Nikolić o prvom susretu sa Ervinom Engapetom: Mislio sam da je šala
Vreme čitanja: 5min | uto. 08.10.24. | 15:19
"Dolazak olimpijskog šampiona bilo je iznenađenje", ističe mladi odbojkaš za Mozzart Sport
Kada je Dušan Nikolić posle šampionskog naslova sa Crvenom zvezdom otišao u Poatje, ni slutio nije da će imati privilegiju da deli teren i svlačionicu sa jednim od najvećih odbojkaških velikana iz Francuske, Ervinom Engapetom.
Da li je ukazana čast nagrada za briljantnu sezonu u crveno-belom taboru, završenu pobedom nad Partizanom, titulom i lakskavim MVP priznanjem ili spelt slučajnih okolnosti, verovatno će i ostati misterija. Mladi korektor, baš kao i većina saigrača, nije mogao ni da zamisli da će se sasvim običan trening pretvoriti u dobrodošlicu dvostrukom olimpijskom prvaku.
Izabrane vesti
Bio je Engapet najbolji sa Trikolorima na Igrama u Tokiju 2021, a pre skoro dva meseca pobrao je lovorike i na takmičenju u Parizu. Uporedno sa reprezentativnim uspesima, dugo je trajala i neizvesnost gde bi mogao da nastavi karijeru posle turske avanture u Halkbanci, koju je do krune u ulozi šefa stručnog štaba predvodio legendarni Slobodan Boba Kovač. Kao najozbiljniji kandidati spominjali su se ruski i poljski klubovi. Poznato je samo bilo da će svega sedam dana da bude član Džakarte Bajankare zbog učešća predstavnika Indonezije na Azijskom klupskom prvenstvu u Iranu.
Kada je izgledalo da će i propustiti početak sezone po završetku unosnog angažmana, pomalo neočekivano se vratio u otadžbinu u 33. godini života. Na kraju je izbor pao na Poatje, ekipu koju je trenirao i njegov otac Erik od 1998. do 2000, a tamo ga je dočekao i Dušan Nikolić.
"Saopšteno je na početku treninga da je postao član kluba. Kada je ušao u dvoranu, pomislio sam da je šala i da je čovek došao da održava formu pre nego što ode u drugi klub ili da još uvek odmara od napora na Olimpijskim igrama", istakao je Nikolić za Mozzart Sport.
Trebalo je da prođe određeni vremenski period kako bi i stvarno prihvatio informaciju da je dobio veliko pojačanje.
"Niko nije znao da će doći. Epilog je predstavljao prijatno i veliko iznenađenje. Neverovatan je osećaj da jedan od saigrača bude i jedan od najvećih igrača svih vremena. Koliko znači zbog sigurnosti i iskustva, suvišno je i napominjati. Naravno, nije neophodno ni posebno nabrajati Engapetove kvalitete. U karijeri je samo dva puta bio olimpijski šampion".
Čim se priključio, naprasno je skočilo interesovanje za kolektiv iz glavnog grada regiona Nove Akvitanije.
"Oseća se razlika u publicitetu. Medijska pažnja je sada usmerena na Poatje. Iako je klub i ranije imao verne navijače, drugačija je situacija nego ranije".
Po pitanju ambicija, sve je ostalo isto... Upravo prema ranije definisanim planovima i ciljevima.
"Ništa se nije promenilo u usađenom sportskom duhu da budemo najbolji u svemu što radimo i pre Ervinovog dolaska. Očekivanja su ista... Dakle, najviša moguća. Čak i najlošiji klubovi, barem klasifikovani prema nekom kvalitetu, imaju sličan primarni zadatak. Stručni štab nas je i ubedio da ne razmišljamo previše o budućnosti, nego isključivo o sadašnjosti i svakoj sledećoj utakmici".
A da će tandem Nikolić-Engapet imati veliki doprinos u ostvarivanju želja potvrdilo se u premijernim mečevima. Efikasne partije srpskog odbojkaša u trijumfima nad Narbonom (29 poena, napad 25/44, dva asa i dva bloka) i Šomonom (14 poena, 8/18, dva asa i četiri bloka) značajno su doprinele i osvajanju individualnih nagrada. Naime, oba puta je proglašen za najkorisnijeg igrača, dok je sjajne role imao i Francuz (16 i 14 poena).
