Počinje 76. Vuelta: Roglič kroti Pirineje

Biti u „crvenoj zoni“ u potrošnji struje zna da zaboli i potrošača i njegov džep, ući u „crveno“ na bankovnom računu takođe je velika muka, a, verovali ili ne, postoji mesto na kom je poželjno egzistirati u crvenom.

Primož Roglič, 32-godišnji predstavnik Slovenije, najbolji svetski biciklista od 2019. do danas to zna, istina trenutno na 3. poziciji na Svetskoj rang-listi, s lakoćom na svom dvotočkašu osvaja vrhove Triglava, uz malo više truda je konkurentima pomračio sunce na olimpijskoj hronometarskoj trci u Tokiju pre tri sedmice, ali ništa na svetu mu ne prija toliko kao nazdravljanje čašom sangrije, pa će i na 76. Trci kroz Španiju, uz Điro d’Italiju drugom po značaju takmičenju u ovom sportu, u narednih dvadesetak dana biti deo istorijskog poduhvata, jer juri crvenu majicu, komad garderobe namenjen pobedniku trke na Pirinejima, čime bi se pridružio domaćem takmičaru Robertu Erasu i Švajcarcu Toniju Romingeru, koji su, prvoimenovani početkom tekućeg, a vozač iz ’’zemlje časovnika i čokolade’’ krajem prošlog veka, jedini dosad tri puta uzastopno ostvarili taj podvig.

A, Eras je i rekorder po broju titula na Vuelti, pošto je samo on u dosadašnjoj istoriji četiri puta ovo nadmetanje završavao na čelnoj poziciji u generalnom plasmanu (2000, 2003-05), ujedno je deo najuspešnije nacije u istoriji – u zemlji domaćinu ostalo je 31 šampionski pehar, ostali su zajedno odneli malo više.

Osim odlične forme, član JV na svom biciklu vuče i dodatne pluseve: zabeležio je pet etapnih pobeda na Vuelti, dvostruki je nosilac zvanja najboljeg sprintera na ovoj trci, od predviđene 21 etape dve otpadaju na vožnju protiv štoperice, a za to je majstor, u 2021. trijumfovao je na Baskijskom turu, ostaje još da njegova mašina progovori španski i audijencija kod kralja Felipea VI mu ne gine.

Nekad, u daljoj prošlosti, Španci su osvojili veći deo Južne Amerike ognjem i mačem, ali su se vremena promenila. Ljudi i trendovi takođe, tako da sad Južnoamerikanci pedalama osvajaju zemlju konkistadora.

Šapu na najviši stepenik pobedničkog postolja posle 4.417 kilometara od Burgosa do Santjago de Kompostele lako bi mogao da stavi Jaguar iz Tulkana, novi olimpijski prvak u drumskoj trci Ekvadorac Ričard Karapaz.

Prošlogodišnji vicešampion Vuelte dosadašnji tok tekuće sezone često je provodio na podijumu: osvajanjem 3. mesta na Tur de Fransu kompletirao je podijumske plasmane na konačnoj tabeli na sve tri Grend tur trke, „zamrzao“ je svoje ime na vrhu tabele Trke kroz Švajcarsku, da bi ga zraci u „zemlji izlazećeg sunca“ ogrejali zauvek, još jedno prvo mesto predstavljalo bi pomračenje za ostale takmace „jahača“ INEOSA, četvrte pedale sveta u ovom trenutku.

Postoje ljudi koji u istoriju pišu, neki koji je brišu, a drugi adut Tim INEOSA, još jedan južnoamerički reprezent vozi (kroz) istoriju. Ime mu je Egan Bernal, dolazi iz Kolumbije i 14. avgusta će početi koričenje zlatne knjige, koju će, ako bude vozio onako kako je to dosad činio, sklopiti kao 8. biciklista u istoriji sa osvojenim trofejima na svim etapnim ciklo grend slemovima. Ovogodišnji pobednik Đira, bivši šampion Tur de Fransa traži prvu poziciju na generalnoj tabeli Trke kroz Španiju, pa bi 7. vozač planete, ne sumnjamo, ako treba bicikl nosio na leđima od početka do kraja takmičenja zarad takvog podviga!

Točkovi se okreću, s njima i sreća, a ona može sleteti na rame nekom od članova karavana iz drugog plana: Britancu Adamu Jejtsu, solidno voze i Holanđani , lepo bi bilo da uzdignutih ruku ciljnu ravninu prvi preseče ljubimac domaće publike Alehandro Valverde, surekorder među „podijumašima“ (7), pobednik iz 2009. godine, međutim, za tako nešto će im trebati leteći tanjiri, mada su u sportu svakakva čuda moguća.

Jedino što nije moguće je ne uživati u njihovoj borbi.

Ko god da pobedi.

Piše: Dragan STOJIĆ