Orlovima fale bekovi, skraćena rotacija iscedila Kukića i Orbovića, Srbija nema Cindrića

(od izveštača Mozzart Sporta iz Segedina)

Biće vremena za analize, traženje grešaka u taboru rukometne reprezentacije Srbije posle poraza od Hrvatske, koji će verovatno da bude ključan za plasman u narednu rundu Evropskog prvenstva. Dok ima nade, treba se boriti, ali put do Budimpešte vodi preko olimpijskog šampiona Francuske u ponedeljak (20.30). Dobili su Orlovi Galske petlove prošlog januara u Zrenjaninu, odigrali nerešeno u Kreteju u kvalifikacijama za ovaj kontinentalni šampionat. Te utakmice ulile su nadu da konačno kreće ozdravljenje ovog nekada našeg trofejnog sporta koji je dugo tumarao u mraku, bez svetlosti na kraju tunela. Sada se zraci naziru.

Rukomet se igra na golove, a njih je bilo samo 20 u mreži Kauboja. Premalo da se savlada vicešampion Evrope. Znalo se i pre meča da nas očekuju ružna utakmica za gledanje, tvrda, sa granitnim odbranama, bez kontri i lakih golova, pozicionim, dugim napadima, bez izvođenja golmana iz igre. Ono što Srbije nema, a Hrvatska ima je ekstra klasa na spoljnim pozicijama.

Ponedeljak, 20.30: (1,07) Francuska (16,0) Srbija (11,0)

Kauboje je predvodio Luka Cindrić, jedan od dvojice superstarova u selekciji, uz Domagoja Duvnjaka, koji je pod znakom pitanja za ovaj šampionat. Takvi igrači rešavaju utakmicu, izmišljaju golove, drže ovu igru u malom prstu. Iako rovit posle virusa korone, ulazak asa Barselone sredinom prvog poluvremena značio je neku novu, tečniju Hrvatsku u napadu. Razigravao je Ivana Martinovića i otkrovenje ovog šampionata, beka poljske Visle Tina Lučina. Kada je bilo potrebno, probijao je našu odbranu, vukao polukontre, davao golove... Jednom rečju – klasa. To je ono što Srbije još uvek nema.

Lazar Kukić se nameće kao vođa ove generacije, ali trenutno nije ni približno na nivou nekadašnjeg asa Vardara i Vive Kjelcea. Ima Cindrić u nogama mnogo bitnih utakmica, Ligu šampiona igra već sedam, osam godina. Golom u poslednjim trenucima meča doneo je istorijsku titulu prvaka Evrope Vardaru 2017. godine u Kelnu u finalu protiv Pari Sen Žermena. S druge strane, naš srednji bek će tek naredne sezone prvi put da okuša igranje u evropskoj eliti, u dresu beloruskog Meškov Bresta.

Korona nas je sasekla. Posle brojnih problema, na nekoliko sati pre utakmice, Petar Đorđić je dobio pozitivni test na koronu. Otkrio je Vladimr Cupara, najboji akter meča protiv Hrvatske u našoj reprezentaciji, da se napad zasnivao na šutevima iskusnog levog beka Benfike. Sav teret morao je da pređe ne pleća Uroša Borzaša kome je ovo prvo veliko takmičenje. Lazar Kukić je morao da igra gotovo bez izmene, ni Miloš Orbović nije mogao sve sam na desnom beku.

Cupara: Čupić je plakao na svaku odluku, sudije bile na strani Hrvatske

Ostali smo samo sa jednim levorukim spoljnim bekom. U takvoj situaciji i nije se moglo bolje i pored odličnog učinka krila, pre svega Bogdana Radivojevića, solidnih partija pivotmena Mijajla Marsenića i Dragana Pešmalbeka, kao i Vladimira Cupare na golu. Imao je čuvar mrže Vesprema četiri odbrane više nego obojica Hrvata - Pešić i Šunjić (10 naspram šest rivala).

