Ima samo 23 godine (24 će da napuni početkom meseca u Dortmundu), ali Jovana Jovović iza sebe ima već šest velikih takmičenja, po tri Evropska i Svetska prvenstva, u dresu Debrecina igra Ligi šampiona (još je samo Dragana Cvijić u eliti Starog kontinenta, brani boje Ferencvaroša), veliko iskustvo, spremna je da povede Srbiju na Svetskom prvenstvu koje startuje u sredu protiv Urugvaja u Štutgartu.

Kao nekada Andrea Lekić, sada generalni menadžer svih ženskih selekcija, Jovana je kao mlada stasala, brzo je bačena u vatru. Već osam godina je pečalbar u komšiluku, u Mađarskoj. Devojka iz najslađeg mesta u Srbiji, Crvenke, koje je iznedrila mnogo proslavljenih rukometaša, reprezentativki i reprezentativaca, biće jedna od ključnih igračica u sistemu španskog stručnjaka Hose Ignasija Pradesa.

Motivisana, željna dokazivanja da ženski rukomet u Srbiji konačno krene napred, da se napravi iskorak, posle brojnih neuspeha na prethodnim takmičenjima pod komandom Slovenca Uroša Bregara.
"Sve je kako treba, zdrava sam, nema povrede. Vidim da su sve devojke došle zdrave, to je najvažnije. Sad, da li ima umora ili ne, nije toliko bitno, sve smo došle posle obaveza u klubovima i napornih mečeva, ali kada si u reprezentaciji, to pada u vodu. Fokus je samo na Svetskom prvenstvu, razmišljamo pozitivno“, rekla je Jovana na početku razgovora za Mozzart Sport.

Kako ste zadovoljni formom u klubu, u Debrecinu?
„Individualno uvek može bolje. Nikada nisam u potpunosti zadovoljna igrama, ali imam veliku minutažu, igram Ligu šampiona, šampionat Mađarske je veoma jak. Nadam se da ću te pozitivne stvari iz kluba, to samopouzdanje, da primenim i u reprezentaciji. Devojke mi veruju. Imam podlogu da odigram dobro SP. Sve je kako treba. Osećam se super van terena, na njemu. Kada igraš za reprezentaciju je poseban osećaj. To je više od biznisa, više od rukometa, sporta... Igra se sa mnogo emocija. Uvek dajem maksimum na terenu, ali sada želim da budem na nivou koji ljudu od mene očekuje, ali što i ja od sebe očekujem“.

Ima nekoliko mlađih igračica, ali gro su iskusne rukometašice koje su dugo godina u reprezentaciji. Koliko može Srbija?
„Od 2019. godine sam u reprezentaciji, ovo mi je treće Svetsko prvenstvo. Jesam među mlađih po godinama, ali imam mnogo iskustva sa velikih takmičenja. Ovo je najteži period u našem sportu za svakog, neverovatan tempo, samo 7-8 dana priprema. Zato nam treba doprinos svih igračica, da sve budemo fokusirane, da svako ima ulogu, od početka šampionata do kraja“.

19.00: (1,25) Lemgo (10,0) Ajzenah (4,90)

Nema Andree Lekić na terenu, liderska uloga je u vašim rukama. Spremna za odgovornost i da, kada se lomi, odlučujete?
„Nema Andrea na terenu, ali je ona tu s nama. Znamo šta nam je značila protiv Slovenije. Na kakav način žena vidi rukomet, retko ko ga tako vidi. Daje ti motiv više, rad je odmah drugačiji s njom. Znači nam svima sa savetima. Često se čujem s njom, uz nju sam odrasla, igrala zajedno s njom, protiv nje... Trudim se da njene savete upijam. Svima treba da bude čast što imamo Andreu pored nas“.

Za tri godine – tri selektora. Posle Uroša Bregara i Benta Dala, od ove jeseni je tu Španac Hose Ignasio Prades. Kakva je saradnja s novim kormilarom?
„Svaki trener ima svoj sistem, mada svi igramo isti sport. Drugačije je viđenje, ali u reprezentaciji se više igra srcem, bitan je taj voljni moment. Lako smo se prilagodile na Pradesov sistem. Sve zasad funkcioniše. Pozitivne smo sve, imamo isti cilj. I novi selektor nas je upoznao, zna koje su naše mogućnosti. Nije davno ovako dobro funkcionisalo i nadam se da će to svi da vide na Svetskom prvenstvu“.

