Najdirljivija priča Olimpijskih igara: Spasila ljude od davljenja, pa pobedila na 100 metara! A ima samo 18 godina (FOTO+VIDEO)

Balkanskom migrantskom rutom pravo na naslovne strane uticajnijih svetskih medija. Ovoga puta lepim povodom. Lepim, da lepšim ne može da bude. Ima samo 18 godina. I odlično pliva. Toliko dobro da je u subotu oduševila svet. Ime joj je Jusra Mardini. Ne znači vam ništa, zar ne?

Samo, ono što je uradila vredi više od bilo kakve olimpijske medalje. Da sve bude zanimljivije, još ima šansu da je osvoji. Zasad je, „samo“, osvojila planetu.

Pobedom u kvalifikacionoj trci u disciplini 100 metara leptir stilom skrenula je pažnju. Ne toliko zbog rezultata (minut i devet sekundi, 21 stotinka), već zbog činjnenice da je to uradila pod zastavom Izbeglica, predstavljajući - prvi put u istoriji Olimpijskih igara - takmičare koji su pobegli iz svojih otadžbina (Sudana, Sirije, Etiopije i Konga).

Jusra je Sirijka, iz ratom zahvaćenog Damaska prošlog leta, zajedno sa sestrom Sarom, krenula je ka Evropi u potrazi za boljim, mirnijim, životom. Preko Libana i Turske, do Grčke. Na tom putu preživela je horor, jer se na čamcu koji je prevozio migrante iz Turske ka ostrvu Lezbos, 30 minuta posle isplovljavanja, pokvario motor. Čamac krcat - 20 ljudi - a motor otkazao. Ne baš zgodna situacija. Pretilo im je prevrtanje, pa su Jusra, njena sestra i još dvojica momaka skočili u vodu i odgurale ostatak posade ka obali, spasivši i sebe i ostale migrante.
„Nas četvoro je jedino znalo da pliva. Jedna ruka mi je bila vezana konopcem za čamac. Drugom sam plivala. Proveli smo tri i po sata u hladnoj vodi. Mislila sam da mi je telo gotovo. Nisam sigurna da mogu da opišem kako je sve tačno izgledalo. U svakom slučaju, smatrala sam da bi bila velika sramota ako bih se udavila u moru, jer sam aktivan plivač. Istovremeno, morala sam da se smejem. Pored mene je bio šestogodišnji dečak koji nije smeo da shvati koliko smo blizu smrti. Ceo put sam se šalila“, pokušala je da se priseti životne drame.

Na kraju se dočepala obale. Zatim, zajedno sa svojim kolegama izbeglicama, pravo do Nemačke. Do novog doma. U Berlinu.
„Da ne znam da plivam danas ne bih ni bila živa. Zato se po dobrom sećam toga što se dešavalo na čamcu“.

Olimpijsku normu obezbedila je zahvaljujući uslovima koje je dobila u klubu Špandau 04 iz Berlina. Razume se, daleko boljim u odnosu na one koje je imala kod kuće.
„Često u Damasku nismo mogli da treniramo usled ratnih dejstava. A ponekad se dešavalo da treniramo na zatvorenim bazenima, koji su, zapravo, bili otvoreni, jer su na tri do četiri mesta bili oštećeni, krov je prokišnjavao“.

Danas o njoj priča ceo sportski svet, međutim, boravak u Rio de Žaneiru nije konačan cilj simpatične Jusre Mardini. Već gleda ka Olimpijskim igrama 2020. u Tokiju. S tim da primarni cilj, ipak, nisu rezultati.
„Želim da svi na svetu shvate da su i izbeglice normalni ljudi, koji imaju svoju otadžbinu, a koju su izgubili ne zato što su želeli da iz njih pobegnu, već zato što svako od nas ima snove kojime teži. Možda ću svoj život da izgradim u Nemačkoj, a kad ostarim gledaću da se vratim u Siriju i prenesem ljudima iskustvo koje sam proživela“, optimistično će Mardini.

Poučno.

Syrian refugee swimmer #YusraMardini wins first heat of women's 100 Fly@RefugeesOlympic #Rio2016 #RioOlympics2016 pic.twitter.com/QkmRhX4Vl3

— dotemirates (@dotemirateseng) August 6, 2016

(FOTO: Action images)