Perovićeva oduševljena debijem u Italiji: Kada maštanja postanu javu

Prva sezona u inostranstvu uvek je posebna. Osim što ostaje urezana u memoriji sportista, ume da bude specifična, često i teška, zbog odlaska iz otadžbine i aklimatizacije na novu sredinu. Upravo tim putem krenula je srpska odbojkašica Rada Perović. Pomalo i neočekivano se početkom septembra otisnula na Apenine u jedno od najjačih prvenstava na svetu, Seriju A.

Kako je već tada ispunila snove, jedva je čekala da zvanično i krene italijanska avantura u taboru Valefolje. Bivša igračica Kleka, Vizure, lajkovačkog Železničara i Uba bila je svesna da će doživeti neponovljivo iskustvo. Međutim, tek kada se uverila kakav status ima odbojka na Čizmi, kao i šta je sve očekuje u predstojećim mesecima, mogla je da sabere utiske. A trenutno ih je i previše... Isključivo i pozitivnih.

"Neverovatan osećaj, privilegija je biti u Italiji! Počastvovana sam na prilici da treniram i igram. Shvatila sam u međuvremenu koliko je drugačiji nivo profesionalizma u odnosu na takmičenje u Srbiji. Treneri se više trude u radu sa igračicama, praktično se obraća pažnja na svaki detalj. Počevši od tehničkih, pa sve do taktičkih. Fokus je na obimu i velikoj količini ponavljanja vežbi. Čini mi se da sam tim sitnicima i fascinirana", istakla je Rada Perović u razgovoru za Mozzart Sport.

(© Lega volley femminile)

Svemu je prethodio neplanirani poziv. Kadrovski problemi i povreda startne tehničarke Nemice Pije Kestner uticali su da konačan izbor sportskog direktora Alesija Simonea bude baš 23-godišnja dama rodom iz Zrenjanina.

"Sve je bilo poprilično iznenađujuće. Imala sam i drugih zanimljivih ponuda, ali nisam želela po svaku cenu da ih prihvatim. Kada se ukazala mogućnost za odlazak u Italiju, razmišljala sam da me ostale i ne zanimaju. Postojala je samo dilema da li je klub stvarno zainteresovan, pošto spadam u kategoriju mladih dizača. Na kraju su bili saglasni da dođem, gotovo bez probe. Kako sam imala volju da iskoristim priliku, rešila sam i da se obavežem na saradnju".

Pre parafa i dogovora ujedno je maštala da bi u budućnosti mogla da bude deo čuvenog karavana.

"Znala sam oduvek da je Serija A najbolja liga na svetu, uz Sultanlar u Turskoj. Posmatrala sam je kao vrstu brenda u obe konkurencije. Svi sportisti teže da jednog dana dođu u Italiju da igraju. Malo je reći da mi imponuje da su se snovi i želje ostvarili već na početku inostrane karijere".

Tačno je znala sa kime bi trebalo da se posavetuje uoči bukiranja karte...

"Moram da se zahvalim Maji Ognjenović. Prvo sam razgovarala sa njom. Pričale smo koliko je Valefolja dobra priča ili ne, kao i kako uopšteno treneri rade u Italiji. Dosta mi je pomogla dobronamernim savetima. Ne bi trebalo da se zaboravi da je ona iz Zrenjanina, baš kao i ja".

Potom se obratila i još jednoj poznatoj osobi.

"Kada sam već potpisala ugovor, čula sam se i sa Majom Aleksić. Popričala sam sa njom o doživljenom iskustvu, pošto je ona prethodnu sezonu provela u Valefolji".

Došao je zatim trenutak i da debituje u šampionatu. Ništa neuobičajeno, verovatno zbog okolnosti unutar tima.

"Imala sam samo dve do tri nedelje priprema pre početka prvenstva. Reč je o baš malom periodu. Trener je planirao da se što pre uigram. Kako sam igrala i prijateljske utakmice, očekivala sam da ću dobiti šansu i u nacionalnom prvenstvu. Kada je pred prvi nastup izgovorio moje ime u svlačionici, ne mogu da opišem kako sam se osećala. Bilo je pomešanih emocija. Ono što je specifično je da su i nestale odmah posle prvog servisa. Nekako sam se prepustila čitavoj atmosferi".

Valefolja posle tri odgirana kola zauzima šestu poziciju sa dva trijumfa nad Peruđom i Bustom Arsiciom, uz poraz od Peruđe. Perovićevu raduje ostvareni učinak, iako ne dozvoljava da poleti usled euforičnog starta.

"Ukoliko ćemo da budemo objektivne, kvalitetnije smo od ekipa protiv kojih smo igrale. Možda smo mogle da rešimo u svoju korist i premijernu utakmicu. Moglo je da se dogodi da bude i 3:0 za nas, a na kraju smo izgubile posle pet setova. Pokazalo se tada da u Italiji nema lakih protivnika. Osim što se izdvajaju tri do četiri favorita, preostali deo Serije A se ravnopravno bori za mesto u plej-ofu. Zato smo i svesne da ovakvo takmičenje ne trpi greške".

(© Lega volley femminile)

Bojažljivo je naglasila i koji bi plasman zadovoljio ambicije.

"Cilj je da budemo u prvih šest ekipa ili da se evenutalno proguramo među četiri. Ako se to i dogodi, deluje nam da ćemo da realizujemo primarne zadatke. S druge strane, visoke aspiracije su i Kupu Italije".

Saglasna je i sa konstatacijom da se nalazi u drugom redu favorita.

"Prema očekivanju, ističu se Koneljano, Skandići i Milano. Povremeno mi izgleda nestvarno da imam priliku da igram protiv najboljih odbojkašica na svetu koje nastupuju u tim klubovima, a da sam ih donedavno gledala isključivo na televizoru".

Mislima je okrenuta i ka nacionalnom timu...

"Reprezentacije je nešto najlepše. Nadam se da će biti prilike da igram. Kako i Maja Ognjenović više neće biti deo iste, valjda će se pronaći adekvatna zamena. Niko ne može da bude kao ona, ali na mesto tehničarke mora da uskoči osoba približnog kvaliteta".

Podvukla je na kraju koliko je i puko prisustvo na pripremama, a kamoli igranje utakmica, značajno po pitanju klupske karijere.

"Ekipe obično preko reprezentacije traže igračice. Meni su samo tri meča u Ligi nacija pomogla da potpišem ugovor", zaključila je Perovićeva.