Nije kao da ne poznajete srpski mentalitet…

Postoje protokoli i pravila ponašanja, zdrav razum nalaže da nisu tu slučajno i da ih se treba pridržavati, ali je praksa neretko drugačija. Pred velike utakmice se uglavnom koristi poštapalica „praznik sporta“, samo što, nažalost, bude i propratnih stvari koje ih time ne čine.

Svedočili smo tome „mali milion“ puta, poslednji sinoć na finalu Kupa Srbije na Lagatoru. Bilo je incidenata na stadionu i oko njega pred duela Crvene zvezde i Vojvodine, pa kao da je to biko okidač ljudima u Radničkom da pred finalnu seriju sa Novim Beogradom izdaju saopštenje i upozore navijači šta je dozvoljeno, a šta ne.

U apelu stoji:

„Kragujevački vaterpolo klub Radnički želi da obavesti sve navijače Radničkog, kao i ljubitelje vaterpola, da u subotu, 16. maja, od 20.30 časova, počinje finalna serija plej-ofa vaterpolo Superlige Srbije.

Naš tim dočekaće Novi Beograd u prvom meču finala, za koji verujemo da će biti spektakl kakav zaslužuje zemlja olimpijskih i evropskih šampiona.

Želimo ovom prilikom da apelujemo na sve navijače da najpre na bazen dođu na vreme, jer će na ulazu biti rigorozna kontrola, kako se na bazen ne bi unosili predmeti nedozvoljeni Zakonom o sportu.

KVK Radnički posebno apeluje na fer i sportsko navijanje. Strogo je zabranjeno ubacivanje bilo kakvih predmeta sa tribina ka bazenu, kao i vređanje službenih lica na utakmici.

Uvereni smo da će vaterpolo publika u našem gradu još jednom pokazati gostoprimstvo, srčanost i srdačnost.

Neka pobedi vaterpolo i bolji rival!“

Miroslav Perković i Nikola Jakšić (©VSS)

Ništa sporno, kako bi trebalo da se ponašaju svi prisutni, samo što je, blago rečeno, srpski mentalitet specifičan…

Upozorenja i zabrane obično dovedu do buđenja inata, izazovu reakciju. Koliko puta je odgovor bio buran na rečenice spikera na stadionima ili u halama: „Mole se navijači da navijaju fer i sportski, bez ubacivanja predmeta na teren“ ili „Korišćenje pirotehničkih sredstava je strogo zabranjeno“ ili „Molimo vas da se uzdržite od pogrdnih skandiranja i poštujete aktere na terenu“.

Nebrojeno puta, nažalost, to smo čuli na stadionima i u dvoranama (poslednjih godina na udaru su bili Nebojša i Vesna Čović, Željko Obradović, Nikola Kalinić, Nemanja Nedović, pre toga često Duško Vujošević), povremeno i na bazenima. Ponajviše iz razloga što vaterpolo nema tu popuralnost, tribine ispunjavaju porodice i prijatelji igrača.

Moglo bi to da se promeni u finalnoj seriji Radničkog i Novog Beograda, otuda i saopštenje kragujevačkog kluba. Namera jasna – da urade što je do njih, da upozore sve koji budu prisutni šta će se toleristati i šta je poželjno, a šta ne.

Jedino što sve skupa mnogo ne znači kada se glave usijaju i oči zakrvave. Takav je mentalitet u Srbiji, takav je u globalu na ovim prostorima. Nije kao da ga ne poznaje svako ko ide na sportske događaje.

Varnica će zasigurno biti, samo da se ne pređe granica, a mnogo toga zavisiće od onoga što će se dešavati u bazenu (prošle godine finale završeno tučom igrača dva kluba koji će se ponovo boriti za pehar) i pored njega. Odgovornost će biti na svima: navijačima, rukovodiocima, sudijama, stručnim štabovima i igračima.