©Star Sport
©Star Sport

Mina Popović: Kontinutet je ključ, sve ovo su započele devojke koje smo mi nasledile

Vreme čitanja: 4min | pon. 01.07.24. | 16:48

Evropska i svetska šampionka zna šta izdvaja Srbiju od ostalih reprezentacija

Odužila se klupska sezona Mine Popović više nego što je očekivala. Iako nije imala razloga za zadovoljstvo posle poraza njene Lokomotive u napetoj i neizvesnoj finalnoj seriji protiv Dinama iz Kazanja nekadašnjeg selektora Srbije Zorana Terzića, nešto duži odmor posle završetka ruskog prvenstva, preskakanje napornih putovanja i mečeva u Ligi nacija prijali su Kraljevčanki da spremno dočeka početak, kao i nastavak priprema za Olimpijske igre u Parizu.

Kako je već i zaboravila na dobijeno zasluženo odsustvo u trajanju od 15 dana, prisetivši se da je zaista proletelo kao u trenu, u svežijem sećanju je brušenje forme u kojem sportisti obično i ne uživaju previše. Možda svako nepisano pravilo može da ima izuzetak ili ne, pa dama koja je od 2015. godine stalni član reprezentacije Srbije potvrdila je u razgovoru za Mozzart Sport da je period na planinskoj lepotici kakav je Kopanik proveden u radnom raspoloženju.

Izabrane vesti

"Bazični deo priprema je težak u fizičkom smislu, jer se puno trenira. Bez obzira na to što nismo odigrale nijednu pripremnu utakmicu, bilo nam je lepo na Kopaoniku. Kako smo se nedavno vratile u Beograd, nismo uspele baš da se odmorimo. Uvek prija kada se dobije i dodatni dan", istakla je Popovićeva.

Sve se nekako brzo zaboravilo... Postavljen primarni zadatak pred okupljanje odavno predstavlja daleko veću motivaciju od potencijalnog umora i bola u mišićima.

"Posvećene smo i znamo zbog čega treniramo. Nikada toga nije manjkalo u reprezentaciji. Uvek smo zajedničkim ciljevima pristupale na isti način. Deluje da sve ide svojim tokom. Važno je samo da budemo zdrave i nemamo većih problema".

Čak se i selektor Đovani Gvideti potrudio da olakša rad – i to postavljenjem postera. Naravno, nije reč o bilo kakvoj muzičkoj zvezdi, već je u prvom planu dvorane pažnju privlačila zlatna medalja.

"Imao je želju da nas podseća na cilj kada pogledamo u odličje. Nije to samo za predstojeće takmičenje, mi na svakom stremimo ka istim ambicijama. Nije da se pojavimo na jednom, pa da nas onda nema duži period. Razlika je samo da su Olimpijske igre u Parizu najlepše i na njima želimo da budemo u najboljem izdanju".

Mina je delom iskusila olimpijsku čar. Možda ne baš onako kako je zamišljala zbog koronavirusa i strogih ograničenja u Tokiju. Sada joj se ukazala nova šansa i svesna je da će prestonica Francuske umnogome da bude drugačija od glavnog grada Japana.

"U Tokiju je bilo prelepo, ali u Parizu bi trebalo da bude još bolje. Biće publike! Nadamo se da će doći i navijači da nas podrže. Svaki sportista ima posebnu emociju prema takmičenju kakvo su predstojeće Igre. Najveća potvrda i privilegija jeste i samo pojavljivanje na toj vrsti turnira".

A do tada, sa velikim nestrpljenjem očekuje i prijateljske mečeve. Planom je prvo predviđen odlazak na Apenine i odmeravanje snaga protiv Italije (9. i 10. jul). Srbija će potom sredinom meseca (15. jula) krenuti put Poljske i Mijeleca na Memorijal „Agata Mruz Olševska“ (od 16. do 19. jula) na kojem će, pored domaćina i svetskih šampionki, igrati Dominikanska Republika i Francuska.

"Do sada smo trenirale samo između sebe, a već se dovoljno dobro poznajemo. Ove godine nismo odigrale nijednu zvaničnu utakmicu u sastavu koji bi trebalo da ide na Olimpijske igre. Italija trenutno prikazuje kvalitetnu odbojku, svakako je dobar uvod za turnir koji sledi".

Kako je redovan učesnik na velikim takmičenjima, bez obzira na to da li je na klupi domaći ili strani trener, uporedila je Popovićeva vreme provedeno pod komandom Zorana Terzića i Đovanija Gvidetija.

"Kada sam došla u reprezentaciju, selektor (prim. aut. Zoran Terzić) je napravio bazu i sistem. Svaka igračica je znala šta i kako uči. Promenom trenera došle su i nove ideje. Prošle godine je bilo teško baš sve uskladiti, odnosno odmah upoznati trenere. Sada ide mnogo lakše. Naravno, svaki od njih ima svoj način, fore i fazone na koje će da motiviše igračice. S druge strane, svaka od nas ima ono što nam odgovara u manjoj ili većoj meri".

Tačno zna i šta izdvaja Srbiju od ostalih ekipa.

"Publika možda ne vidi, ali najvažniji je deo šta se dešava pre odlaska na takmičenje, nešto rezervisano samo za nas. Ključ je zapravo u kontinuitetu. Sve ovo su započele devojke koje smo mi nasledile. Igrale su pretkvalifkacije da bi uopšte bilo šansi da se pojavimo na bilo kojem turniru. Napravile su one tada ogroman korak. Ne u poslednjih pet, već u poslednjih dvadeset godina. Sada su velika takmičenja postala sasvim normalna stvar za nas".

U međuvremenu došlo je i do potpune zamene uloga. Bajaga bi verovatno zato otpevao čuvene stihove „godine prolaze nervoznim korakom, godine prolaze mi stojimo, jesmo li sretniji, jesmo pametniji, godine prolaze, mi stojimo“, tom prilikom prouzrokujući osmeh na licu dvostruke prvakinje Evrope.

"Donedavno sam i ja bila mlađa. Došlo je vreme da sledeća generacija uči od starije. Nadam se da će to samo ići kao i do sada, uz nastavak lepe odbojkaške priče", zaključila je Mina Popović.

Piše: Uroš Selenić



tagovi

Mina PopovićZoran TerzićĐovani Gvideti

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara