Nikola Grbić: Priča se o olimpijskom zlatu, a bio bih srećan i sa četvrtfinalom

Navikao je Nikola Grbić verne simpatizere reprezentacije Poljske na uspehe od momenta kada je 2022. godine promovisan u selektora državnog tima. Osvojio je u međuvremenu, između ostalog, zlatne medalje na Evropskom prvenstvu (2023) i u Ligi nacija (2023), a među značajnijim dostignućima može da se pohvali i titulom vicešampiona sveta (2022). Očekivanja uoči finalnog turnira najkomercijalnijeg odbojkaškog takmičenja na planeti bila su visoka, verovatno zbog stare slave i načina na koji je razmazio navijače. Možda su svi u Lođu već i zamislili idealan scenario u kojem popularni belo-crveni podižu još jedan vredan trofej. Međutim, na putu do filmskog završetka isprečila se Francuska i promenila njihov smer kretanja u borbu za bronzano odličje sa Slovenijom...

Ostao je žal što nije ponovoljen rezultat iz prethodnog leta pred domaćom publikom, iako se treće mesto u takmičenju kakvo je Liga nacija, pogotovu prilikom podvlačenja crte i analize urađenog iz ugla stručnog štaba, ne može kategorisati kao neuspeh. Svestan je mlađi od braće Grbić da nije ispunjen cilj javnog mnjenja, ali u razgovoru za Mozzart Sport otkriva da postoje i pozitivne strane poraza u polufinalu.

„Nismo ispunili očekivanja! Kako naša, tako i ljudi oko nas, naročito imajući u vidu da Italija nije igrala u punom sastavu, da se Amerika nije ni kvalifikovala, a da je Francuska doputovala u Poljsku bez nekoliko najjačih igrača. S druge strane, ako znamo da Olimpijske počinju za nekoliko nedelja, epilog nije loš. Ponekad je dobro da dobiješ mali šamar, prosto da te neko spusti na zemlju. Doduše, nijednog trenutka nismo ni poleteli u pravom smislu te reči. Nekada valja i izgubiti, pa sada znamo i šta možemo da očekujemo u Parizu. Krivo nam je zbog poraza, propuštenih šansi za trijumf... Priliku da se pokažu i dokažu dobili su reprezentativci koji obično ne igraju. Njihov performans mi je lično pomogao, jer sam dobio povratnu informaciju na koga mogu da računam“, istakao je Nikola Grbić.

Kako uopšte ne smatra da su njegovi puleni umislili da su nedodirljivi, čak u pojedinim delovima meča i prepotentni, u konačnoj oceni izdvaja detalj strogo zabranjen na Olimpijskim igrama u Parizu.

„Podsvesno je bilo blagog opuštanja, verovatno razmišljanja da ćemo lako pobediti posle osvojenog prvog seta i vođstva od 17:12 u drugom. Ovo je odlična lekcija, pogotovu ako se budemo našli u istoj ili sličnoj situaciji u Parizu. Ponavljanje ovakve greške ili ovakvih grešaka ne bi smelo da se dogodi, ali je važno da smo se posle poraza skupili i odigrali utakmicu za bronzanu medalju. Ne bi bilo dobro, barem za samopouzdanje, da smo finalni turnir priveli kraju sa dva izgubljena duela. Sve je na kraju zaokruženo onako kako bi i trebalo da bude“.

©AFP

Da li je napravljena prava uvertira za prestonicu Francuske teško je utvrditi. Nekada trofejni dirigent čuvene „plave čete“, trenutno podjednako uspešan i po završetku profesionalne igračke karijere kao trener, osvrnuo se i na različita razmišljanja ostalih selektora u toku preliminarne faze i završnice Lige nacija.

