Novac nije presudan, već vizija: Dubrovačka fabrika talenata radi punom parom, srpski klubovi da preuzmu model

Kada se kragujevački Radnički pre dve godine popeo na regionalni tron, Jugoslav Vasović je izrazio želju da klub jednoga dana dostigne nivo dubrovačkog Juga. Da iza njega stoji grad, armija ljudi koja danonoćno radi kako bi sve neometano funkcionisalo i da se nikada ne postavlja pitanje šta će biti sa klubom i hoće li postojati kroz deceniju ili više.

I tome bi trebalo da teže svi timovi u regionu, jer se na primeru Dubrovčana pokazalo da imaju najbolji model funcionisanja. Uspostavili su sistem i od njega ne odstupaju, čak i kada zaškripi sa finansijama. Spremni su da žrtvuju sezonu ili dve da bi u budućnosti klub i reprezentacija bili na dobitku. Za takav pristup su višestruko nagrađivani, ubirali su plodove i Jug i Hrvatska, a produkt takvog rada ogleda se i u petoj regionalnoj kruni.

Jug je na finalni turnir Jadranske lige u Beogradu došao kao autsajder, generalno ga ta uloga prati od početka sezone i letnje pijace. Dubrovnik su napustili grčki reprezentativci Aleksandros Papanastasiju i Stilijanos Argiropulos, kao i bek Hrvoje Benić, na papiru je ekipa „tanja“ u odnosu na prošlu sezonu u kojoj je osvojeno „samo“ prvenstvo, ali je sačuvana najjača karika i u Gružu su ostali verni svojoj filozofiji.

Rezultate Jugovog uspeha treba tražiti u tri tačke: Vjekoslavu Kobešćaku, promovisanju mladih igrača i jačanju „vertikalne osovine“.

Najveći klub na Balkanu u trećem milenijumu: Jugov ukras za 100. rođendan - peta regionalna titula

Osmu godinu zaredom Jug nije promenio trenera. Vjekoslav Kobešćak bio je tu kada je podignut četvrti trofej Lige šampiona i još je tu. Najdugovečniji je hrvatski trener u jednom klubu – sa Jugom osvojio 18 trofeja – takvim stažom malo ko može da se pohvali u Evropi. Jug ga nije menjao ni kada je sezonu završio bez trofeja, imao je strpljenja, a Kobešćak se pridržavao klupske strategije i kada nije išlo. Tu srpski klubovi lutaju. Nekome fali kontinuitet, nekome sredstva da bi imao adekvatne uslove, nekome da poradi na svojoj školi. Na duže staze ne uspevaju sve da objedine.

Prethodne godine promovisao je plejadu mladih igrača. U prvi tim su gurnuti Ivuša Burđelez, Hrvoje Zvono i Ivan Vukojević, pridodat je i Toni Mozara, i upravo od igrača iz klupske akademije Kobešćak je najviše dobio na završnom turniru.

(©Slobodan Sandić)

Ivan Vukojević je u polufinalu protiv Novog Beograda postigao dva izuzetno bitna gola. Anulirao je prednost rivala, pocepao mrežu u poslednjem minutu. Hrvoje Zvono i Toni Mozara su „iskočili“ u finalu Jadranske lige, kada su nosioci – Loren Fatović, Maro Joković, Franko Lazić… – bili isceđeni. Dovukli su ekipu do peteraca, a da bi mogli da budu meč-vineri namirisao je Vjekoslav Kobešćak posle polufinala.

„Govorio sam pred finale da mladi igrači moraju povući zbog opterećenja nosilaca protiv Novog Beograda i tako je i bilo. Nisam neki prognozer, nego je bilo logičan sled događaja i tako je i ispalo. Drugi centar Grgurević je odigrao izuzetnu utakmicu, pogotovo u drugoj četvrtini. Takođe i Mozara i Zvono, potegli su je bilo potrebno. Došli smo do peteraca i Popadić, koji je celu utakmicu bio sjajan, nas je odveo do pobede“, poručio je Vjekoslav Kobešćak za Mozzart Sport i Totalwaterpolo nakon ceremonije.

I to je Jug. Prepoznatljiv po proizvodnji mladih igrača, Dubrovačka fabrika talenata radi punom parom. Fantastično je mesto za napredovanje, ali nikakve gorancije ne postoje. Zbog klupske politike perspektivni igrači će dobiti šansu, biće „bačeni u vodu“ da se izbore sa alama i nikada neće važiti da nemaju dovoljno godina da iznesu bitne uloge.

Najbolji primer možda je Marko Žuvela. Centralni bek se u jačoj ekipi od ovosezonske izborio za minute, demonstrirao da je svestran i neretko umeo da zakrpi i na centarskoj poziciji protekle godine. Za tili-čas se preko Juga probio do reprezentacije i računajući vremenski raspon od proteklog izdanja regionalne lige do jučerašnjeg finala, sa Jugom i reprezentacijom Hrvatske je podigao pet trofeja: Superkup, kup, prvenstvo, Jadranska liga i evropsko zlato.

Rođen je u ovom veku… I u svakom uspehu bio među predvodnicima.

Mladi igrači juče, mladi igrači danas, mladi igrači sutra. I što više da ih bude iz Dubrovnika. Od toga Jug neće odustati.

