Može li srpski džudo do prekretnice u Tokiju?

Najveća sportska planetarna manifestacija u Tokiju samo što nije počela. U uslovima svima dobropoznatiim - karantinskim. Koji usput uslovljavaju mnogo toga, te je došlo i do plime otkaza, naročito među sportistima koji žive od klupskih ugovora, a ne od uspeha na međunarodnoj sceni. U tu drugu kategoriju spadaju svi oni "mali" sportovi. Mali pre svega u finansijskom smislu, jer svaki je "veliki" za sebe i svoje zaljubljenike.

E među njima, gde i dalje manje-više vlada svojevrsni amaterizam, što je nekada bila obaveza učešća na OI, gotovo da niko nije otkazao, osim ako nije morao zbog povrede i slično. Oni će, dakle i biti baza ovih Igara (što istorijski i jesu), koje će proći bez velikog broja najvećih sportskih zvezda.

To posebno znači za naš Olimpijski tim koji broji 86 takmičara, što je manje u odnosu na većinu prethodnih nastupa. Među njima se nalazi i mala džudo ekspedicija, mala za celokupan broj, ali njih petoro (Milica Nikolić -48 kg, Marica Perišić - 57 kg, Anja Obradović -63 kg, Nemanja Majdov -90 kg i Aleksandar Kukolj -100 kg) ipak predstavljaju impozantnu brojku za borilačku veštinu koja u Srbiji, praktično sve do poslednje decenije, nije manje-više imala jako uporište. A sada možemo očekivati čak i medalje, što je do skoro delovalo nedostižno. Naravno, biće mnogo teško u postojbini džudoa. A, kada uostalom nije...

Rast u Srbiji ove japanske borilačke veštine, neizostavne u obukama praktično svih specijalnih i policijskih jedinica na svetu, nakon propadanja od raspada SFRJ, vezuje se i za upravljačku strukturu gde već duže vreme pečat nosi prvi čovek Saveza, Ivan Todorov.

Široj javnosti možda nije poznato, ali poznavaocima sportskih dešavanja u našoj zemlji njegovo ime sigurno nije promaklo. Nekadašnji vrhunski džudista, olimpijac, državni prvak, pa sportski radnik uglavnom u Crvenoj zvezdi i Olimpijskom komitetu, već deceniju i po vodi Džudo savez Srbije. I kada se vidi šta je bilo pre njega i šta sada džudo predstavlja u našem sportskom korpusu, jasno je da se sve poklapa. Samim tim i ambicije u Tokiju, prestonici zemlje koja se ponosi poreklom ovom sporta, su opravdane.

"Kao što sam rekao i posle Svetskog prvenstva u Japanu, u septembru 2019. naša realnost je bila pet do šest plasmana na Olimpijske igre. Uz ekipu koja odlazi put Tokija imamo i Andreu Stojadinov koja je takođe u normi ali u istoj kategoriji kao i Milica Nikolić što jasno govori da su moja predviđanja bila potpuno tačna.", priseća se Todorov, "Sa zadovoljstvom čestitam svima koji su doprineli da ostvarimo ovaj rezultat i ističem da nas je ova generacija navikla na vrhunske rezultate što je odlična sinergija rada Saveza, klubova, trenera i svih onih koji su uključeni u njihov rad. Odlična komunikacija i sistemski rad rezultirali su sa pet plasiranih takmičara za Olimpijske igre."

Ivan Todorov (©MN Press)

U poslednje tri godine Todorov obavlja funkciju ambasadora Republike Srbije u Mađarskoj, ali uspeva da održi dobro podmazanu mašineriju u Savezu.

Sva čast naravno ide takmičarima, malo je to i napomenuti da je sav pritisak na njima, ali je ovde jasno da pozitivan uticaj ima i jaka organizacija, dobar rad koji je uspeo da konačno izbrusi talente koje oduvek imamo i da naša zemlja postane ozbiljna činjenica u vaskolikom svetu ove japanske veštine. Sada se ide i korak dalje

"Džudou nije važan samo vrhunski rezultat, pošto je džudo izuzetno važan za zdravlje nacije, pa je tako u mnogim zemljama prepoznat kao bazični sport i uvršten u školski program. Imajući u vidu kolika je važnost mobilisati sve više dece da se bave sportom, realizovali smo projekat „Džudo u škole“ u saradnji sa Međunarodnom džudo federacijom i ministarstvima omladine i sporta i Ministarstvom prosvete i obrazovanja. Za početnike, džudo je najbolji sport za sticanje osećaja o prostoru. Na svakom treningu izuzetno su zastupljeni elementi gimnastike, disciplina, timski rad, kao i kreativnost i samostalnost. Važnost sistemskog uključivanja mladih naraštaja u sportske aktivnosti prepoznat je od naše države na šta sam posebno ponosan".

Aleksandar Kukolj i Nemanja Majdov skovali plan: Promena kategorije otvorila Srbiji put do dve medalje

Tabela uspeha naših džudoka u poslednjoj deceniji, gde se našlo i svetskih i evropskih odličja, lapidarno sama za sebe govori da je Srbija u džudou sve jača - jer pored individualnih dostignuća pre svega Kukolja i Majdova, tu su i sve stabilniji timovi, klubovi, a samim tim i sve veće interesovanje klinaca za ovaj sport. Iako je džudo baza za sportove, poput atletike, tek vrhunski rezultati uspevaju da ga stave pod svetlost reflektora, tj. medija unas. A tu je presudna pomoć države.

"Želim da se zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću koji je prepoznao kvalitet i potencijal borilačkih sportova i projekat „Nacionalni trening centar“ u Košutnjaku. Sa tim centrom, džudo će imati svoju kuću i perspektivu da džudo podignemo na još viši nivo. Želim da se zahvalim ministarstvu omladine i sporta i ministru Vanji Udovičiću kao i predsedniku OKS-a Božidaru Maljkoviću i Olimpijskom komitetu Srbije koji maksimalno podržavaju sve naše kategorisane sportiste. Sve ovo dodatni je impuls ka Igrama u Parizu i Los Anđelesu", istakao je na kraju predsednik Džudo saveza Srbije.

Ostaje još samo na kraju da se vidi šta će biti u Tokiju, naravno na tatamiju. Srbija bi tamo mogla da dobije još jedan sport koji donosi medalje sa najvećih takmičenja, pa i sa onog najvećeg - olimpijskog.

(©Olimpijski komitet Srbije)