Među najsportskijim nacijama na svetu su Francuzi, ali samo na terenu. Kada uđu u bazen nastupa potop. Tako je već decenijama i žele da se to brzopotezno promeni, koliko do idućih Olimpijskih igara 2024. godine, koje će organizovati u Parizu.

Još kada je Francuskoj dodeljen najmasovniji planetarni događaj, savez i klubovi krenuli su da se menjaju i povećavaju ulaganja. Prvi zadatak bio je jačanje nacionalnog šampionata, a kako drugačije nego angažovanjem atraktivnih imena? Unosnim ugovorima francuski klubovi privlačili su – a to čine i dalje – vaterpoliste iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Mađarske… A, trenutno je prva zvezda lige dvostruki olimpijski šampion Andrija Prlainović. Prodefilovali su brojni veliki igrači i treneri sa ovih prostora kroz francuske klubove, kako bi odškolovali tamošnje dečake i napravili od njih igrače, a građenje ozbiljne vaterpolo priče najbolje se primilo u Marselju.

Klub iz lučkog grada na Azurnoj obali postao je centar za regrutaciju reprezentativaca i glavni vaterpolo projekat u zemlji. Osnova mu je “jugoslovenska” kolonija, jer pored Andrije Prlainovića, koji je ove seezone najbolji strelac tima u Ligi šampiona, kapicu francuskog šampiona nose Ante Vukičević – već pet godina je stanovnik Marselja – Uroš Čučković, Vladan Spaić, Dejan Lazović, Igor Kovačević i šef stručnog štaba Miloš Šćepanović. Pritom, postoji tendencija rasta.

Za Igora Kovačevića važi da je stub francuskog vaterpola. Reprezentativac Trikolora predstaljen je kao čovek “srpske krvi i francuskog srca”, ima ozbiljan staž u šampionatu Francuske i jedan je od prvih stranaca koje su uspeli da pridobiju naklnost navijača. Kako je rastao broj vaterpolista sa ovih prostora u Marselju, rastao je i sam klub, i uzdigao se toliko da će drugu godinu zaredom doputovati u Beograd po trofej Lige šampiona. Prvi pokušaj bio je bezuspešan, Pro Reko je krunisan deveti put, a ove godine početkom juna na startu Fajnal ejta udariće Marselj na Novi Beograd. Biće to sudar dva najveća projekta srpskog i francuskog vaterpola.

Ugo Krusija (©Reuters)

Andrija Prlainović, Ugo Krusija, Toma Vernu, Ante Vukičević i Mišel Bodegas biće ogromne uzdanice francuskog kluba, koji je tri prepreke udaljen od osvajanja Lige šampiona, a za završni turnir kartu je čekirao zauzimanjem drugog mesta u grupnoj fazi. Marselj nije mogao da se nosi samo sa Pro Rekom, aktuelnim evropskim šampionom, a iza sebe ostavio je dubrovački Jug, Hanover, OSC Budimpeštu, Crvenu zvezdu… Iako bi do titule u društvu najboljih mogao već ovog leta, taj podvig bi došao pre no što je planirano. Jer, u Marselju se krčka nešto veliko za iduću.

Po ugledu na prethodne generacije Pro Reka ili ovosezonske Novog Beograda i Olimpijakosa, koji će praviti nadogradnju kroz koji mesec, i Marselj će krenuti u stvaranje tima od zvučnih imena. Neće se više isključivo bazirati na pravljenju igrača – mada, ni tu komponentu neće zanemariti – i formiranju francusko-jugoslovenskog miksa, nego će “povući” igrače sa svih strana. Mađarske, Italije, Nemačke…

Prvi pik za novu sezonu je Andrea Fondeli. Bek Savone ima fantastičnu sezonu iza sebe – briljirao u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona protiv Crvene zvezde – ali i dugogodišnje iskustvo iz Pro Reka. Sve je izvesnije da će italijanski reprezentativac, koji uživa veliko poverenje selektora Alesandra Kampanje, završiti u Marselju, pa će francuski klub pored Andrije Prlainovića i Anta Vukičevića dobiti još jednog izvrsnog strelca. Takođe, Marselj želi da opelješi mađarski Ferencvaroš. Aktivno radi na transferi Silarda Janšika, ali i ruskog vaterpoliste Ivana Nagaeva, koji će ubrzo dobiti nemačko državljanstvo i promeniti reprezentaciju.

MENJANJE REPREZENTACIJA KAO DA SU KLUBOVI POSTALA NORMALNA STVAR

Promena reprezentacije i upliv stranaca počeli su da poprimaju neverovatne razmere, kao da je reč o klubovima. I sve je izraženije, a za to je odgovorna FINA, koja je dala poprilične olakšice vaterpolistima. Dovoljno je godinu dana da ne igraju za matičnu reprezentaciju, podnesu zahtev i papiri su sređeni. Praktično propuštaju samo jedno veliko takmičenje.

Državni timovi koriste pravila, koristili su ga i u prošlosti kada su Slobodan Soro, Denis Šefik, Ćavi Garsija, Felipe Perone, Mišel Bodegas, Andrej Bjelofastov i mnogi drugi obrtali ćurak i zarad sportskih uspeha menjali reprezentativnu kapicu. Prethodnih meseci doneli su nekoliko reprezentativnih transfera: ruski vaterpolista Konstantin Harkov postao je Hrvat, Belorus Kanstantin Averka igraće za Crnu Goru, a Ivan Nagaev će u budućnosti braniti boje Nemačke. Dva transfera pripremili su i Francuzi.

Raspad Rusije krenuo od Hrvatske, ubrzao ga rat u Ukrajini: Kobni peterci, trgovina pasošima i uticajem

Na Olimpijskim igrama koje će se održati u Parizu 2024. godine Francuska ne namerava da bude statista, već da promeni poredak i umeša se u borbu za medalje na koje čeka još od međuratnog perioda. Francuzi su poslednju medalju na Igrama osvojili 1928, a jedino zlato četiri godine ranije u Gradu svetlosti. Sto godina na istom mestu kasnije najsjajnije odličje je nerealna ambicija, ali bi uz dozu sreće, možda, i mogli. Svakako ne sede skrštenih ruku, u svoje jato vraćaju “odbeglog” sina Mišela Bodegasa, koji je sa Italijanima osvojio bronzu. Francuski centar će biti renaturalizovan, a pasoš će dobiti crnogorski golman Slaven Kandić. Ako se ukaže prilika, verovatno još neko. Do Olimpijskih igara ima sasvim dovoljno vremena.

500