Ž. MutavdžićRaula smo doveli na duži rok, a nama se žuri
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
Vreme čitanja: 5min | uto. 20.01.26. | 08:15
Da li su neki igrači zaboravljeni u ključnom meču sa Austrijom, zašto je tako skraćena rotacija, zašto se Aljoša Damjanović nije koristio u napadu...
(od izveštača Mozzart Sporta iz Herninga)
Novi selektor - veliko trenersko ime, Raul Gonzales, osvajač Lige šampiona sa Vardarom 2017. godine, višestruki šampion Francuske sa Pariz Sen Žermenom, stigao je prošlog jula na kormilo reprezentacije.
Izabrane vesti
Menjali smo često prethodnih godina kormilara od Tonija Đerone, koji je imao troipogodišnji mandat, najduži u istoriji Srbije od samostalnosti, takođe turbulentan, ali sa pomacima, doduše malim. U tom periodu španskog stručnjaka, sada selektora Japana, bili smo 11. na svetu u Katovicama na Svetskom prvenstvu 2023. godine, ispostavilo se najbolji rezultat ove generacije, najbolji plasman od evropskog srebra u Beogradu 2012.
Posle toga je stigao Boris Rojević, ali posle promena na Tošinom bunaru brzo je otpušten, posle šest meseci, a Dalibor Čutura je bio privremeni kormilar. Stigao je Gonzales sa čuvenom španskog školom, da bude ne samo selektor najbolje selekcije nego i neko ko će da postavi sistem, da radi s mlađim selekcijama. Letos je radio sa kadetima, pripremajući ih za Svetsko prvenstvo u Egiptu.
20.30: (2,10) Slovenija (8,00) Farska Ostrva (2,00)
Doveden je poznati i za naše uslove skup stručnjak, nije se žalilo novca da se dovede veliko ime, da se radi na duži rok, ali nama se žuri. Dugo srpski rukomet ne može da izađe iz mraka, dugo nema svetla na kraju tunela.
Ono što je bilo vidljivo na pripremama Orlova u Staroj Pazovi je da je Raul Gonzales predano radio na detaljima, da su igrači za kratak rok imali mnogo informacija. Možda je i to bio problem, nisu svi mogli da uđu u taj sistem. Posle poraza od Španije, Dejan Milosavljev je bio samokritičan, ali je i prozvao saigrače, da nisu slušali selektora. Želeo je popularni Banda da probudi saigrače, da ih trgne. Protiv Nemačke je bilo sve bajno, dobili smo konačno neku veliku reprezentaciju na ovako značajnom takmičenju, javnost se “zapalila”, ali Austrija nas je vratila na fabričko podešavanje. Vratila nas je u surovu stvarnost koja kaže da je ovo čak četvrto Evropsko prvenstvo u nizu na kome nismo prošli drugi krug, a drugo na kome smo “fenjeraši” grupe što znači i teži protivnik u baražu za Svetsko prvenstvo naredne godine u Nemačkoj.
Otišao je Gonzales s timom koji je miks iskusnih i mladih, ili bolje rečeno novih snaga. Povrede su nas poremetile, pogotovo na levom beku. Nije bilo ni Milana Jovanovića, Marka Milosavljevića, Nikole Zečevića, Sima Šijana, a sa prvobitnog spisak su otpali Miloš Kos iz Erlangena i levoruki Nikola Crnoglavac iz Partizana.
Dva suspersile su bile u Grupi A u Herningu, od jedne, Španije, smo izgubili (27:29), drugu smo pobedili - Nemačku (30:27). Došla je Austrija. Na toj energiju velike pobede nad četom Alfreda Gislasona smo dočekali Austriju i umesto da je dobijemo, a morali smo da je dobijemo, jer smo kvalitetnija selekcija, usledio je bolan pad, šamarčina od koje ćemo teško da se oporavimo. Ovo je bila šansa generacije da sa dva boda uđe u narednu rundu, da nam se otvore vrata raja, da se još dve nedelje priča u Srbiji o rukometu… I tek ćemo da želimo za prosutim mlekom.
.jpg.webp)
Kako dalje, šta dalje, to je veliko pitanje. Analize slede.
