Od 'Ajmo, Milorade' do 'Ajmo, Barna': Imamo adute za finale, za nešto više potrebno čudo

Vikao je u mikrofon Rale Simić te 2008. godine: „Ajmo, Milorade, plivaj junačino!“ Ustala je cela Srbija da gleda trku Milorada Čavića i jednog od najvećih olimpijaca svih vremena – Majkla Felepsa. Otpočele su i treće Olimpijske igre nakon tih u Pekingu, a osećaj gorčine mnogi i dalje osećaju. I dan-danas oči kažu jedno, sasvim suprotno od onoga što je semafor pokazao.

Ponosila se Srbija i Nađom Higl i njenim zlatom na Svetskom prvenstvu u Rimu, pravili su srpski plivači rezultate na planetarnim i kontinentalnim šampionati. Neposredno uoči Olimpijskih igara u Parizu, srpska štafeta je na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojila zlato, Andrej Barna uzeo je bronzu. Dakle, adute za finale imamo, a za nešto više – moraće mnogo toga da se poklopi. Kako nije odavno.

Srbiju će u Parizu predstavljati troje plivača u pojedinačnim disciplinama – Anja Crevar, Andrej Barna i Velimir Stjepanović. Njih dvojica biće deo i štafete, uz Nikolu Aćina i Justina Cvetkova. I upravo će srpski kvartet na 4x100 slobodnim stilom u borbu za finale (12.26).

Štafeta je na Svetskom prvenstvu u Dohi, u finalnoj trci na 400 metara, zauzela sedmo mesto i obezbedila plasman na Olimpijske igre. Ali, u odnosu na tim koji će biti u Gradu svetlosti i koji je bio zlatan u Beogradu i postavio vreme 3:12,90, taj u Kataru se za nijansu razlikovao. Uroša Nikolića zamenio je Justin Cvetkov, momak od 17 godina. Debitovaće na najvažnijem sportskom događaju ovoga leta i jedini je bez iskustva.

Velimiru Stjepanoviću, kapitenu štafete, ovo će biti četvrti nastup na Igrama. Nikoli Aćinu drugi, kao i Andreju Barni, koji po svemu viđenom do sada ima najveće šanse da napravi uspeh u Parizu.

Zlatna srpska štafeta (©Reuters)

Svi koji nisu znali ko je Andrej Barna, čuli su za momka iz Subotice na Olimpijskim igrama u Tokiju, gde je oborio rekord Milorada Čavića iz Pekinga. Nadmašio je rezultat velike zvezde srpskog plivanja i u disciplini 100 metara slobodnim stilom postavio vreme 47,94! Ta brojka nije mu donela finale, nedostajalo mu je 13 stotinki, ali od tada ide strelovito napred.

I česta su poređenja sa Miloradom Čavićem. Postoje i valjani razlozi, ima nešto posebno kod srpskih plivača koji odu preko bare…

Velikan srpskog plivanja trenirao je i usavršavao se u Americi, a Andrej Barna je takođe zapucao preko Atlantika.

„Krenuo sam da treniram u subotičkom Spartaku, bez nekih ambicija, samo da bih se bavio sportom. Onda sam više počeo u sebe da ulažem i na kraju sam ostvario veliki cilj. Otišao sam u Ameriku, da završim univerzitet i bavim se plivanjem“, pričao je student Informacionih tehnologija na Univezitetu Lujvil:

„Uslovi su mnogo bolji nego u Srbiji, gde se nadam da će se poboljšati u budućnosti. Kada bi se malo po tome približili Americi, onda bi možda i rezultatski bili bliži. Neuporedivo je sa ostatkom sveta, ne samo sa Srbijom“.

Znao je kakve su mogućnosti u Americi, znao je koliko je to od pomoći bilo Miloradu Čaviću. No, nije ni slutio da će se uopšte baviti plivanjem, a kamoli doći do toga da u Tokiju bude deveti i da nekoliko sedmica pred nove Olimpijske igre bude bronzani na Evropskom prvenstvu…

„To je zapravo jako neobična priča – u početku sam pokušavao sve 'redovne' sportove kao što su košarka, fudbal, tenis... ali nekako se nisam pronalazio u njima. Zbog društva i okolnosti jednog leta krenuo sam na plivanje i mislio da ni od plivanja neće biti ništa zato što sam se bojao da spustim glavu u vodu! Pomislio sam, biću vaterpolista sa glavom (na) gore, hvatala me panika kada sam morao da spuštam glavu... Reko' možda ni plivanje nije sport za mene, ali ipak sam ostao i počeo brzo da napredujem, da 'spuštam' ta vremena, te rezultate“, pričao za Subotica.com.

Ispostavilo se da je plivanje i te kako za Subotičanina. To govore dosadašnji rezultati. Pored toga što se u Beogradu okitio bronzom na 100 metara slobodno (u Parizu će plivati i na 200 metara u istoj disciplini), postavio je novi lični i državni rekord – 47,66. Za skoro tri desetinke je popravio rezultat.