"Naučen sam da budem timski igrač. Ne pridajem veliki značaj individualnim nagradama. Odbojka je kao lanac. Međutim, da bi lanac funkcionisao neophodno je da bude i šest dobrih karika. Ukoliko nema tima, verovatno ne bi bilo ni nagrada. Drago mi je da je sezona otvorena onako kako sam i planirao. Zabeležene su pobede, pa jedino i obraćam pažnju na te uspehe. Ne osvrćem se toliko na ličnu satisfakciju usled dodeljenih priznanja. Više mi je u fokusu ekipa, dok MVP nagrade pokušavam da zaboravim što pre".
Polako se i prilagodio novom okruženju. Iako odlazak iz ušuškanog porodičnog gnezda može da bude problematičan, pogotovu za mladog sportistu, trenutno nema zamerki. Štaviše, u prvi plan je i apostrofirao benefite promene prebivališta.
"U početku je bila velika promena da ne živim u svojoj zemlji, pogotovu u krugu porodice. Trebalo je malo vremena da prođe da bih se i odvojio od Beograda kao rodnog grada. Više je bio izazov ili avanutra, nego veliki problem. Međutim, relativno sam se brzo i uhodao u ritam sportskog života. Nastavio sam samo tamo gde sam stao u Srbiji, ali na malo višem nivou. Jedna od prednosti inostranstva je upravo isključivo fokus na primarnim obavezama i dužnostima. Ispostavilo se da je u mom slučaju reč o sportu".
Ništa mu ne pada teško, pošto u debitantskom iskustvu van Srbije preovladavaju isključivo pozitivni utisci.
"Zadovoljan sam situacijom u klubu. Počevši od stručnog štaba, pa sve do čelnih ljudi. Uslovi su fantastični. Ne mogu da se požalim ni na jedan detalj. Organizacija je na visokom nivou. Poatje zaslužuje apsolutne pohvale. Čak su i dosadašnji rezultati odlični, imajući u vidu dugu sezonu i ujednačen kvalitet klubova u nacionalnom prvenstvu".
Udaljen je od rodne grude, ali ne zaboravlja ni stare drugare. Trudi se i da svaki slobodan momenat kvalitetno popuni odbojkaškim aktivnostima. Jedna od njih podrazumeva i praćenje njegove Crvene zvezde.
"Uspevam da bacim pogled na Superligu Srbije. Kako postoji i prenos mečeva na zvaničnim kanalima Odbojkaškog saveza Srbije, postoji način da vidim šta se dešava u otadžbini. Naravno da je Zvezda u fokusu, pošto je i reč o dragom klubu u kojem sam proveo sedam godina. U kontaktu sam sa svim ljudima i dalje, jer smo praktično i ostali u dobrim odnosima".
Potajno se nada i pozivu reprezentacije. Pojedini Orlovi su najavili reprezentativne penzije, među njima i korektor Aleksandar Atanasijević. Nije želeo da zvuči prepotentno, mada nije mogao ni da sakrije da bi voleo da bude deo generacije koja će krenuti u pohod na Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine.
"Svakom sportisti je san da brani svoju zastavu i grb na dresu, odnosno da zaigra u nacionalnom timu. Imao sam već priliku da budem na širem spisku, samim time i pripremama. Ukoliko obezbedim mesto u reprezentaciji, posmatraću taj uspeh kao veliku čast i privilegiju. Ne mogu i da garantujem da ću izvesno biti deo ekipe. Bilo bi sebično da izdvajam sebe, jer postoji još kolega koje se ravnopravno bore za poziciju korektora. Onaj ko bude u datom momentu najbolji, pretpostavljam da će i dobiti priliku pre ostalih. Na sebe gledam kao na samo jednog u nizu koji pretenduje da bude naslednik. Zato se i svakodnevno borim i ulažem maksimalne napore na klupskom nivou", zaključio je Nikolić.
Piše: Uroš Selenić