Gonzales nije imao čarobni štapić, kratko je na klupi Orlova, pripreme u Staroj Pazovi pred ovaj šampionat su bile praktično jedino okupljanje, ne računajući ono u Loznici, kada smo igrali sa “šarenim” sastavom prijateljski meč sa Slovenijom poslednjeg dana oktobra.
ZAŠTO SU ZABORAVLJENI DAMJANOVIĆ I TASIĆ, GDE JE POPOVIĆ?
Protiv Nemačke je naš selektor hrabro u finišu uveo u odbranu Marka Tasića i Aljošu Damjanovića koji su “pohapsili”, kada se lomilo, rukometaše olimpijskog vicešampiona, nije se moglo pored granitne odbrane. Ta duža rotacija u odnosu na meč sa Španijom je dala rezultate. Međutim, protiv Austrije je sve to palo u vodu, opet se skratio roster, igrali smo praktično sa samo desetoricom igrača.
Šansu nisu dobili Vladimir Cupara, Marko Jevtić i Vukašin Vorkapić, koji je bio sjajan protiv Nemaca. Uroš Mitrović je dobio šansu na kašičicu, Aljoša Damjanović je posle gola iz tranzicije, debitantskog u dresu Orlova na velikom takmičenju, igrao samo odbranu, dok je Marko Tasić ušao samo na minut kada je Dragan Pešmalbek imao problem s opremom.
Nije se moglo sa samo četiri beka, udarnim trijom, Lazarom Kukićem, Stefanom Dodićem i Urošem Kojadinovićem. Uroš Borzaš opet nije iskoristio šansu. Dobro je počeo meč, dao prvi gol za našu reprezentaciju, a posle toga dva promašaja, uvukla se nesigurnost, pa nije ni pokušavao. Zbog kratke bekovske rotacije ostaje nejasno zašto šansu nije dobio Veljko Popović koji je imao ulogu turiste u Herningu, kao i saigrači iz Partizana, Ivan Mićić i Andrej Trnavac. Ništa nije menjao naš kormilar, na tri utakmice u protokolu je bilo istih 16 igrača.
KONFUZIJA OKO IGRE “SEDAM NA ŠEST”
Za prva 24 minuta drugog poluvremena smo dali samo šest golova. Napad je bio jalov. Probao je Gonzales i sa igrom “sedam na šest”, sa četiri beka, ali kao što je posle meča rekao Lazar Kukić, to je dovelo do još veće konfuzije, pa nismo ni šutirali.
Većina napada u nastavku je bila pod pretnjom pasivnog. Neverovatno je da nam se desilo da sa igračem više sudije nas oduzmu loptu zbog neaktivnosti. Defanziva je bila koliko-toliko dobra, ali nam je napad zakazao kada je bilo najpotrebnije.
Kako sad, šta sada? Selektore menjamo često, ali pomaka nema. Fale nam rezultati na velikim takmičenjima kao žednom vode. I očigledno je da nije do trenera, ali što se tiče igrača ovo je najbolje što imamo. Nije bilo mnogo pitanja pre šampionata: Gde je ovaj, zašto nije pozvan? Malo koji bi stručnjak izabrao drugačije.
Javnost se zapalila posle velike pobed nad Nemačkom, ali to je trajalo manje od 48 sati. Poraz od Austrije nas je opet unazadio. Na Gonazlesu su sada teške odluke, za nešto manje od mesec i po kreće prva runda kvalifikacija za Svetsko prvenstvo i dvomeč sa Litvanijom.
S kojom snagama idemo dalje? Da li će da dođe do opraštanja najiskusnijih, uključivanje novih igrača, možda povratak nekih zaboravljenih, sve su to pitanje na koje ćemo uskoro morati da dobijemo odgovore.
Dok se šampionat nije ni zahuktao, oni najbolji štede snagu, nas opet nema u drugoj rundi, opet nam šampionat traje pet dana. I tako od 2018. godine i onog nesrećnog EP u Hrvatskoj koji su obeležili incidenti, tuče, kupovina karata igrača za povratak posle samo dva kola, ali gde smo poslednji put prošli prvu fazu kontinentalnog takmičenja.
.jpg.webp)
