Otišao zbog najviših interesa srpske odbojke, sad radi u interesu Poljaka i redovno osvaja medalje

Osvojio je Nikola Grbić 18 medalja tokom igračke karijere u reprezentaciji. Imao je uspeha i u nekoj novoj ulozi, na funkciji selektora nacionalnog tima (zlato i srebro u Svetskoj ligi, kao i bronza na šampionatu Starog kontinenta), ali se Srbija i prerano odrekla vrsnog stručnjaka koji niže odličja na klupi Poljske već tri godine unazad.

Poslednje je remek-delo iz Ningoboa, u kojem je evropski velikan potvrdio da igra najbolju odbojku u Ligi nacija. Po drugi put u istoriji, ponovo sa srpskim asom u glavnoj ulozi. Kada se i analiziraju rezultati Poljaka u Nikolinoj eri, lako se može izvući zaključak da rukovodstvo ove Federacije nije napravilo pogrešan izbor promocijom mlađeg od braće Grbića na veoma odgovornu poziciju.

Popularni belo-crveni su njegovim angažmanom dobili kontinuitet. Jer... Ne postoji takmičenje sa kojeg se nisu vratili sa medaljom. Sve je počelo evropskom bronzom u Ligi nacija (2022), nastavilo se srebrom na Svetskom prvenstvu (2022), zlatom u Ligi nacija i na Evropskom prvenstvu (2023), uz vredna dostignuća u 2024. godini - ponovo u Ligi nacija (bronza) i Olimpijskim igrama u Parizu (srebro), da bi se ionako puna riznica uvećala sa još jednim zlatom u Ligi nacija. A ono najvažnije tek sledi, novi pokušaj osvajanja planete na Svetskom šampionatu na Filipinima.

Kakav god sastav bude nastupao u Aziji, Poljska će svakako biti favorit. Možda i apsolutni za najviši stepenik pobedničkog podijuma. Velika prednost u tom pohodu je i ogroman igrački fond na koji Grbić može da se osloni. Toliko da je u finalu protiv Italije nedostajalo čak osam aduta koji su se našli u rosteru u prestonici Francuske. Među njima su i Lukaš Kačmarek, Aleksander Slivka, Bartoš Kurek, Aleksander Slivka, Gregorž Lomač, Pavel Zatorski, Marćin Janjuš, Mateuš Bijenek i Norbert Huber.

(©FIVB)

Dok su pojedini opravdano bili odsustni, deo je verovatno i završio reprezentativnu karijeru posle srebra u Gradu svetlost. Suočio se Grbić i sa brojnim problemima, nepovoljnim zdravstvenim biltenom. Štaviše, ostao je i bez startnog primača servisa Tomaša Fornala posle polufinalnog okršaja sa Brazilom. Kako su odigrale raspoložive opcije na preostalim pozicijama, promene na terenu su bile skoro neprimetne. Međutim, tvorac nove medalje je posle slavlja nad Azurima imao i više nego jasnu izraženu želju.
"Imali smo mnogo povreda još od početka priprema. Ostali smo i bez jednog veoma važnog igrača u ključnom trenutku. Moraćemo da odemo u crkvu da se pomolimo da prestanu te povrede. Mnogi su igrali prvi put na ovakvom nivou. Ponosan sam na sve što su izdržali sa mnom, sa mojim zahtevima, sa tim koliko sam ih gurao da budu bolji. Znam da nije lako, jer da jeste, svi bi to radili".

Nekada je legenda trofejnog sporta predvodila i Srbiju. Ukoliko ćemo da budemo baš iskreni, svakako je bilo razloga za rastanak. Propuštena šansa da se izbori olimpijska viza za Rio de Žaneiro i Tokio, umnogome je uticala na sporazumni prekid saradnje koja je trajala od 2015. do 2019. godine. Orlovi previše i nisu profitirali, pošto se nekako zaboravili i da je zlato Slobodana Kovača na kontinentalnoj smotri (2019) dobrim delom i Nikolina zasluga. Pokazalo se, barem iz današnje perspektive, da je to i poslednji veći uspeh.

Kako je i prilikom tog oproštaja Savez saopštio, doneta je odluka u skladu sa najvišim interesima nacionalne selekcije, deluje da je tada i krovna organizacija "pala" na polju sistematičnosti. Nečega što je i krasilo odbojkaši sport u našoj državi, zbog čega se i trofejni Zoran Terzić zadržao na klupi ženske reprezentacije dve decenije u prvom mandatu, čak i onda kada je delovalo da bi rezultati morali da budu bolji. Realnost je surova i bolna, Nikola Grbić će raditi za nečiji drugi interes, a sadašnjost i budućnost poljske odbojke je svetla.

Da li će se i jednog dana vratiti u otadžbinu, veliko je pitanje. Srbiji je i jedno preostalo da se uzda u naslednika Igora Kolakovića - Georga Krecua. Doduše, uvek će i postojati strah koliko će se rumunski stručnjak zadržati, jer je ovaj iskusni trener pre svega stranac. Prikazane partije u Ligi nacija i jedva izboren opstanak se ne čini kao obećavajući početak, dok je dodatni problem očigledan manjak talentovanih mladih igrača sa potencijalom da zaigraju za seniorsku selekciju. Ako je i za utehu onih pravih sportskih sladokusaca, pogotovu u momentima brige za budućnost srpske odbojke, moći će da gledaju istog tog Grbića kako osvaja nove medalje sa Poljacima i pitaju se da li je sve moralo da bude baš ovako ili je moglo i drugačije...