Borio se svom snagom da uvede Mladi radnik u finale Kupa Srbije, a da nije ni znao da u tim trenucima na svet dolazi njegova ćerkica. Mladen Bojović (36) uspeo je Požarevljane da dovede na korak do trofeja i to trijumfom protiv Crvene zvezde u polufinalu, a ta pobeda ostvarena početkom decembra dobija još više na važnosti zbog svega što se dešavalo tokom utakmice u jednoj bolnici.

Nekadašnja reprezentativka naše zemlje Jasna Majstorović nije suprugu odmah po završetku meča čestitala na velikom uspehu. Ali nije joj zamerio. Imala je i više nego jak argument na svojoj strani.

„Bilo mi je čudno posle utakmice što mi se nije javila, jer uvek gleda i pošalje poruku na kraju. Nisam znao zašto je nema... Okrenula me je 45 minuta kasnije i počela da plače. Rekla mi je da smo postali roditelji. Nije trebalo tada da se porodi, ali eto desilo se ranije. Stvarno su to bili baš lepi trenuci za nas“, ispričao je u razgovoru za Mozzart sport Mladen Bojović.

Poseban dan za odbojkašku porodicu, a i za sve ljubitelje ovog sporta u Požarevcu. Bolji poen količnik u dvomeču sa Zvezdom pogurao je Mladi radnik u finale Kupa Srbije, u kome će se za trofej boriti u nedelju od 16 časova i 30 minuta u Lajkovcu. Protivnik je beogradski Partizan.

„Igrali smo sa njima već dva puta ove sezone. Mi smo njih dobili u Beogradu, a oni nas u Požarevcu. Naš klub ima tradiciju dugu 75 godina, a nikada nije došao do trofeja, tako da se nadamo da ćemo uspeti da podignemo pehar u nedelju. Mislim da su odigrana tri finala, ali da nikada nije ostvarena pobeda. Red je da se i to dogodi“.

Partizan je do poslednjeg stepenika došao takođe zahvaljujući boljem poen količniku. Crno-beli su pobedili Vojvodinu u Beogradu, pa izgubili u Novom Sadu, ali rezervisali kartu za spektakl u Lajkovcu.

„Iskusna su ekipa, predvođena Novicom Bjelicom koji drži sve konce. Dugo se zna sa Bojanom Janićem i sve to zajedno dobro funkcioniše. Imaju Lazara Marinovića koji je sigurno jedan od perspektivnijih igrača u Srbiji. Korektor Delgajdis možda trenutno nije u najboljoj formi, ali verujem da će se oni naštelovati za nedelju“.

Jedna od ružnijih utakmica, nek u finalu kupa bude lepša

Uloga favorita zbog svega pruženog ove sezone je na strani beogradskog tima.

„Mi smo imali velikih problema sa igračkim kadrom, jer se menjao drastično. Taman se uigramo, onda neko ode, pa moramo ponovo da se navikavamo. Zapravo najnezgodnije je što smo četiri dizača promenili, jer to mnogo utiče na igru i funkcionisanje ekipe. Možda smo najveće šanse za dobar rezultat imali dok je Batak bio tu, ali šta da se radi...“.

MNOGI NAS NISU SHVATALI OZBILJNO, A MI SMO TO KORISTILI DA NAPRAVIMO IZNENAĐENJA

Svakako da ekipa Dragana Bonića ne putuje u Lajkovac sa belom zastavom.

„Definitivno se nećemo unapred predati, pokazali smo i protiv Zvezde da bolje igramo sa rivalima koji su favoriti. Partizan je imao težak raspored na kraju ligaškog dela, borili su se za drugu poziciju, na kraju u plej-of ulaze kao treći... Tu negde mi možemo da tražimo našu šansu. Odavno smo znali da ćemo biti sedmi u prvenstvu, bili smo zacementirani na toj poziciji, tako da smo podredili sve pripremama za finale Kupa. Igra se jedna utakmica, sve je moguće. Nas su mnogi tokom sezone sezone otpisivali, a mi smo pravili iznenađenja. I Zvezda u polufinalu je bila veoma blizu prolaska, delovalo je da je sve gotovo, nismo imali više šta da izgubimo i to nam je omogućilo da igramo najbolje što možemo, bez ikakvog pritiska“.

