Olimpijski džoker i dalje bez kluba: Mašulović trenira sa večitim rivalima

Strpljivo je čekao Nemanja Mašulović šansu na Olimpijskim igrama u Parizu. Znao je da dodeljena uloga džokera ne mora da znači i da će debitovati na najvećoj sportskoj smotri na svetu. Kako na kraju kao rezervni odbojkaš i nije imao priliku da oseti draž takmičenja, bio je privilegovan i zbog same mogućnosti da bude uz reprezentaciju Srbije. Obaveze sa nacionalnim timom završio je pre više od dva meseca, ali je i ostala velika briga pred novu klupsku sezonu - da pronađe odgovarajući angažman.

Mogao je i ranije da "obezbedi" ugovor. Međutim, rešio je da ne žuri previše. A nije tajna da je imao i pozive iz različitih država...

"Trebalo je da idem u poljsku Čestahovu. Na kraju je bivši selektor reprezentacije Igor Kolaković postao trener Halkbanke. U skladu s tim, sve se prolongiralo, a kasnije i iskomplikovalo. Postojale su ideje da idem i u grčki PAOK ili Rusiju. Nekako sam u tim trenucima previše lako odbijao da se obavežem na saradnju, nadajući se da će da iskoči nešto bolje", istakao je Mašulović za Mozzart Sport.

Našao se u pomalo neobičnoj situaciji kao nikada pre. Želeći da ostane u što boljolj formi, bio je prinuđen da posegne za alternativnim opcijama.

"Najviše treniram sa Partizanom. Kako su mladi odbojkaši crno-belih bili deo reprezentativnih selekcija, klub nije imao dovoljan broj igrača na poziciji blokera. Upravo sam tada i uskočio, kao da sam deo ekipe. Znači mi i da mogu da održavam formu sa Crvenom zvezdom. Naime, trener Ivica Jevtić je i moj dobar prijatelj. Ukazao mi je šansu da mogu da se pojavim kada mi odgovara. Imajući u vidu da mi donosi i benefite, veoma sam mu zahvalan".

Potencijalni povratak u otadžbinu je u potpuno drugom planu...

"Imao sam u prethodnom periodu i pozive srpskih klubova. Jesam u specifičnoj situaciji, ali čini mi se da bi eventualni potpis sa njima podrazumevao korak unazad".

Kada nije posvećen pripremama, uživa u svakom slobodnom minutu koji može da provede sa najbližima.

"Trenutno sam sa porodicom u Beogradu. Namestilo se da sada imam više prostora da budem uključen u odrastanje sina. Prethodno sam bio kompletno leto zauzet zbog reprezentativnih obaveza. Gotovo da nisam viđao suprugu, a ni dete. Okolnosti su uticale da imam osećaj da sam stvarno postao otac".

Iako se trudi da ne razmišlja previše o klupskom angažmanu, pogotovu kada je u krugu porodice, povremeno oseti i nelagodu. Najpre zbog nedoumice gde će da nastavi karijeru posle avanture u italijanskoj Kataniji, ali i da zbog ličnih aspiracija bude "na oku" budućem selektoru.

"Voleo bih što pre da se nešto dogodi. Kada su se završile Olimpijske igre, bilo mi je drago da nemam klub. Sada me već hvata i frka. Priželjkujem da budem i deo novog ciklusa za Los Anđeles 2028. godine. Pojedini reprezentativci su otiši, kao što su Bata i Potke (prim. aut. Aleksandar Atanasijević i Marko Podraščanin). Trebalo bi i mlađi da dobiju šansu. Ne ubrajajam sebe baš u tu grupu, ali pripadam delu odbojkaša koji su igrali manje u prethodnim godinama. S druge strane, momci poput Pavla Perića, Vuka Todorovića, Dušana Nikolića i mog brata Veljka imaju šansu da pokažu potencijal", zaključio je Mašulović.

Piše: Uroš Selenić