MVP Mozzart Sporta – Angelina Topić: Želela sam zlato u Parizu, povlačenje mi teže palo od povrede

Išla je preko granice bola, sa zavijenim zglobom i naprsnućem fibule izborila je finale Olimpijskih igara. Stisla je zube Angelina Topić, savladala je strah i gurala do krajnjih granica. Jer, njena želja nije bila samo da se pojavi na najvažnijem događaju, da bude jedna od mnogih, nego da uzme medalju. I to zlatnu.

Nadala se do poslednjeg trena da će izaći na zaletište, verovala je u to, ali joj u Parizu nije bilo suđeno. Nije se dalo Angelini Topić. Ali, takvo srce i upornost garant su medalja. Iako je bila skrhana, smogla je snage da se vrati samo mesec dana kasnije i na Svetskom juniorskom prvenstvu u Limi odletela do zlatne medalje. Na taj način je potvrdila da nije budućnost srpske atletike, nego sadašnjost. Blistava.

S obzirom na to kroz šta je sve prošla, treneri kapiteni, novinari i navijači nisu imali dilemu – za njih je Angelina Topić najbolja mlada sportistkinja Srbije za ovu godinu i dobitnica našeg MVP priznanja. Pa red i da se za Mozzart Sport priseti bolnih detalja sa Olimpijskih igara iz Pariza, šta joj se sve motalo po glavi, kako je tekao oporavak i kakav put je imala do zvanja svetske juniorske prvakinje.

Od trenutka kada si počela da obaraš nacionalne rekorde, da osvajaš medalje u juniorskoj i seniorskoj konkurenciji, šta se u životu kod tebe najviše promenilo i koliko si se ti promenila u protekle tri godine?

„Svesna sam toga da je osvajanje medalja donelo dodatnu odgovornost jer su od tada i očekivanja sportske javnosti postala veća, trudim se da ne razmišljam mnogo o tome i da se fokusiram samo na trening i da svakom narednom takmičenju pristupim sa najvećom mogućom koncentracijom“, rekla je Angelina Topić za Mozzart Sport.

Povredila si se na Olimpijskim igrama, uprkos tome izborila finale. Šta ti je prolazilo kroz glavu kada si iskrenula zglob, a šta kada si skakala? Šta si tada govorila sebi?

„Nažalost, povreda se desila na samom zagrevanju u kvalifikacijama, prosto mi je bilo nemoguće da poverujem da tako nešto može da se dogodi, proklizala mi je noga na doskočištu i jak bol me je potpuno 'presekao'. Prvo sam pomislila da je 'samo' distorzija, prišla sam treneru i medicinskom timu koji su bili na tribinama, oni su brzo reagovali i bandažirali su mi skočni zglob. Noga mi je otekla i gotovo nisam mogla da obujem sprinterice, ali sam sebi govorila da nema odustajanja, naporno sam radila za ove Igre i bila sam svesna da sam spremna za jedno od odličja, i da se ne lažemo, želela sam zlato. Nekako sam preskočila 192cm i ostvarila pravo za nastup u finalu, mislila sam da ću, ipak, moći da se za dva dana borim za medalju, ali nakon detaljnog pregleda i snimaka je ustanovljeno da imam prelom fibule i da moram da se povučem iz finala. To mi je teže palo nego sama povreda, bila sam skrhana“.

Angelina Topić (©AFP)

Uspela si da prođeš u finale i dok si davala izjavu, prišla ti je Julija Levčenko, zagrlila te, poljubila i pred kamerama poručila: „Ona je šampionka“. Imaš li sa većinom atletičarki prisan odnos ili postoji posebna konekcija između tebe i Julije?

„Nakon završetka kvalifikacija prišla mi je Julija Levčenko iz Ukrajine i podržala me pred kamerama dok sam davala intervju. Inače sam u dobrim odnosima sa svim rivalkama, nema tu prostora za neko preveliko druženje, ali nikakvog prostora za zavist ili ne daj bože mržnju. Prosto, sve smo mi odabrale isti 'posao' i trudimo se da budemo najbolje dok takmičimo, sve što je pre toga i nakon toga je savršeno normalno i taj rivalitet ostaje po strani“.