Da li je ovo možda šansa generacije za dobar rezultat, sigurno iskorak u odnosu na tri prethodna velika takmičenja, kada smo imali samo jedan trijumf i čak 11 poraza?
„Niko od nas igračica više ne želi da uradimo nešto veliko. Prošli smo mnogo i kvalikacija, šampionata i mnogo puta nije bilo lako da se iznese sve to, jer smo uglavnom završavali na dnu. Predstavljaš svoju zemlju i nije prijatno kada doživimo neuspehe. Uvek je kod nas taj voljni momenat bio izražen, a sada želimo da napravimo korak više. Sve smo svesne, sve radimo na tome, da ženski rukomet krene napred. Mislim da je interesovanje opalo u odnosu na recimo 2011. godinu, kada sam ja počela da igram rukomet. E sad, šta je iskorak? Mi to najbolje među nama znamo“.

Čini se da nema pritiska javnosti. Rukometaši i rukometašice davno nisu navikli na uspehe. Možda je to dobro, možete samo da obradujete naciju?
„Nažalost, tako je. Niko nema od nas prevelika očekivanja. Radimo u tišini, tu je stručni štab, Savez, trudimo se da bude bolje. Znamo da je potreban rezultat da podignemo svest u Srbiji. Mnogo ljudi radi za nas, i verujte da smo na dobrom putu“.

Jovana sa navijačima u Boru posle plasmana na SP (©MN Press)

I žreb u obe runde i raspored čini se nije mogao bolje. Imamo grupe u kojima nema sila kao što su Norveška, Danska, Francuska, Švedska, Holandija, Mađarska...
„Sad, da li je dobar ili ne, to ostavljam vama novinarima da analizirate. Na velikim takmičenjima nema mnogo lakih utakmica. Jeste lakše Svetsko prvenstvo nego Evropsko, jer uvek na planetarnom šampionatu bude neka afrička ili azijska selekcija koja nema toliko kvaliteta, ali je tempo težak. Znamo da u nekim utakmicama imamo ulogu favorita. Od tog meča sa Urugvajem na otvaranju treba da gradimo formu. Nimalo nam neće biti lako protiv Islanda, koji gaji drugačiji rukomet od mnogih. Već smo se susretali sa Islanđankama u kvalifikacijama. Nemačka na kraju prve faze je meč gde ćemo da vidimo koliko bodova prenosimo u drugu rundu, a tamo ćemo da vidimo koje su nam mogućnosti“.

Falio je veliki skalp na velikim takmičenjima prethodnih godina. Sada su tu mečevi sa Crnom Gorom, Španijom i Nemačkom. Možete li da zamislite Srbiju recimo u četvrtfinalu?
"Mogu ja da zamislim i u finale. Uvek na velikim takmičenjima neka selekcije iznenadi. Setimo se samo Hrvatske kako je stigla do bronze na Evropskom prvenstvu 2020. Napravila je istorijski uspeh. Uvek u našem sportu ima iznenađenja. Španija možda nije na tom nivou kao pre, ali to je sistem, prava rukometna zemlja. Protiv Crna Gore? Tu je uvek najmanje lepote, igra se na ‘fajt’, pobeđuje u tom trenutku ko može bolje da izdrži 60 minuta borbe. Od početka do kraja moramo da imamo fokus, koncentraciju, da svaka igračica ima ulogu. Motivacija nikada nije problem“.

Budućnost u Debrecinu ili...?
„Dobili smo ove sezone specijalnu pozivnicu za Ligi šampiona. Meni je najvažnije da igram na najvećem mogućem nivou, jer su sve oči uprte u one rukometašice koje igraju najjače takmičenje. Mislim da mi je bio najbolji potez produženje ugovora sa sadašnjim klubom do 2027. godine“.

Rukometni kuloari pominjali su da se i Crvena zvezda interesovala za vas?
„Nije bilo razgovora. Iskreno, fokus mi je samo na Debrecin, na Mađarsku, tamo sam već osam godina. Glava mi je samo tamo. Znam da Zvezda pokušava da nešto više uradi u Evropi, ali niko nije ozbiljan kontakt sa mnom ostvario po tom pitanju“.

Kada će Debrecin da pomrsi račune silama, Đeru i Ferencvarošu?
„U Mađarskoj su, da tako kažem, rezervisana prva dva mesta za te ekipe, da ne pričam razliku u budžetima u odnosu na nas ili recimo druge timove iz sredine ili donjeg dela tabele. Mislim da smo jedina ekipa koja otežava posao Đeru. Uvek pružimo žestok otpor, bude dva-tri razlike za njih. Uspeli smo i da pobedimo prvaka Evrope u Ligi šampiona golom razlike prošle godine. Posle Ferencvaroša, nas najozbiljnije shvataju. Srećna sam zbog odluke da produžim ugovor sa Debrecinom“, zaključila je Jovana Jovović.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Nema Andree, Jovana je lider Srbije

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva