa španskim stručnjakom je parafiran, kako je otkrio novi generalni sekretar RSS-a Ivan Milivojević, ali koji stupa na snagu tek za sedam i po meseci. Na papiru je trener Vojvodine i dalje kormilar Orlova. Zanimljiva situacija. Zahteva pojašnjenja.

Pozvali smo Borisa Rojevića i pitali ga da li je on i dalje selektor Srbije?

„Jesam", kao iz topa će trener srpskog šampiona Vojvodine za Mozart Sport i dodaje:

„Da sam smenjen pročitao sam u medijima. Niko me nije zvao da mi to saopšti. Kada sam pozvao Ivana Milivojevića, pitao sam ga o čemu se radi. On mi je rekao da nemam podršku i da neću više biti selektor Srbije. Isto mi je rekao pre 20 dana kada je dolazio u Novi Sad s ciljem da podnesem ostavku“.

U RSS kažu da je ugovor s vama veoma štetan po Savez?

„Moj je štetan, a što ne objave koliko će da zarađuje Raul? Tvrdim da sam jedan od najslabije plaćenih selektora u Evropi, da će moj naslednik da zarađuje tri do četiri puta više. Ugovor je takav da nisam hteo da mi se dogodi ovo što mi se sada dešava, da me potroše za šest meseci. Čekam da mi predlože raskid saradnje. Do danas, niko to nije uradio. Da je drugačija situacija, sam bih se povukao. Ovako, čekam da mi predlože, pa ćemo da vidimo. Nisam dobio šansu. Baraž sa Španijom je zaostavština Tonija Đerone. Dogovor je bio da počnemo novi ciklus od kvalifikacija za Evropsko prvenstvo“.

Šta je uzrok što je novo rukovodstvo odmah krenulo na vas „đonom“?

„Kada pogledamo naslove medija posle utakmica protiv Poljske i Španije, videćemo samo pohvale za našu igru i posvećenost dresu koji predstavlja našu zemlju. Međutim, promenom ljudi u Savezu započela je psihička tortura koja je trajala mesecima, uz podršku jednog dnevnog lista koji je bio njihov portparol. Bio sam izbor prethodnog Saveza, a želeo bih da napomenem da je Toni Đerona, pred sam kraj mandata tadašnjeg rukovodstva na čelu sa Božidarom Đurkovićem, potpisao ugovor i nastavio rad s novom upravom, dobijajući šansu od tri i po godine“.

Dok čekamo Godoa (Raula), ko će da nas odvede na Evropsko prvenstvo?

Iz RSS-a potvrdili: Raul Gonzales na klupi Orlova od jula 2025.

Kako je protekla poslednja akcija? Kontraditkorne informacije su dolazile u medije. Bilo je priče da je Raul Gonzales već u Srbiju...

„Naše poslednje okupljanje, prvo posle skoro šest meseci, započelo je u Vrnjačkoj Banji. Samo nekoliko dana posle početak priprema za mečeva sa Letonijom i Italijom, među igračima su počele da kruže priče o mojoj smeni, što je ozbiljno narušavalo posvećenost i koncentraciju tima. Bio sam primoran da se direktno obratim ljudima iz Saveza, moleći za podršku i pojašnjenje, jer bez te podrške ne možemo da ostvarimo rezultate koje svi očekujemo. Rečeno mi je da Raul trenutno nije u Srbiji, već da će sastanak sa njegovim menadžerom biti održan 8. januara, i da moram da shvatim da nemam podršku RSS-a. Ovo se dogodilo 6. novembra, pa kako onda poraz od Italije može biti razlog za moju smenu? Naravno, to nije bila istina, jer je već dva dana kasnije ugovor potpisan kod notara, neposredno posle naše ubedljive pobede protiv Letonije. Nažalost, glasine su se širile, polako, ali sigurno, slabeći autoritet potreban za vođenje tima“.

Kako su se igrači ponašali?

„Pokušao sam da ih ubedim da to nije istina i da vratimo fokus na teren, ali kulminacija ovih pritisaka desila se tokom našeg puta za Italiju. Tada je postalo jasno da su odluke već donete, bez obzira na sve naše napore i rezultate. Na samom aerodromu u Beogradu pojavio se novi selektor Raul Gonzales, što je bio jasan signal svima u timu da se moja smena već dogodila. Informacije o potpisanom ugovoru bile su mi poznate, ali njegovim dolaskom ceo tim je dobio jasnu poruku o mom odlasku. Takav potez narušava svaki pokušaj očuvanja autoriteta i zajedništva u timu. Igrači nisu mogli da ignorišu očigledne stvari. U ključnim momentima poput ovog, nedostatak podrške i jasne komunikacije od strane Saveza, dodatno je pogoršalo situaciju“.

Problem je bio i sam odlazak u Italiju. Ko je kriv što su pojedini putovali 20 sati?

„Putovanje je bilo veoma loše organizovano. Dok je jedna grupa igrača čekala dodatnih četiri i po sata na prevoz, druga grupa provela je čak 13 sati čekajući na letu Rim-Bari, ukupno putujući 20 i po sati. Ustali smo u četiri ujutro, dan pre tako važne utakmice, iako sam naglašavao ljudima da igračima treba najmanje dva dana za oporavak posle takvog puta. Ovakav tretman prema igračima, ljudima koji brane boje svoje zemlje, bio je nepravedan i direktno je uticao na našu pripremu. Umesto dovoljno vremena za pripremu, ostali smo uskraćeni za ključni poslednji trening pred meč. Imati samo tri treninga za pripremu pred ovako važnu utakmicu, naročito posle šest meseci bez zajedničkog rada. Jednostavno nije bilo dovoljno za postizanje željenog nivoa igre“.

(©Starsport)

Da li ste imali tokom ovih šest meseci, koliko ste bili na kormilu Srbije, neku povratnu informaciju od čelnika RSS-a?

„Za ovo kratko vreme koje sam bio selektor imali imali smo tek nekoliko treninga. Ceniti bilo čiji rad na osnovu tako oskudnog broja, u atmosferi konstantnog pritiska zbog priča o smeni, zaista je licemerno. Igrači su mi sami priznali da je gotovo nemoguće zadržati fokus i motivaciju kada se ovakve stvari dešavaju oko njih i kada su svesni da je moj odlazak već izvestan. Osećao sam se kao bokser u ringu koji se bori vezanih ruku“.

Pomenuo je Rojević i odsustvo podrške domaće struke.

„Kada bismo postavili pitanje da li bi srpski trener mogao da dođe u Španiju i da preuzme tim na ovakav način, smenjujući domaćeg trenera, odgovor je jasan – takav scenario bio bi teško zamisliv. Španska trenerska zajednica ne bi dopustila takvo postupanje prema svom kolegi. Nažalost, u našem okruženju nedovoljno razmišljamo o dugoročnom interesu naše struke, pa nam je uvek stranac bolji, više ga cenimo“.

"Slučajni" susreti na aerodromu: Otkud Raul u Beogradu i smenjuje li RSS opet Rojevića?

Razmišljate li o odlasku iz Srbije?

„Vojvodina mi je dala sve, i u klubu zaista imam sve uslove za dobar rad, ali posle svih ovih događaja razmišljam o odlasku u inostranstvo na kraju sezone. Deset godina napornog rada, uloženog da se dostigne najlepši i najvažniji poziv za jednog Srbina, nepravdom koja mi je učinjena, uticala je da želim da odem. Naš cilj su bile Olimpijske igre 2028. godine, uz podmlađivanje reprezentacije. Veći deo utakmica igrali smo sa tri beka prosečne starosti 22 godine. Nama je potrebna pobeda s više od jednog gola razlike protiv Italije kod kuće za drugo mesto, a imamo i dvomeč sa Španijom za prvo. Verujem da će u naredne dve godine tim doći do četvrtfinala, a za tri godine i polufinala. Momci imaju sve kvalitete, samo im je potrebno vreme. Na primer, u Sloveniji Uroš Zorman nije imao rezultate dve godine, ali su posle toga bili četvrti na Olimpijskim igrama s domaćim trenerom“.

Verujete li da ćete se jednog dana vratiti na kormilo Srbije?

„Siguran sam da hoću i da ću dobiti pravu šansu da završim ono što sam započeo na najvoljenijem poslu“, zaključio je Rojević.