Nije malo prošlo od Olimpijskih igara u Parizu, kako iz ove perspektive gledaš na sve što se dogodilo?

„Ostala je žal o nedosanjanoj medalji, sada treba naći mir u glavi, biti strpljiv naredne tri i po godine i čekati ponovo svoju šansu“.

Najbolja mlada sportistkinja: Srce Angeline Topić kao Jupiter i rubrika 'Verovali ili ne'

Ni punih mesec dana nije prošlo, a skakala si na Svetskom prvnestvu za juniore u Limi i osvojila zlato. Koliko je teško bilo izaći na zaletište i ponovo skakati? Je li bilo straha u tim trenucima i da li si se do tada skroz oporavila?

„Mesec dana nakon povrede sam takmičila na Svetskom prvenstvu u Limi, nekako sam želela da nadoknadim propušteno finale u Parizu, a bilo mi je dodatan motiv da nastavim da treniram, a da ne razmišljam o povredi i njenim posledicama. Donela sam odluku bukvalno noć pre puta da ću se takmičiti, verujem treneru i stručnom timu koji su me podržali i dali jasne instrukcije šta i koliko mogu. Rizik je bio ogroman, sve osim zlatne medalje bih smatrala neuspehom, i dalje sam bila rovita, takva je vrsta povrede koja se dugo leči. Samo takmičenje je bilo jako teško, izuzetno niska temperatura od deset stepeni me je još više sputavala, no, ne znam ni sama odakle, smogla sam snagu da dokažem sebi da sam najbolja i u tome sam uspela. Bilo je jako emotivno, tek sam to shvatila po završetku takmičenja videvši lica trenera, fizioterapeuta i onih koji su me podržavali i verovali da čudo ipak može da se desi“.

Šta ti je najviše pomoglo da se brzo vratiš? Posebni tretmani, vera i upornost, ljudi kojima si okružena?

„Zahvalna sam pre svega porodici koja je uvek uz mene, koja poštuje moja razmišljanja i savetuje me. Naravno, zahvalna sam mom Slobi, fizioterapeutu koji je danonoćno bdio nadamnom, radeći terapije po dva puta dnevno, a koje nam je pripisao naš lekar, dr Đurović koji je budnim okom nadgledao oporavak. Moram da pomenem i moj savez koji je stao uz mene i čekao moju odluku da se u poslednji čas takmičim uradivši sve neophodno da u tom trenutku odem na svetsko prvenstvo najspremnije moguće“.

Dragutin i Angelina Topić (©Starsport)

Radiš sa ocem, teško da neko može bolje da te razume i shvati kada ti je šta potrebno, smatraš li da si zbog toga u nešto boljem položaju od konkurencije, da je to tvoja prednost?

„Svi znaju da mi je glavni trener - tata, naš odnos je poseban, a to što je i on bio vrhunski skakač uvis sigurno je prednost, jer saveti koje mi on daje drugi ne mogu“.

Već sada si postigla mnogo toga, šta je za tebe do sada najveći uspeh u karijeri? Na šta si najponosnija?

„Ponosna sam na svaki svoj uspeh, znam koliko sam truda uložila da budem na mestu na kojem jesam, svesna sam da sam jako mlada ušla u svet 'odraslih', odnosno iskusnih sportista. Naravno da ću sebi postavljati najviše moguće ciljeve, ne mislim pritom na konkurenciju već napor da prevazilazim svoja fizička i mentalna ograničenja koja najveća takmičenja donose. Trudim se da budem najbolja verzija sebe same, i to će mi uvek biti motiv, ako se usput popnem i na još neko pobedničko postolje, sigurno je da ću biti presrećna“.

U izboru MVP Mozzart Sporta proglašena si za najbolju sportistkinju. Koliko ti ova i slične individualne nagrade znače?

„Hvala svima koji su glasali za mene kao najbolju mladu sportiskinju Srbije, puno mi znači svaka podrška, a biti najbolji u 'najsportskijoj' zemlji sveta posebno je zadovoljstvo“, poručila je Angelina Topić i za kraj dodala:

„Želim svima radost i srećne predstojeće praznike“.