Plešem kao leptir, ubadam kao pčela (VIDEO)

Muhamed Ali više nije među nama. Rečenica koju je tako teško napisati, a još teže shvatiti. Svet je izgubio Najvećeg. Uvek je bio, zauvek će i ostati. Čovek koji je oblikovao svet, sport, živote. Čovek koji je boks izveo iz granica i stereotipnih mišljenja o brutalnom takmičenju i pretvorio ga u plemenitu veštinu. Bio je veći od života, zato što je celog sebe dao zbog toliko važnih životnih elemenata. Borio se za ljudsku jednakost, protiv rasne i verske netrpeljivosti, rata. Imao je i svojih grešaka, loših odluka. Ali, zauvek će ostati neprevaziđen.

U vreme najveće slave neuništiv, u godinama beskrajnih rundi borbe sa opakom bolešću borac u čijim očima je goreo plamen istog, blistavog žara kao onda kada je maltretirao protivnike. 

Svet je napustio Najveći! Preminuo je Muhamed Ali

Muhamed Ali bio je heroj mnogim generacijama iz više razloga. Bio je obožavan zbog predivnih pokreta i neizmernog talenta koji ga je krasio. Na vrhuncu svoje karijere, u periodu između 1964. i 1967. godine, nije postojao nijedan bokser koji je bio približno dobar. Teško je reći da takvih ima i danas.

Brz, snažan, precizan, knjiška definicija istinskog borca, boksera. Ali, i osoba britkog jezika, toliko da su njegove reči imale podjednako jak efekat kao i munjeviti udarci u ringu.
„Nikada ne brojim koliko sam trbušnjaka uradio. Počinjem da brojim tek onda kada počne da boli, jer to su jedini trbušnjaci koji se računaju. To je ono što te čini šampionom“.

Mnogi su ga zvali ludakom, čovekom bez časti. Omražen zbog toga što je odbio da se pridruži vojsci SAD i ide u Vijetnamski rat.
„Nemam nikakav problem sa ljudima iz Vijetkonga“. Rečenica toliko jaka da je zbog iste kasnije osuđen na pet godina zatvora, dobio kaznu od tada ogromnih 10.000 dolara i trogodišnju suspenziju bavljenja boksom. Zbog toga je izgubio titulu. Odlazak u zatvor izbegao kada je slučaj razmatrao Vrhovni sud, ali je suspenzija ostala.
„Meč se dobija ili gubi daleko od svih svedoka, daleko od svih granica ringa, dvorane gde vežbaš i na ulici kojom trčiš, mnogo pre nego što zaplešem pod tim čudesnim svetlima“.

Ali je verovao da je to jedina ispravna stvar i zbog svojih ubeđenja odrekao se bukvalno svega – života, karijere, titula, većeg dela novca koji je dobio od borbi. Stajao je nogama čvrsto na zemlji, a vrlo brzo postao lice, glas i srce antiratnog pokreta, koji je kasnije oblikovao brojne generacije.

Za ljude zdravog razuma postao je heroj zbog britkog uma i pametnih odluka koje je donosio. Trostruki svetski šampion dobio je i pobednički pojas zbog svojih stavova i svakodnevne borbe protiv rasizma, religijskih netrpeljivosti i rodne nejednakosti. Svoje olimpijsko zlato koje je osvojio 1960. godine iz protesta zbog rasizma bacio je u reku Ohajo, jer mu zbog boje kože nije bilo dozvoljeno da uđe u jedan restoran.
„Nemoguće je samo reč koju koriste mali ljudi, oni kojima je lakše da žive u svetu takvom kakav jeste, nego da ga istražuju, pronađu pravu moć i oblikuju je. Nemoguće nije činjenica, nije ni mišljenje. Nemoguće je potencijal, nemoguće je privremeno. Nemoguće je ništa“.

Začetnik sportske provokacije protivnika, takozvanog „treš-toka“. On i njegova svita smislili su reči koje će ostati urezane duboko u sportsku istoriju, a gotovo pola veka kasnije i dalje ljudi kažu da se Ali „pleše kao leptir, ubada kao pčela, a protivnikove ruke ne mogu da udare ono što oči ne mogu da vide“. Prvi put je ovaj kultni citat upotrebio neposredno pre nego što je otišao u ring kako bi se sa Sonijem Listonom borio za titulu šampiona u teškoj kategoriji 1964. godine.

Rođen 17. januara 1942. godine kao Kasijus Klej u američkom gradu Luivilu, doneo je tada vanvremensku odluku da ime promeni u Muhamed Ali nakon primanja islama 1964. godine.
"Želim da ljudi vole sve kao što vole mene. Svet bi bio bolje mesto".

Iste godine prvi put je postao prvak sveta u teškoj kategoriji pobedivši Sonija Listona sa samo 22 godine u šest rundi, tehničkim nokautom. Govorio je mnogo pre meča da će uspeti da savlada tada nepobedivog Listona, a malo ko verovao je da to zaista i može da učini. Ipak, jeste. Sledećih godina je na vrhuncu karijere i brani titulu čak devet puta. Bio je poznat po tome da nikada nije štedeo svoje rivale, čak i kada su bili u pitanju rivalu iste boje kože, što je u to vreme bila izuzetno važna stvar. 

Svakako će najviše ostati upamćeni njegovi legendarni mečevi protiv Džoa Frejzera iz 1971. i 1975. godine, i Džordža Formana 1974. godine, koji u istoriji ostaju zapisani kao bokserski klasici. Titulu je izgubio 1978. godine od Leona Spinksa, ali je iste godine i vratio titulu u svoje vlasništvo. Muhamed Ali je prvi bokser koji je tri puta bio prvak sveta (1964-1967, 1974-1978, 1978-1979).

Penzionisao se 1981. godine, pobedivši na 56 mečeva (37 nokauta) od 61 meča, a s pravom nosio je nadimak Najveći. Tri godine kasnije oboleo je od Parkinsonove bolesti, koja ga je pratila celog života. U četvrtak ujutru prevežen je u bolnicu u Finiks zbog teškog oboljenja disajnih organa. U noći između petka i subote napustio je ovaj svet. 
"Ja sam najbolji. To sam govorio i mnogo pre nego što sam to zaista bio. Shvatio sam da ako dovoljno puta budem ponovio ove reči, da ću uspeti da ubedim ljudi da sam zaista najveći".

Sahrana će se održati u sredu u njegovom rodnom gradu Luivilu, u saveznoj državi Kentaki, a vlasti tog grada planiraju da u subotu održe memorijalnu službu.

Šampion među šampionima. Najveći među najboljima. Veliki borac za pravdu, bokser, šaljivdžija, mađioničar, perfekcionista, religiozni fanatik, propovedač. Sportista veka u izboru najuglednijih sportskih kritičara. Legenda. Toliko je bio moćan, neverovatan, prefinjen i nadrealan da su ljudi imali želju da nikada ne napusti ring. Rođeni čarobnjak prosipao je magiju do poslednjeg daha.

Šta god da je Ali bio, nikada više neće postojati takav kao on. Teško da bi svet mogao da izdrži takvo uzbuđenje. 

Zato, počivaj u miru, neuništivi majstore!

(FOTO: Action Images)