PET NA PET – Ratko Nikolić: Moji uzori bili su legendarni Vujović, Vuković, Rnić i Škrbić
Vreme čitanja: 2min | uto. 05.06.18. | 08:24
Srpski reprezentativac sa preko 250 nastupa za nacionalni tim u navijačkom srcu nosi Zvezdu
Kao dečak je trenirao fudbal od kog se teška srca rastao i uplovio u rukometne vode. “Krivac” za bogatu rukometnu karijeru je nastavnik fizičkog obrazovanja Branko Ivanović koji je insistirao da se opredeli za ovaj trofejni sport.
Ratku su idoli bili velikani Vujović, Vuković, Rnić, Škrbić…
Izabrane vesti
Tokom prebogate karijere nastupao je za Šamot, Crvenu zvezdu sa kojom odmah uzima titule prvaka države. Iz Beograda se seli u RK Sintelon gde nastavlja da osvaja trofeje. Medalje uzima i u Mađarskoj, Španiji, Danskoj, Makedoniji, Banjaluci… Za nacionalni tim odigrao je preko 250 utakmica. Ima bronzu sa SP i četvrto mesto sa OI. Po dva puta je biran u selekciju sveta i za najboljeg pivota. Bio je i prvi kapiten reprezentacije Srbije. Takođe, proslavljeni reprezentativac podržao je društveno odgovorni rad kompanije MOZZART i juče je bio učesnik našeg Humanitarnog tiketa u podne.
Evo i Ratkovih odgovora na naših pet pitanja…
1. Da li ste svojevremeno pored rukometa trenirali još neki sport i koji?
“Jesam fudbal. Igrao sam za Mladi Rudar i Šumadiju. Teška srca odustao sam od najvažnije sporedne stvari na svetu i uplovio u rukometne vode. Moj nastavnik fizičkog vaspitanja Branko Ivanović najveći je krivac za moje bavljenje trofejnim sportom”.
2. Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Bilo ih je više. Sve same legende Dragan Škrbić, Momir Rnić, Veselin Vuković, Veselin Vujović… Pre svih igrači sa moje pozicije pivota”.
3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Kratko rečeno, Zvezda je život”.
4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Bilo je dosta utakmica kojih ću se sećati, kad sam postigao i veliki broj golova… Ipak, pamtiću meč sa SP u Tunisu 2006. godine. U polufinalu smo igrali sa Hrvatskom i samo je gol falio za plasman u finale”.
5. Životni i sportski moto?
“U životu i sportu je potrebno postaviti cilj. Ako imaš cilj, uz manje ili više napora ćeš stići do njega. Put do cilja nikad nije pravolinijski, ima dosta obilaznica”.
PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com
FOTO: MN Press