Najbolji bloker italijanske lige Maja Aleksić o novom klubu: Srce zaigralo i reklo "da" Novari

Zna se šta italijanska odbojkaška liga predstavlja u svetu sporta. Ne može svako da dođe do nje, potrebno je mnogo toga da se poklopi da bi se igrači oprobali u Seriji A. Za one koji tamo ostave veći trag - može da se kaže da su stvarno posebni. Ove sezone jedna Srpkinja je skrenula pažnju i osvanula na prvom mestu liste najboljih blokera (89 direktnih poena). Reč je o Maji Aleksić, koja je nosila dres Valefolje. Blistala je tokom druge sezone u istom klubu i pokazala da njena karijera stalno ide uzlaznom putanjom.

Iz Srbije je otišla u Rumuniju, potom Francusku, pa onda Italiju. Da se piše udžbenik o koracima koje sportista treba da pređe - upravo Majin put bi bio pravi primer. Dokazivala se u jednom po jednom rangu, osvajala trofeje i selila se uvek na bolje mesto. Usput je u reprezentaciji krčila put i borila se za priliku na uvek dobro popunjenoj poziciji srednjeg blokera.

Posle još jedne uspešne takmičarske godine, Maju ćemo ponovo gledati u Italiji - samo što će od septembra braniti boje moćne Novare...

"Svi mi kažu da je bila super sezona, ali ja uopšte ne smatram tako, jer smo završile na sedmom mestu. Na individualnom nivou možda jeste bilo dobro, ali uvek nekako gledam ekipno. Smatram da smo mogle više i bolje", ispričala je Maja Aleksić na početku intervjua za Mozzart Sport. "Ranije sam bila u slabijim ligama i stalno smo nešto osvajali, pa uvek po tome gledam da li je napravljen uspeh ili ne. A da ne poredim sa reprezentacijom tek...".

Desetak dana po završetku sezone može da napravi pravu analizu.

"Mogu u suštini da kažem da je bilo naporno s neke strane, jer smo imali mnogo prostora za treniranje. Kad nema evropskih takmičenja onda se oduži nedelja. Dobijem jedno slobodno jutro, što je stvarno ništa. Bio je jedan period kada smo igrali na tri dana, jer su hteli italijansku ligu da ubrzaju. Tad mi je bila laganica. Utakmica, sutradan budem slobodna, pa malo teretana... Mnogo mi se čini teže kad je jedna utakmica u sedmici. Uveče su treninzi bili po dva i po sata. Naravno, toliki broj treninga mi je i pomogao, jer sam ostala sve vreme u dobroj formi. Zahvalna sam što ni u jednom trenutku nije bilo pada. Još od prethodnog leta kada se naporno radilo u reprezentaciji - sve vreme su mi treninzi na visokom nivou. Telo nije palo, a psihički je lakše jer nema velikog broja utakmica i sa te strane može malo da se odmori".

Ovog puta je Valefolja uspela da dođe i do plej-ofa, što joj pre godinu dana nije pošlo za rukom.

"Igrali smo sa dva stranca u terenu, što je veoma čudno. U Italiji je mnogo stranaca i svi koriste pravo da ih imaju četiri u terenu. A kod nas to nije bio slučaj... Dizač Laura Dijkema i ja smo bile tu, uz mlade Italijanke. Košeljeva je bila sa nama sve vreme, ali nije imala toliku minutažu. Znači uglavnom su doveli domaće igračice koje ne bi dobile priliku u drugim klubovima zbog stranaca. Imale smo za nijansu bolju ekipu nego prošle sezone i to se i pokazalo. Cilj je bio da se uđe u plej-of, to je i ostvareno. Ja lično mislim da je moglo bolje. I danas žalim za nekim utakmicama u ligi. Mnogo teže prihvatam poraz nego Italijanke, njima je to samo utakmica, a mene baš pogađa".

(FIVB)

Već u četvrtfinalu naišle su na nepremostivu prepreku - Skandići.

"Znale smo da se mi nećemo mnogo pitati u tim utakmicama. Težile smo samo da odigramo što bolje, jer smo znale da su nam to verovatno poslednje utakmice. Želele smo da pokažemo da smo zasluženo ušle u plej-of, da nismo zalutale. Protivnik je bio jači i to je to. Evo, u polufinalu je Skandići dobio 3:0 prvi meč sa Milanom, što stvarno nisam očekivala. Pokazale su koliko su kvalitetne".

Poslednja utakmica Valefolje ove sezone bila je ujedno Majin oproštaj od ovog kluba.

"Kad pogledam dve godine unazad glavni utisak mi je što nisam ni za jedan poen izašla iz terena. Stvarno je to neverovatno. Mislim da sam jedini igrač koji za dve sezone nije bio van igre. Naravno, ostaju mi prijateljstva. Mnogi su se pitali kako ću tamo sama, kako nemam nijednu Srpkinju. Nekad možeš sa imaš i pet igračica iz Srbije, pa ako se ne poklopiš ni sa jednom, šta ti to znači... Onda je jedina prednost što možeš da pričaš na svom jeziku, ali kao da ima veze. Mogu normalno da komuniciram na engleskom, tako da mi ništa nije nedostajalo. Poklopila sam se sa Laurom, sa Nemicom Lenom, sa Košeljevom sam tu već drugu godinu. Lepo smo se družile, uz njih mi je sve prošlo lakše, nisam se osećala usamljenom iako sam bila sama u drugoj državi i nisam često dolazila kući. Imala sam osobe s kojima sam delila zajednički jezik - da tako kažem. Razmišljale smo na isti način i prelepo smo se družile".