SRBIJA OSVAJA EP - KVOTA 400

FRANCUSKA OSVAJA EP, KVOTA 5,50

HRVATSKA OSVAJA EP, KVOTA 100

I kad smo u najboljem sastavu, najtanji smo na bekovskim pozicijama. Zna Toni Đerona da nam fali neko ko može da izmisli gol, kada se lomi da jedan na jedan bude tas na vagu. Takav srpski rukometaš je trenutno samo Petar Nenadić. Nije slučajno toliko insisitirao španski stručnjak na povratku u reprezentaciju asa Vesprema. Nažalost, povreda ga je izbacila iz stroja. Pitanje je da li više možemo da računamo na popularnog Petra Pana koji je ušao več u 36. godinu života.

Vreme radi za ovu generaciju, ovo je samo prva stepenica. U neregularnim uslovima, kada korona preti iz dana u dan, više se nije moglo. Osim nekoliko iskusnijih – Nemanje Ilića, Petra Đorđića i Ilije Abutovića, ostali imaju ispod 30 godina. Radivojević, Marsenić, Pešmalbek, Kukić, Đukić, Vanja Ilić, golmani Vladimir Cupara i Dejan Milosavljev bi trebalo da budu okosnica selekcije u narednih pet, šest godina. Mora Đerona i stručni štab da nađu nove Orlove, da talentovani bekovi - Milan Milić, Jovica Nikolić i Uroš Borzaš stasaju u elitne. Krila imamo, pivotmene takođe, golmani nikada nisu bili problem. Fale nam samo bekovi za proboj u evropski i svetski vrh.

Borzaš: Možemo sa Francuzima, mi smo narod koji sve voli težim putem

Francuska je oslabljena u Segedinu, fale neki bitni igrači, kao što su Timoti N’Gasan, Nedim Remili, Eloim Prandi i Luka Karabatić, ali i dalje je to svetska velesila. Mlađi dolaze - Dilan Nai, Benoa Konko, Ajmerik Min, uz nešto iskusnije Diku Mema, Valentina Porta, Melvina Ričardsona, Ludovika Fabregasa, Iga Deska, ulivaju i dalje strahopoštavanje. Naravno, tu je i neuništivi vođa ove reprezentacije, Nikola Karabatić. On je odmarao protiv Ukrajine, ali bi trebalo da ga vidimo sutra u duelu sa našom selekcijom.

Nisu Orlovi klonuli duhom, hvataju se za slamku spasa, veruju da opet mogu da se pobede Francuzi. Realnost je da u ovako skaraćenoj rotaciji bekova, sa samo par alternativa na spoljnim pozicijama Urošu Borzašu, Lazaru Kukiću i Milošu Orboviću u vidu debitanta Danila Radovića, Stevana Sretenovića i Marka Milosavljevića, pobeda bi bila ravna čudu.

"Mi smo narod koji uvek voli sve da uradi težim putem. Dva gola razlike vodi u drugi krug. Verujemo da možemo to da uradimo“, istakao je levi bek Srbije Uroš Borzaš.

Ukoliko Srbije ispadne već u prvoj fazi, objektivno nije tragedija u konkurenciji Francuske i Hrvatske koje su decenijama u samom svetskom vrhu. Galski petlovi su olimpijski šampioni iz Tokija, Kauboji evropski vicešampioni od pre dve godine. Đerona tek crta konture ove selekcije kojoj cilj treba da budu Olimpijske igre u Parizu 2024. godine. Nije nemoguća misija, ali fali kontinuitet, ono što ove rukometne sile imaju.

KALKULACIJE: Kako Srbija može do drugog kruga Evropskog prvenstva

Podsetimo, Srbija bi sa pobedom od dva gola raziike protiv Francuske otišla u drugi krug i izbacila Hrvatsku. Postoji teoretska šansa da naša reprezentacija prođe dalje i sa minimalnom pobedom nad Trikolorima, ali moraće da je ostvari sa najmanje 26 postignutih golova. I treća solucija postoji, a to je da Ukrajina napravi senzaciju i dobije Hrvatsku. Tada bi Đeronini izabranici i s porazom protiv olimpijskog šampiona prošlu u narednu fazu.

Ovih dana, rukomet je dobio medijsku pažnji u Srbiji. Opet se priča o ovom sportu, opet su upalila iskra optimizma da idu boji dani.