Svi članovi Mladog radnika jedva čekaju da finale počne.

„Baš smo pričali kako će celokupan taj vikend biti specijalan. Ide se dan ranije u Lajkovac, imam trening u toj dvorani, ekipa će biti na okupu, stvoriće se neka pozitivna euforija. Imamo mlade igrače koji nikada nisu osvajali trofeje, tako da je za njih ovo posebna prilika. Obe ekipe su serverske, pa se nadamo da će to biti dan kada će nas bolje služiti početni udarac. Iako imamo Polomca koji je sjajan, generalno nismo tim koji se oslanja najviše na blok... Tako da bi bilo dobro da pomerimo rivala sa mreže i tako malo olakšamo sebi posao“.

Posle obaveza u finalu Kupa, Požarevljani će usmeriti misli ka razigravanju. Kao sedmoplasirani tim ukrstili su se sa Vojvodinom, koja je bila druga u ligaškom delu. Bonićevi momci su ostvarili šest pobeda i 12 poraza, a u nekim trenucima su davali nagoveštaj da mogu mnogo više...

„Odrazile su se na nas te promene, bukvalno ne znam da li smo četiri utakmice odigrali u istoj postavi. Možda je i dobro to što idemo na Vojvodinu, jer svi očekuju njihov siguran prolaz. Da smo izvukli Spartak Ljig ili Gornji Milanovac lagano bismo ispali“, uz osmeh priča iskusni korektor. „Mi smo ove sezone dobili Zvezdu, Partizan, Ribnicu... A izgubili smo od ekipa koje su na papiru slabije od nas. Mnogi nas nisu shvatali ozbiljno, a mi smo to koristili da napravimo iznenađenje. Otišli smo u Novi Sad i srušili šampiona. Naravno, sada je druga priča, oni će za plej-of biti spremniji nego u ligaškom delu. Zna se da imaju najveće ambicije, ali mi sigurno ne ulazimo u razigravanje sa mislima da ćemo odmah ispasti“.

Lajkovac domaćin finala Kupa Srbije za odbojkaše i odbojkašice

Najvažnija karika Mladog radnika u završnici domaćih takmičenja sigurno će biti Mladen Bojović. Bogato iskustvo stekao je igrajući za Ribnicu i Zvezdu u Srbiji, kao i brojne francuske, rumunske i grčke klubove. Gledajući njegove partije i brojke ove sezone – jedan je od najdominantnijih pojedinaca u ligi.

„Vratio sam se prošle sezone da igram u Srbiju, takav smo dogovor napravili supruga i ja. Nismo više želeli da budemo u inostranstvu, bilo nam je dosta. Sa Ribnicom nisam uspeo da se dogovorim i preko prijatelja je došlo do dogovora sa Mladim radnikom. Niko nije znao šta da očekuje od mene na poziciji korektora, jer sam veći deo karijere bio srednji bloker. Ali, sve je ispalo dobro“.

MISLIO SAM DA ĆE MI SA 36 GODINA ODBOJKE BITI PREKO GLAVE

Iako je u poznim igračkim godinama, u terenu često deluje kao da je na vrhuncu snage.

„Ne razmišljam o kraju karijere, dokle god me zdravlje služi i motivisan odlazim na trening. Mislio sam nekada da će mi sa 36, 37 godina odbojke biti preko glave, a dešava se potpuno suprotno. Što je taj neki kraj bliži, meni je sve više žao. Stvarno mi je lepo u ekipi, iako ima momaka i koji su duplo mlađi od mene. Ne vidi se razlika, dobro funkcionišemo i uživamo. Žao mi je samo što klub nekako igra toplo-hladno, deluje da može mnogo, a doživi neke glupe kikseve. Ima uslova za dobar rezultat, ali on na kraju izostane. Cele sezone nas hvale, a onda izgubimo nešto što ne bismo smeli“.

Sada može da kaže da je prava odluka bila povratak iz Francuske, iako je u toj zemlji proveo šest lepih godina.

„Stekao sam u tom periodu mnogo prijatelja, bilo je Balkanaca u ekipama, nije bilo nikakvih problema, niti ogromnog pritiska. Promenio sam više klubova, ali sam svaki put imao i ponudu da ostanem. Odlazio sam korak dalje i bio sam zadovoljan što se odbojke tiče. Jedino mi se nije generalno svideo njihov način života, nekako su previše zatvoreni. Tokom nedelje su u kući, za vikend možda malo izađu. Razmišljao sam baš da su nama u Srbiji takvi uslovi kao njihovi, pa gde bi nam bio kraj, kako bismo samo živeli lepo... A oni nekako ne koriste to da uživaju“.

Zanimljivo, Bojović je u Francusku stigao kao srednji bloker, a vratio se kao korektor.

„Kod njih postoji neko pravilo kad je budžet u pitanju. Korektor je potpisao ugovor, a onda tražio novac koji prelazi određenu granicu, pa nije došlo do saradnje. Oni tada nisu mogli da dovedu nekog kvalitetnog igrača na toj poziciji, pa im se nije isplatilo da bilo koga dovlače. Odlučili su da jedan srednji bloker pređe na korekciju. Ja znam da je nama tokom tih dana bila svadba, otišli smo na putovanje i tokom medenog meseca mi je dizač iz kluba javio da bih to mogao da budem ja. Tri dana pred pripreme... Trebalo me je na početku istrpeti, ali taj dizač je bio stvarno kvalitetan igrač i sjajan čovek. Čuvao me je, nije me forsirao kad nije bilo potrebe, pomogao mi je u tom periodu mnogo. Sve se desilo igrom slučaja, a onda su dolazili komentari sa svih strana u smislu – gde bi mu bio kraj da se ovo ranije desilo. Sigurno bih imao bolju karijeru, ali ne žalim ni što sam u 32. godini postao korektor“.

Shvatio je tada da je pozicija srednjeg blokera često potcenjena.

„Mnogi smatraju da je to zadnja rupa na svirali, nažalost. Tek kad sam prešao na korekciju, video sam koliko bloker zavisi od dobrog prijema, od odluka dizača... Može da se desi da padneš s nogu, a ne dobiješ dve lopte u napadu. Ja sam uvek bio onaj srednjak – napadač, a ne bloker primarno... Tako da je bilo teško kad nisam dobijao lopte. Na poziciji korektora sam odmorio glavu, iako je preteško. Dešavalo se da dobijem i preko 50 lopti, pa posle utakmice mi treba tri dana da dođem sebi. Ali, svakako je zanimljivo što sam probao i jedno i drugo“.

INTERVJU – Bojan Janić: I dalje ne verujem da se vratio Željko Obradović, za Partizan bih čistio i parket

Odbojka mu je pomogla da se razvije kao ličnost, da se pokaže na inostranoj i domaćoj sceni u najlepšem svetlu, ali i da upozna ženu svog života.

„Oboje smo tokom sezone 2012-2013 igrali u Rumuniji, a posle su nam se putevi sreli ponovo u Francuskoj i tu se rodila ljubav. Odbojka nas je spojila definitivno, samo što je ona ranije prekinula karijeru, jer se mučila sa povredama. Hteli ne hteli, sigurno da će i ćerkica u nekom trenutku zaigrati odbojku. Jasnini još i drže školicu za decu, tako da i to može da bude jedan od razloga. Ali, naravno ne razmišljamo o tome, ako želi da bude balerina, neka bude. Sve to je manje važno, samo neka je srećna“, zaključio je na kraju razgovora Mladen Bojović.

PIŠE: Miljana ROGAČ

500