Prva bokserka iz Srbije na OI: Na odmoru sam saznala da idem u Japan
Vreme čitanja: 4min | čet. 22.07.21. | 08:46
Nina Radovanović vizu dobila kao vodeća na svetskoj rang listi
(Od specijalnog izveštača iz Tokija)
Ljubitelji borilačkih sportova u Srbiji ovog leta imaju poseban razlog da isprate i boks mečeve na Olimpijskim igrama. Glavni krivac za to je Nina Radovanović, prva srpska bokserka koja je dobila priliku da pokaže šta zna na najvećoj sportskoj planetarnoj smotri. Vizu nije izborila kroz kvalifikacije, pa je morala da se pomiri sa činjenicom da će ovog puta propustiti Olimpijske igre. Okrenula se drugim zadacima i prebacila fokus na neke nove izazove. Međutim, onda je stigao poziv iznenađenja.
Izabrane vesti
“Bila sam na odmoru kada su mi javili da ću se ipak takmičiti na Olimpijskim igrama”, priča Nina Radovanović za Mozzart Sport.
“Svetska rang lista je ažurirana 18. juna i onda su mi dva dana kasnije javili da ću kao najbolje plasirana učestvovati u Japanu. Bilo je to pravo iznenađenje, jer sam se posle kvalifikacionog turnira potpuno oprostila od te mogućnosti. Očigledno je na kraju stigla nagrada za sve što sam do sada radila. Vratila sam se onda brzo sa odmora, jer sam morala mnogo tehničkih stvari da završim”.
U olimpijski ring će zakoračiti 25.jula, a takmičiće se u muva kategoriji (48-51 kg).
“Još nisam svesna da ću biti upisana u istoriju ovog sporta kod nas kao prva bokserka na Olimpijskim igrama. Put do ovog takmičenja je bio veoma težak. Iza mene su tri godine napornog rada, učestvovanja na raznim prvenstvima, velike borbe… Skupljala sam bodove, pobeđivala, osvajala medalje i na taj način se visoko rangirala na listi. O njoj nisam mnogo ni razmišljala, pre svega sam bila posvećena turnirima na kojima sam mogla da dođem do vize”.
U kvalifikacionim mečevima joj je sreća okrenula leđa.
“Trebalo je plasman da izborim na okršaju u Parizu. Tada sam se veoma razočarala, ali nije prvi put. Dugo već predstavljam Srbiju i mogu da kažem da su sudijske odluke loša strana sporta. Naša zemlja je tek zagrebala u ovaj svet, tako da mora da izgradi status. Nema mnogo službenih lica koja bi mogla da se bore za nas i naša prava. Ima raznih manipulacija, mnogo jače zemlje bolje prolaze i imaju bolji status nego mi”.
Posle svega što je prošla u prethodnom periodu, može da garantuje da će rasterećena započeti borbe u Tokiju.
“Potpuno sam psihički pregorela u kvalifikacijama, tako da sada neću imati veliku dozu stresa na Olimpijskim igrama. U odličnoj sam formi, nemam nikakav pritisak i verujem da će sve proći kako treba”.
Ova godina, iako je čudna zbog svega sa koronom, za Ninu Radovanović je veoma uspešna.
“Osvojila sam Kup nacija, Balkansko prvenstvo i turnir ‘Beogradski pobednik’. Nekada sam se bavila profesionalnim boksom, pa sam tek kasnije odlučila da pređem na olimpijski. Tako da mi je bilo potrebno vreme da se adaptiram, jer se mnogo razlikuje. Za sad je uspešna 2021. godina…”.
Mnogo truda, rada i znoja uložila je srpska bokserka da bi došla do velikih uspeha.
“Prvo sam trenirala kik boks, tu sam i pokazala interesovanje za sport uopšte. Posle sam učestvovala na jednom takmičenju i dobila sam poziv da pređem na boks. Mora mnogo da se radi svakodnevno. Meč je za mene zadovoljstvo, treniram jako da bi kad uđem na takmičenju u ring sve bilo lakše. Imam trening pre podne, pa idem na masažu, pa na popodnevni trening. Takav tempo nije bio samo pred Olimpijske igre, nego i inače. Ceo dan mi protiče u treningu, pa mnogi ljudi oko mene smatraju da je ovakav plasman došao kasno, kada se pogleda koliko sam posvećena i koliko toga sam uložila”.
Prva srpska bokserka na Olimpijskim igrama želi da da pravi primer devojkama u Srbiji da bez straha krenu njenim stopama.
“Volela bih da ih motivišem da krenu da se bave ovim sportom. Mnogi zamišljaju bokserke kao muškobanjaste žene, ali uopšte ne mora da bude tako. Ima mnogo lepih žena… Za mene često pitaju da li sam atletičarka kada me sretnu u teretani”.
Nina je na jake udarce odavno navikla, ali to nije slučaj i sa njenom najbližom porodicom.
“Mama retko gleda moje borbe, uglavnom pita šta se desilo i kako je bilo. Tata stalno prati, a baka uglavnom zove da pita da li sam živa i zdrava. Brat im onda kaže da to nije maženje i naravno da ima mnogo jakih udaraca. Svakako su mi svi velika podrška, to je najbitnije”, zaključila je u razgovoru za Mozzart Sport Nina Radovanović.
PIŠE: Miljana ROGAČ