„I ove i svake sledeće godine će Jugov cilj biti da promovišemo mlade igrače. Oni moraju u Dubrovniku da dobijaju šansu, tako smo postavili stvari. Dogodine će sigurno dva ili tri nova momka iz mlađih kategorija ući u prvu ekipu, postaće seniori. Nastavićemo tako da radimo, bez obzira na sve, jer to je politika kluba. Dakle, da imamo kvalitetnu sedmorku da parira svima na svetu i ostatak ćemo popuniti mladim igračima i pokušati da ih formiramo. Kroz istoriju Jug tako funkcioniše, i u ovom sastavu je 70 odsto igrača iz Dubrovnika i tako će biti ubuduće“.

Zbog toga neće biti iznenađenje ako reprezentaciju Hrvatske na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028. godine budu činili skoro samo Dubrovčani. Tako je bilo i 2012. u Londonu, kada su se Barakude okitile olimpijskim zlatom.

(©Slobodan Sandić)

Jugova deca navikavaju se da odmalena podižu trofeje, dubrovački gigant ih posle turnira u Beogradu u vitrinama ima čak 69! Samo u ovom stoleću 39. Uvek po trofej, nikad parola „važno je učestvovati“.

„Favoriti nismo bili ni u polufinalu, ni u finalu, i zbog toga nam je ovaj trofej još draži. Nije bilo imperativa, ali znajte da Jug Dubrovnik nikada ne ide na turnire da samo nastupi. Mi ne bismo shvatili kao uspeh da nismo osvojili titulu. Šokantna i kvalitetna završnica i veoma sam ponosan, jer je turnir bio na nivou Lige šampiona“, zaključio je Vjekoslav Kobešćak.

A, jedna od ključnih stvari za novi uspeh, pored promocije klinaca iz klupske akademije, jeste prepoznavanje da je neophodno jačanje „vertikalne osovine“ i da, iako je ekipa lani bila kvalitetnija, nije bila dobro izbalansirana.

Manjkao je dubrovačkom Jugu igrač na centarskoj poziciji, osovina golman – bek – centar nije imala dobru kompoziciju. Marko Žuvela je „šetan“, morao je da „krpi“, pa je pred početak ove sezone angažovan Goran Grgurević, koji je izneo ogroman teret u drugoj deonici finala. Rasteretio je Konstantinosa Kakarisa, balans je uspostavljen, a na primerima Grka koji su u skorije vreme nastupali u Dubrovniku može se reći da je Jug savršena sredina za napredovanje. Ne samo dubrovačke dece, već iz celog sveta.

Konstantinosu Kakarisu na leto ističe ugovor i, sva je prilika, pojačaće Pro Reko. U Gruž je stigao da bi napredovao, shvatio je da će mu klub biti odskočna daska, prihvatio lošije finansijske uslove i sada će to „debelo“ naplatiti. Tako je bilo i sa Aleksandrosom Papanastasijuom i Stilijanosom Argiropulosom.

Zbog mudrog poslovanja Jug već krajem marta može da se podiči sa tri trofeja od početka sezone. Tri puta je tukao splitski Jadran u finalima, njihov duel je projektovan i u finalu hrvatskog prvenstva, a kako su Dubrovčani krenuli ove sezone neće biti iznenađenje i ako na Fajnal-ejtu Lige šampiona naprave čudo.

Još se nisu kvalifikovali, ali ako budu, pristupiće u skladu sa klupskom politikom – napašće trofej. Bez obzira što će opet biti autsajderi. Drugačije ne umeju.

Štošta od Juga bi srpski klubovi mogli da pokupe, jer trenutna povoljna finansijska situacija – daleko više se ulaže u klupski vaterpolo, nego u Hrvatskoj – ne koristi se na pravi način.

MIRNO SPAVAJ, HRVATSKO, SVE JE ZAKLJUČANO

(©Slobodan Sandić)

Mladi igrači povukli su u osnovnom delu utakmice, ali kada su utakmice ulazile u peterce junak je bio – Toni Popadić. I pre njih je dokazao da je najkompletniji golman od svih što su se pojavili na završnom turniru Jadranske lige u Beogradu, imao je sijaset odbrana, a selektor Ivica Tucak imao je razloga nabaci osmeh na lice.

Skinuo je tri peterca, zaustavio je udarce Strahinje Rašovića i Angelosa Vlahopulosa u polufinalu, odnosno Luke Bukića u finalu. U Jugu dominantna figura, u reprezentaciji zamena Marku Bijaču. Retko ko može da se podiči da ima dva čuvara mreže takvog kvaliteta, kao Hrvatska. Sve je zaključano.

„Namera nam je bila da se pokažemo, da smanjimo amplitude u igri. Da nema naglih promena i da igramo briljantno, pa katastrofa. Fokusirali smo se na Novi Beograd, želeli smo da im pružimo što jači otpor i tu smo shvatili da možemo i koliko vredimo. Namirisali smo priliku i posebno moram da čestitam mladim igračima, jer su na vrhunskom turniru pokazali da zaslužuju da budu tu gde jesu, da budu deo Juga“, kazao je Toni Popadić, koji je letos, kao i Loren Fatović, Matijas Biljaka, Franko Lazić i Filip Kržić, bio deo tima što je Hrvatskoj doneo evropsko zlato:

„Sjajna godina iza mene i na klupskom i na reprezentativnom planu. Bilo je svega – trofeja, medalja… Ali, dolaze novi izazovi i nastaviću da radim, kako bih za njih bio spreman kao za pređašnje“.