Odbojkaški vapaj: Da li je vreme za evoluciju ili revoluciju evropskih takmičenja?

Poljski klubovi igraju značajnu ulogu na evropskoj sceni. Računajući obe konkurencije čak sedam "veličanstvenih" ima šansu da osvoji pehar u Ligi šampiona, CEV Kupu i Kupu izazivača. Uspesi sami po sebi nisu dovoljni da se zanemare problemi, stigao je u međuvremenu i vapaj iz zemlje evropskih prvaka na reprezentativnom nivou sa dva jasna puta - vreme je za evoluciju ili revoluciju.

Kako je napomenuo novinar Radoslav Novicki, ono što bi trebalo da bude u fokusu je pitanje da li je vredno reformisati Ligu šampiona ili je možda bolja opcija pokrenuti Superligu - nešto nalik košarkaškoj Evroligi. Prethodno je i novoizabrani predsednik Evropske odbojkaške konfederacije (CEV), Roko Sikirić, najavio određene promene. Ipak, velika je nepoznanica koliko će biti strpljenja za "prave modifikacije" krovne organizacije.

Roko Sikirić (©CEV)

Odlazak Superfinala u istoriju, kada su se u istom danu igrala muška i ženska finala, i povratak čuvenog fajnal-fora nije i utišao priče o još jednom takmičenju. Možda su trenutno i glasnije nego ranije da je savršeni trenutak za pokretanje alternativnog nadmetanja. Međutim, Poljaci uopšte nisu sigurni da li bi pandan eliti na tlu Starog kontinenta doneo boljitak ili bi samo stvorio ionaku veliku disproporciju između najjačih i nešto slabijih klubova.

Znajući da CEV strogo poštuje raspodelu kvota po zemljama, nije redak slučaj da brojne utakmice zapravo budu dosadane u očima vernih simpatizera. Štaviše, u poslednjih nekoliko godina uglavnom su italijanske i poljske ekipe nadomoćne u odnosu na ostatak konkurencije. Naravno, povremeno su se događali određeni izuzeci, pa su trofeji CEV Kupa ili Kupa izazivača završavali u drugim državama.

Povrh svega, čak je odsustvo i suspenzija ruskih predstavnika značajno uticala da Liga šampiona bude monotona. Zato je i jedan od predloga da u probranom društvu bude više timova iz grupe "nedodirljivih", dok bi za dobro nižerazrednih evropskih takmičenja poželjno bilo da klubovi iz Grčke, Bugarske, Belgije, Češke, Danske itd. imaju veću prohodnost. Cilj nije teško i predvideti - tamo će makar moći da budu konkurentniji.

Nikola Grbić je sa poljskom Zaksom osvojio Ligu šampiona

Problem nije isključivo spisak učesnika, nego i finansijska dobit. Ukoliko je poznato da je Liga šampiona neprofitabilna i da osvajač može tek da zaradi 500.000 evra bez odbijanja neophodnih troškova, kao što su smeštaj, avionske karte i različite naknade, šta se tek može očekivati u drugom i trećem takmičenju po snazi. Novicki je i podsetio da je Rešov prošle godine za titulu u CEV Kupu dobio svega 80.000, a Varšava za trijumf u Kupu izazivača još skromnijih 50.000 evra.

Koliko bi i Sikiriću bilo neugodno da se odluči za date opcije, verovatno potvrđuje da se u značajnim strukturama CEV-a nalaze i predstavnici "neodbojkaških" zemalja iz Gibraltara, Škotske, Severne Makedonije... Bio hrvatski funkcioner za ili protivnik, deluje da uveliko "razmišlja" o povećavanju nagradnog fonda, učesnicima, formatu, brojnim organizacionim pitanjima. Sigurno je i da svi oni željni promena neće dugo čekati da Roko povuče određene poteze zbog čega bi u revoluciju mogli da krenu i bez njega. A kakve bi eventualne posledice bile, očito je da niko i ne može da pretpostavi...