Nani Roma ekskluzivno za MOZZART Sport: Strašno je šta se dogodilo, ali nisam ni pomislio da ne dođem

Trenutak nije mogao biti gori, međutim, slavni auto-moto as Nani Roma je ipak u dogovoreno vreme stigao u Beograd. Aktuelni šampion Dakar relija je održao obećanje dato prijateljima i uprkos katastrofalnim poplavama koju su zadesile region posetio početkom nedelje našu prestonicu. Već na startu ekskluzivnog intervjua za Mozzart Sport, španski as je naglasio da se nijednog trenutka nije dvoumio da li da dođe u Srbiju, te da se duboko saoseća sa svim unesrećenima.

"Zaista je strašno šta se desilo proteklih dana u ovom delu Evrope. Svojim dolaskom hteo sam na neki način da pružim podršku, svi znaju gde sam i odmah sam svim mogućim kanalima poručio da zemljama u ovom regionu treba svaka moguća pomoć", počinje priču za naš list neverovatno prirodni i predusretljivi Katalonac, jedan od tek trojice vozača koji su u istoriji Dakar relija trijumfovali u konkurenciji i motocikala i automobila.

Ovo je tvoja prva poseta Srbiji?
"Prošao sam kroz praktično čitavu tadašnju Jugoslaviju 1992. godine na putu ka Mađarskoj, gde sam išao na takmičenje. Tek sada sam imao priliku da bliže upoznam Beograd i zaista mi se sviđa. To je jedna od prednosti mog posla, prilika da posetim različite delove sveta i upoznam zaista divne ljude. Naravno, najjači utisak ostavlja čitava ova situacija i još jednom apelujem da svako pomogne kako god može".

Vratimo se za trenutak na početak devedesetih godina. Otkud Nani Roma u reliju?
"Rođen sam u Folguerolesu, mestašcu u blizini Barselone. U blizini se inače nalazi velika reli staza. Međutim, moja prva ljubav je bio fudbal. Igrao sam aktivno sve do 18. godine i igrao bih verovatno još da se nisam posvađao s trenerom. Naljutio sam se, skupio pare i kupio svoj prvi motor. Ubrzo sam počeo i da se takmičim".

Fudbal je ipak ostao tvoja velika strast?
"O da! Još uvek igram s prijateljima kada god mogu. Uživam zaista u tome".

Po mestu rođenja pretpostavljamo da si navijač Barselone?
"Naravno, veliki sam fan Barse. Doduše, ova sezona nam baš i nije bila najbolja, ali realno gledano, došlo je malo do umora i zasićenja igrača, posle velikih uspeha prethodnih sezona".

Mesi ili Ronaldo? Mada, svestan sam da je pitanje suvišno, a-ha-ha…
"Mesi svakako, mada ni on ove sezone nije bio „svoj“. U godini kada je tražio novi ugovor očekivalo se da će odigrati bolje. Teško je ostati na vrhu dugo, to je mnogo veći izazov nego kada jurite nešto prvi put".

Da nevolja bude veća, u finalu Lige šampiona igraće dva madridska tima – Atletiko i Real?
"Da, a-ha-ha... Ali potpuno zasluženo! Volim ekipe koje igraju napadački fudbal, jer ne volim timove koji se samo brane, kao što to čine uglavnom Italijani, pa i Englezi. Mnogo sam voleo način na koji je moja Barsa igrala prošlih sezona, ali sada se to malo izgubilo. Voleo sam da gledam, na primer, i Real pre desetak godina sa Zidanom. Igrali su baš lepo, imalo je šta da se vidi".

Takvim stilom igre Španija je stigla do titule svetskog prvaka i dva osvojena evropska prvenstva?
"Bila je to preslikana igra Barse, ali kao što rekoh mislim da je došlo do zasićenja. Teško ćemo odbraniti titulu u Brazilu, ali svakako ćemo da se borimo i navijamo"!

Dovoljno o fudbalu… Šta Nani Roma radi ovih dana?
"Pripremam se za novi Dakar reli, jer čim se završi jedan odmah kreću pripreme za drugi. U pitanju je jedinstveno takmičenje na čijoj pripremi vredno radite čitave godine. Samo tako možete da ostanete na vrhu".

Tačno je bilo 10 godina od tvog trijumfa na Dakar reliju na motoru, a onda si uspeo da ga osvojiš i u konkurenciji automobila? Neverovatno!
"Zaista neviđen uspeh za mene i moj mali tim. Kao što sam rekao, to je uvek kruna jednog mukotrpnog timskog rada, mnoge kockice moraju da se poklope da bi se ostvario takav uspeh".

Da li je bilo teže pobediti motorom ili kolima?
"Potpuno su drugačiji osećaji i napori u pitanju. Drugačije se i pripremaš za takmičenje. Obe pobede imaju posebno mesto u mojoj karijeri i mnogo sam ponosan na oba uspeha".

Prošlo je gotovo 20 godina od tvog prvog Dakar relija?
"Blizu toliko, pošto sam prvi put vozio 1996. Uf, koliko sam star, a-ha-ha... Prvo što treba da savladate jeste da završite trku od početka do kraja, a to je najteže. Potom slede taktičke finese i slično. Dosta toga se promenilo od mog debija, ali neverovatna količina adrenalina je još uvek ista".

Najbitnija promena za toliko godina je lokacija na kojoj se vozi – umesto Afrike reli se održava u Južnoj Americi?
"Praktično su to dva različita takmičenja. Kada vozite kroz pustinju u Africi svaki dan je drugačiji, uz sunce, težak teren, peščane dine... Iz dana u dan to su različiti izazovi kroz koje prolaziš sam. U Južnoj Americi testovi su nekako slični, zna se tačno šta te očekuje sutra, a publike ima na svakom koraku. Sve naravno ima svoju draž. Možda mi je malo opuštenije u Južnoj Americi, jer svi uglavnom govore španski, pa se osećam kao domaćin".

Preko 20 godina voziš relije. Da li se tvoja porodica konačno privikla na tvoj specifičan životni poziv?
"Moji su bili izrazito protiv trkanja! Međutim, kao što sam rekao, kupio sam prvi motor sam i nije bilo nazad. Pogotovu je moja majka bila protiv, ali su se vremenom svi u porodici navikli. Sada mi pružaju podršku. Šta će, sada nema nazad, a-ha-ha"...

Šta je sledeći izazov? Da li razmišljaš o takmičenju u nekoj drugoj konkurenciji?
"Sledeće je opet Dakar. Zasad nemam nameru ništa da menjam, želim da pokušam ponovo da pobedim sa svojim timom. Pokušao sam, na primer, da vozim kamion nedavno i bilo je baš teško. U ovom trenutku imam isplaniranu celu narednu godinu, posle toga ćemo videti".

Za kraj – da li si se ikada uplašio pred takmičenje?
"Nikada! Onog trenutka kada se budem prvi put uplašio, povući ću se. Ko ima strah ne bi trebalo da se takmiči". 

LIČNA KARTA

Đoan „Nani“ Roma Sararač rođen je 17. februara 1972. u Folguerolesu, predgrađu Barselone. Debitovao je u moto-sportu 1991. godine, pošto je u moto-krosu u Španiji osvojio četvrto mesto u klasi do 125 kubika. Prvak Evrope u moto-krosu postao je tri godine kasnije, da bi 1996. vozio svoj prvi Dakar reli. Osvojio je dve etape, međutim sve do trijumfa u klasi motocikla 2004. godine samo jednom je uspeo da završi trku.

Već naredne godine prebacio se u konkurenciju automobila i u njegovom prvom Dakaru na četiri točka poginuo mu je suvozač Anri Manj. Roma je uspeo da se oporavi od ovog velikog gubitka i u narednim godinama stekao je reputaciju sjajnog etapnog vozača. Nažalost, imao je mnogo pehova, sve do ovog januara kada je konačno osvojio titulu vozeći za Mini X Raid tim. Tako je postao tek treći vozač u istoriji Dakar relija – uz Ibera Oriola i Stefana Peterhansela – koji je osvojio titule i u konkurenciji automobila i motocikala.

SA ŽENOM NA RELI

Reli takmičenje je porodična stvar u familiji Roma?
"Da! I ove godine je Dakar vozila moja supruga Roza Romero. Ona inače vozi takozvane enduro trke i ovo joj nije prvi put da učestuje na Dakaru. Nije uspela da završi trku zbog kvara motora nakon pada. Mi smo dugo zajedno i prepoznajmo strast za trkanjem jedno kod drugog. Podržavamo se u međusobnim ciljevima, a i uvek je lepše kada imaš nekog poznatog na cilju da te dočeka. To obične žene ne mogu da ti priušte, a-ha-ha"…

Piše: Miloš Šakan, komentator TV Arena sport