Velimir Stjepanović (©Reuters)

Bila je to prva medalja za Srbiju na evropskim šampionatima još od Londona i 2016. godine, kada je Velimir Stjepanović osvojio srebro na 200 metara slobodno. Imao je tih godina i nešto ranije velike uspehe. Dva leta ranije postavio je dva državna rekorda u Berlinu za dve medalje, osvojio je dva odličja i na Olimpijskim igrama za mlada. Ali, još davne 2010.

Zapravo se od Velimira Stjepanovića očekivalo da bude sledeća velika stvar iz srpske kuhinje posle Milorada Čavića. U Parizu će plivati na 100 i 200 metara slobodnim stilom, jednu distancu kao Subotičanin i drugu znatno dužu. Proteklih godina rezultati mu nisu bili na nivou s početka karijere, ali – ko zna.

No, u ovom trenutku je momak koji se bavi zaštitom kompjutera od hakera, virusa, napada, po ostvarenim rezultatima, najveća uzdanica Srbije u Parizu. Ali, primera radi, i Andrej Barna za Davidom Popovićem, zlatnim iz Beograda, poprilično zaostaje. Rumunski plivač je do zlata u srpskoj prestonici došao vremenom 46,88! Sedam sekundi bio je sporiji od svetskog rekorda, mogao bi sada da ga napadne.

Primarni cilj Andreja Barne je finale, da nadmaši dostignuće iz Tokija. Plivanje će u odnosu na te Olimpijske igre biti spektakularnije, pošto će takmičari izaći na bazen na kome može da stane i preko 15.000 duša. Radiće adrenalin kod svih u Parizu, mnogi će imati specifične vidove priprema. Neki su sa njima već počeli. Krištof Milak, jedan od najboljih plivača današnjice, izgubio se. Nigde ga nije bilo, nije doputovao sa mađarskom ekspedicijom. Ipak, iz Francuske je došla vest da je viđen na jednom bazenu, a posle je sve raščivijano.

Krištofu Milaku takvi ispadi nisu strani. Voli da se skloni, da pobedgne od svih. Ne razgovarta čak ni sa trenerom, samo sa najbližima.

Što se tiče srpskih plivača – pojedinačno Andrej Barna i Velimir Stjepanović. Plus štafeta na 4x100 metara. A, od plivačica – samo Anja Crevar. Pančevka je na Svetskom prvenstvu u Dohi bila četvrta, od A norme delile su je četiri desetinke. Na 400 metara mešovitim stilom postavila je rezultat 4:38,93 i Grada svetlosti se domogla nakon preraspodela kvota.

Anja Crevar (©AFP)

Bio je to najbolji rezultat srpskog plivanja u ženskoj konkurenciji još od ostvarenja Nađe Higl…

„Bio je to zaista sjajan dan. Istine radi to su bila neka moja očekivanja. Promenila sam način treninga, sve što se dogodilo je bila neka nagrada. Mislim da sam finale mogla pametnije da odradim, problem su bile staze, jer se prava trka odvijala na periferiji od moje. Ali dobro je“, govorila je Anja Crevar za Politiku.

Vratila se radu sa Markom Spasovim pred treći nastup na Olimpijskim igrama. Debitantski je imala još u Rio de Žaneiru kao devojčica. Imala je 15 godina, bila najmlađi član srpske ekspedicije. Dok je bila juniorka i tek prelazila na seniorski nivo, nije se postavljalo pitanje hoće li oboriti državni rekord. To je bio klasik. Od takmičenja do takmičenja je dizala letvicu, međutim, napredak su usporili i uslovi rada.

Trenirala je i u Španiji, a bilo je i perioda kada je ustajala u pet ujutrru kako bi sat vremena kasnije bila na nekom od beogradskih bazena.

„Kao i u svakom sportu žrtvovanje je veliko. Samo kod nas je užasno teško trenirati plivanje, jer su uslovi očajni. I dan danas putujemo iz Pančeva za Beograd, moram da ustanem u pet, da bih u šest skočila u vodu. A plivamo u hladnim bazenima, termini nisu baš sjajni, tako da je to ta neka borba, gde mi dodatnu energiju trošimo u odnosu na naše protivnike, koji vežbaju u trenažnim centrima, gde imaju sve na jednom mestu i sve je podređeno njihovom radu i rezultatu. Šta je tu je, mi ne možemo da se borimo, to je borba uprazno, tako da iskorišćavamo maksimalno ono što imamo“.

I kada se u obzir uzme sa kojim se sve problemima suočavaju srpski plivači i da najviše napreduju ako na sebi rade u inostranstvu – finala bi bila puna kapa. Nešto više – čudo.

No, niko ne može da im zabrani da sanjaju velike snove. Ni štafeti, ni Andreju Barni, ni Velimiru Stjepanoviću, ni Anji Crevar.