Radović i plavetnilo Boke: Ivovićev značaj nemerljiv, Prlainović će u finalu imati najviše motiva

Lepom broju igrača iz Primorca bi osvajanje Regionalne lige bio prvi veliki klupski uspeh. Kod Radničkog je sušta suprotnost, prepun je iskusnih, trofejnih vaterpolista. Uprkos tome, deluje da su baš oni sa najdužim vaterpolo stažom najgladniji, zar ne?
„Mlađi su, možda će nabiti ritam, to bi moglo da zasmeta Radničkom. Ako krenu da plivaju i da lete po bazenu... U redu, Kragujevac je domaćin, ima igrače koji su sve osvojili, pa ni njima neće faliti motiva. Kada pogledaš Andriju Prlainovića, čoveka koji samo juri nove uspehe i trofeje, možda će on imati i najviše motiva. Zato i jeste jedan od najboljih na svetu“.

Kada si već pomenuo Andriju Prlainovića, vaterpolo ikonu iz tvoga kraja, šta je to tako posebno u Boki Kotorskoj? Otkud toliko vrhunskih vaterpolista iz tog dela primorja?
„Ono što je meni zanimljivo i što sam primetio je da na većini plaža imaš neki gol. Tamo momci koji ne igraju vaterpolo i koji ga nikada nisu igrali će da dođu i igraće sa tobom 'deset, devet', šutiraće. Pomislićeš: 'Kakav šut ima ovaj dečko? Ili kako brani?' Pitaš ga: 'Jesi li ikada trenirao?' I odgovori ti: 'Ne, nikada, samo leti dođem i zezam se sa drugarima'. Možeš da igraš sa njima, takve stvari su nas kao klince privlačile da krenemo, onda i da treniramo. Sve počinje od plaže i šutiranja na gol. Odmalena narod gleda vaterpolo u naseljima odakle je, ja sam iz Zelenike i tu sam prvi put gledao vaterpolo. Posle sam počeo da igram, bila je zabava, ali je prešlo na viši nivo“.

(©Regionalna vaterpolo liga)

Postoji li neko na koga si se ugledao kada si tek krenuo da igraš vaterpolo i jesi li naknadno u nekome pronašao uzora?
„Kada sam tek počinjao da se bavim vaterpolom – nisam imao. Ali, kada sam ozbiljnije krenuo da pratim svetski i evropski vaterpolo, to je bio Leka Ivović, jer se o njemu najviše i pričalo. S razlogom se najviše pričalo. Posle smo zajedno igrali i u reprezentaciji i u klubu. Značaj je nemerljiv. Takva ličnost ne znači samo u bazenu, nego i u svlačionici. Zna da ti kaže kako neke stvari da uradiš, zna da ti objasni i sve je prošao što mi tek treba da prođemo. Samo što je on prošao na najvećem mogućem nivou. Njegovo je da priča, a naše da slušamo i upijamo“.

Danilo Stupar, Strahinja Gojković, Srđan Janović iz Jadrana, pa Balša Vučković i Marko Mršić iz Primorca su samo neki od mladih igrača koje je crnogorski vaterpolo izbacio prethodnih godina. Svi oni polako počinju da nose igru u svojim klubovima...

Od nekih nisu uopšte stariji, kao od Marka Mršića, sa kojim si generacija. Ipak, od većine mlađih momaka si duže na sceni. Koliko su voljni da saslušaju savete u klubu i(li) reprezentaciji koje im udeliš?
„Nisam previše stariji od njih, nekoliko godina, ali opet imam dosta iskustva, utakmica na svetskim i evropskim prvenstvima. Zato mislim da im znači kada im nešto kažem, kada im pomognem – i u vaterpolu i van vaterpola. Mislim da odnos sa trenerom, kako bi trebalo da se postave. Vole da pitaju i saslušaju, drago mi je zbog toga. I kod njih u Primorcu i kod nas u Jadranu ima mnogo mladih igrača, i već sad mladi igrači u obe ekipe nose igru. Samim tim će i reprezentacija da raste. Kroz nekoliko godina mislim da ćemo biti tu – pri samom vrhu. Verujem u to. Već sada se to pokazuje, izlazi na površinu, baš imamo potencijala i nadam se da ćemo uspeti da ga iskoristimo“.

Srbija neće igrati na finalnom turniru Svetskog kupa u Sidneju tokom jula, Crne Gora će biti tamo. Iskoristila je činjenicu da je bila u Diviziji 2, domogla se završnice, međutim, selektor Dejan Savić nije baš svime bio zadovoljan na Malti. Najavio je sankcije i disciplinovanje pojedinih igrača.

Imaš zavidan staž u državnom timu, kako je kvalifikacioni turnir Svetskog kupa izgledao iz tvoje perspektive?
„Sviđa mi se što sve ide nabolje, rekao bih da je od bazena bitnije da to da se mi kao ekipa skupljamo sve više i da više ličimo na ekipu. Mora da postoji hemija, mora da ima drugarstva da bi se nešto učinilo. Što se tiče turnira na Malti, mislim da možemo da budemo zadovoljni. Sedam utakmica i više od pola je završeno sa velikom gol-razlikom. Znamo koji kvalitet je tog turnira bio, nije Divizija 1, ali imali smo cilj i ispunjen je. U finalu je bilo nervoznih momenata, ali suma sumarum je sve dobro završilo“.

(©VK Jadran Herceg Novi)

U kolikoj meri se po sistemu rada razlikuju Vladimir Gojković i Dejan Savić?
„Imaju dva potpuno različita sistema rada. Na jedan način Vlado postavlja odbranu i napad, a Dejan na drugi. Mi na to moramo da se naviknemo u klubu i reprezentaciji. Nije ne znam kakva razlika, samo način na koji se izvodi, ali treba se prilagoditi. Pošto sam celi život sa Vladom, to mi je bilo nešto novo, nešto na šta moram da se privikavam i da shvatim da će svaki trener koji mi dođe u budućnosti imati sistem na koji moram da se prilagodim. To je potpuno normalno. Drago mi je da sada radim nešto novo“.

Regionalna liga nastavila je da živi u nešto drugačijem obliku od prošlog leta, što je nemali broj trenera i igrača iz Srbije i Crne Gore označio pozitivnim. Misliš li i ti da je plus što, pored državnih prvenstava, imamo zajednički šampionat?
„Stara liga, ona iz prošle godine, bila je najjača svetska liga. Stvarno je u svakom kolu završavalo sa jedan ili dva razlike i svaki meč je bio jako bitan. Da se ove godine skroz rastavila liga i da smo igrali samo sa našim ekipama, bilo bi monotono. Mi imamo pet ekipa. Opao bi kvalitet, ne bi bila ta čar. Napravili smo zajedničku ligu, uspeli da sačuvamo kvalitet i to je odlična stvar za mlade momke, jer ima dosta jakih utakmica. Nadam se da ćemo nastaviti ovako – zajedno. I da će liga biti sve zanimljivija. Ovako je bolje za sve“, zaključio je Vasilije Radović razgovor za Mozzart Sport.

FAJNAL-FOR REGIONALNE LIGE

Petak

Polufinale

Primorac – Jadran Herceg Novi 17:17, petercima 5:3
Radnički – Šabac 15:9

Nedelja

Meč za bronzu

18.00: Jadran Herceg Novi – Šabac

Finale

20.30: Primorac – Radnički