Definitivno bi Aleksićeva mogla da da visoku ocenu za period u Valefolji.

"Ne mogu da kažem baš ništa loše. Imala sam odličnu komunikaciju i konekciju sa svima klubu. Oni jesu neiskusni, jer im je tek treća sezona u A1, ali ne mogu da se požalim. Otišla sam samo iz razloga što sam želela nešto novo. Želela sam da igram i u Evropi, to jest u klubu koji će sigurno biti deo evropskih takmičenja. Ne volim da mi dugo bude sve isto, tako da mi je bila potrebna promena".

KRENULA SAM OD NULE U RUMUNSKOJ LIGI, KOJU NIKO I NE PRATI... NISAM IMALA VELIKE SNOVE

Odlazi u ovom trenutku kao najbolji bloker italijanske lige...

"Meni je normalno što imam najveći broj blokova, jer sam sve vreme igrala, uvek sam bila u terenu. Ne mogu sebe da poredim sa drugim blokerima, jer u ekipama koje su prvi vrhu tabele igrači su se rotirali - nisu igrali isti. Naravno da mi iz nekog ugla imponuje kada to čujem, ali ne mogu da kažem da mi nešto mnogo znači. Možete da pitate mamu i tatu za mišljenje, koliko su oni ponosni... Ali, za mene lično - pa na kraju to je moj posao. Ovo je možda pokazatelj da radim onako kako treba. Koliko treniram, koliko sam posvećena, koliko sam pravi profesionalac... Kada pričam o tome, ne mogu da bude skromna, jer znam koliko dajem. Ali, eto ovo je potvrda da idem pravim putem".

Posle dve godine Valefolju napušta sigurno kao bolji igrač.

"Odlazim mnogo iskusnija. Upoznala sam ligu, upoznala igrače... Italija raspolaže sa mnogo dobrih odbojkašica, nisu samo to one koje su deo reprezentacije. Sa svakom ekipom mora da se igra maksimalno. I Koneljano ne može da se opusti protiv poslednjeg na tabeli. To mi je i nešto najlepše u Italiji. U Turskoj je sigurno veća razlika između naboljih i onih u sredini tabele, a kamoli kad se poredi sa onima na dnu. A u Italiji je najveća čar što je svaka utakmica zanimljiva".

Maja Aleksić najbolji bloker u Italiji (VIDEO)

Vreme je za skok u karijeri: Maja Aleksić prelazi u Novaru

Upravo zbog toga je Maja i odlučila da ne menje ligu i državu.

"Kad sam dobila ponudu Novare baš sam razmišljala da li treba da ostanem ili da možda probam neku drugu ligu. Uvek sam volela svašta novo da probam... Ali, igrali smo tada utakmicu i bio je neki predugačak poen. Mi smo u tom trenutku bili deveti ili 10, a protivnik 12. ili 13. ekipa. Bilo je mnogo odbrana, lepih poteza, dugačko nadigravanje tokom kog se meni pojavio neki osećaj u stomaku... Shvatila sam da treba da ostanem tu. OK, ja volim da treniram odbojku, ali najviše se bavim ovim zbog tih utakmica i tog osećaja, adrenalina koji se javlja. Nekako mi je srce zaigralo i tada sam rekla "da" Novari. Baš to mi je pokazalo da želim da ostanem ovde. Bilo je - to je to, pristajem, ostaje, potpisujem".

Sve do kraja sezone nije želela da se oglašava povodom prelaska u Novaru, ali sada može da kaže kako se oseća...

"Pa možda mi je taj potpis i veći uspeh nego što sam najbolji blokeri ove sezone. Sama činjenica da ostajem u najjačoj ligi u Evropi, a možda i na svetu - u jednom od prva četiri kluba u Italiji... To mi je nekako bio cilj. Pritom ću biti stranac u startnoj postavi. Mnogo mi je drago što sam to postigla. Ne mogu baš da kažem da sam to sanjala... Nikad nisam imala velike snove, samo sam išla napred. Krenula sam od nule u rumunskoj ligi, koju niko i ne prati. Ljudi ne znaju da se u Rumuniji igra odbojka. Ja sam se tamo svojim radom pokazala i dokazala. Posle sam samo išla napred. Sve ovo potvrđuje da idem u pravom smeru i da radim onako kako treba".

(FIVB)

Sa potpisanim ugovorom u džepu Maja se vratila u Srbiju. Imaće vremena za predah, a onda će sve misli usmeriti ka reprezentaciji. Ne krije da je i tokom sezone stalno mislila o tom narednom izazovu...

"Verujte mi, Olimpijske igre su uvek u glavi. Od trenutka kada smo se plasirali svakog dana razmišljam i pričam o tome. Svaki sportista to željno čeka. Nebitno koje su po redu. Evo Maja Ognjenović, koja ide na pete, pa ona isto razmišlja svakodnevno o tome... Čekaju nas naporne pripreme, pa treba proći i selekciju i ući među 12 putnika. Baš posle jedne utakmice u Italiji su me pitali za izjavu pa spomenuli Olimpijske igre, a ja sam odgovorila da ne razmišljam sad o tome. Ali, nije bila istina...".

Veruje Aleksićeva da će Srbija imati još jednu uspešnu godinu.

"Držimo se zajedno i prava smo ekipa i od toga nema ništa jače. Imamo taj timski duh i to je najbitnije. Kvalitet znamo da posedujemo, ali baš te druge stvari su presudne. Već godinama igramo zajedno, na terenu razmišljamo kao jedno i verujemo u isti cilj", podvukla je za kraj Maja Aleksić.

PIŠE: Miljana ROGAČ