„Nismo bili u istoj situaciji kao druge ekipe, jer smo se već kvalifikovali za Lođ. Svako je ovogodišnjem takmičenju pristupio na drugačiji način. Slovenija je kompletnu Ligu nacija igrala sa sedam igrača, na kraju je zbog toga i potpuno pala u polufinalu i finalu. Ne može baš da se odigra 15 utakmica u nizu u tom ritmu. Italija je imala fokus da izbori olimpijsku vizu. Kada je uspela u svojoj nameri posle prva dva vikenda, glavna ekipa je dobila nedelju dana slobodno do povratka momaka koji su odigrali nastavak takmičenja. Opet, ni Amerikanci nisu došli do maksimalne forme, a njima bi bilo naporno i zbog putovanja. Dakle, svako je imao svoju taktiku. Što se mene tiče, radio sam onako kako sam mislio i hteo i ideja mi je bila da glavnim igračima dam malo odmora. Nadam se samo da će pojedini da se podignu i dođu do zadovoljavajuće forme. Polako i idu ka cilju, a teren bi trebalo da bude merilo da li su uspeli u tome“.

Gotovo je izvesno i da javnost u Poljskoj, bez obzira na to u kakvom raspoloženju i formi se dočekaju Igre, priželjkuje zlatnu medalju. Pritisak je sve veći kako se približava olimpijski turnir, pa Grbić konstantnim savetima pokušava da održi potpuni mir u ekipi.

„Govorim igračima da ne čitaju sadržaje iz medija. Svi treba da budu svesni da Poljska nije prošla četvrtfinale još od Montreala 1976. godine, kada je ujedno osvojeno i poslednje odličje. Priča se o zlatu, a ja bih bio srećan plasmanom u četvrtfinale. Sve što smo uradili do sada, to je u prošloj godini. Pripada nam samo trenutno stanje igrača, kao i to kako će ko da reaguje na stres, pritisak i ambijent. Ko se bude izborio sa tim, pobediće. Uloga favorita ne pomaže, jer je lakše otići na takmičenje bez presije. Ako ne uradiš ništa, to je to. Ukoliko napraviš određeni rezultat, onda je to samo plus. Ne možemo ni da se krijemo iza malog prsta i kažemo da nemamo šanse. Znamo naše ambicije, ali svesni smo težine i šta nas očekuje u Parizu“.

©AFP

U fokusu je i Nikola kao strateg nacionalnog tima, praktično od starta priprema. Nedeljama se nagađa ko bi trebalo da se nađe na spisku konačnih putnika. Raznorazni komentari, računajući i one zlonamerne, ne utiču previše na njega, jer uopšte ne sumnja u ispravnost svojih odluka.

„Medijska propraćenost odbojke u Poljske je na zavidnom nivou. Postoji i kanal na društvenim mrežama, ljudi prate, gledaju, komentarišu... Svaki put kada treba da izaberem igrače za neki od tunira, to je kao da se ne znam šta dešava. Ne mogu da dočekaju taj dan. Kada nekada spomenem određenu poziciju, krene lavina komentara, a igrači sve čitaju. Kada sam bio u Srbiji, nisam imao sličnih problema. Međutim, ne trudim se da ispunim predviđanja drugih ljudi. Znam da sam miran u odluci koja nije laka. Neću je ni doneti, istovremeno samo želeći da ispunim nečija očekivanja. Na kraju, za rezultat sam odgovoran isključivo ja. Ko će drugi da bude nego trener“.

Deluje kao da je „imperativ“ postavljen pred 50 – godišnjeg stručnjaka, a zapravo prvi izazov do toliko željenog naslova vodi preko grupe smrti i mečeva protiv Italije, Brazila i Egipta. Novi sistem bodovanja, kao i rezultati u Ligi nacija umnogome su napravili „karambol“ prilikom žreba i spojili reprezentacije koje su odavno odbojkaške velesile.

„Potpuno su se promešala mesta na rang-listi. Japan je drugi, a Amerika, Italija i Brazil skliznuli su dole. Da nismo izvukli Brazil, bila bi Amerika. A da kojim slučajem nije bila Amerika, onda bi bila Slovenija. Nema slabih protivnika, ni garancije da možeš da pobediš Nemačku, Argentinu ili Srbiju. Poljska je imala sreće na kvalifikacionom turniru za odlazak na Olimpijske igre i objektivno slabije protivnike u odnosu na preostale dve grupe. U Parizu jasnog i izrazitog favorita nema, svaka ekipa može da iznenadi i odigra vrhunsku odbojku. Ukoliko je cilj da postaneš olimpijski šampion, trebalo bi da pobediš svaku reprezentaciju koja ti se nađe na putu“, zaključio je Grbić.

Piše: Uroš Selenić