Milićev meč karijere u dresu Lala, rutina Puhovskog i Trnavac kao bingo šampiona
Vreme čitanja: 5min | sre. 18.10.23. | 10:09
Rukometaši Vojvodine pokazali snagu u Skoplju. Kolektiv u prvom planu, bekovi se probudili, defanzivna klinika dvojice Miljana, Pušice i Vukovljaka. Vreme je da “gori” Slana bara narednog utorka protiv Silkeborga
Ređali su rukometaši Vojvodine pobede na startu sezone u Superligi Srbije, ali je trener Boris Rojević bio nezadovoljan, ukazivao je pedantni stručnjak na propuste. Opravdano. Bekovska linija je štucala. Znao je trofejni strateg da mora fokus da drži za start Lige Evrope, da održi tenziju za verovatno najvažniji meč u ovom delu godine koji otvara vrata Top 16 fazi drugorangiranog takmičenja na Starom kontinentu.
Mobilizacija je uspela. Otišli su crveno-beli dva dana ranije u Skoplje, srušili novi makedonski projekat Alkaloid na premijeri u dvorani Jane Sandanski i pokazali da krupnim koracima idu napred, da imaju mnogo toga još da pokažu u znatno jačoj Ligi Evrope od EHF kupa koji su osvojili prošle sezone.
Izabrane vesti
Nije Vojvodina odstupila od svog sistema igre, diciplinovano u napadu do najbolje prilike za gol, sa raspoloženim krilima (doduše bila je odsečena leva strana terena protiv makedonskog vicešampiona), a zaštitini znak tima, koji već deceniju vlada u domaćim okvirima, jeste granitna odbrana, u pojedinim delovima meča neprobojna. Blistali su po ko zna koji put dvojica Miljana, Pušica i Vukovljak, stubovi središnjeg dela defanzive Lala.
Kada spusti rivala na 25-26 golova, Voša po pravilu dobija. Makedonski vicešampion je davao na startu sezone po 37 pogodaka u proseku u domaćem prvenstvu, ali Evropa i debi na međunarodnoj sceni je nešto drugo, moraće Alkaloid još da raste. Voša je, osim perioda od četiri-pet minuta u finišu oba poluvremena, kontrolisala igru i rezultat.
Poznaje Rojević u dušu svoje igrače, zna kada treba da zatraži tajm-aut. Kada je ušla voda u uši u finišu, kada je Alkaloid napravio seriju od 5:0, prišao na samo – 2 (25:27), tajm-aut i kasnije gol iz izgrađene pozicije džokera Darka Milenkovića slomio je otpor domaćina.
20.45: (1,45) PSŽ (8,50) Olborg (3,40)
Ne može Voša još da igra atomski rukomet, bar ne u Evropi, da daje lake golove iz tranzicije. Izmene napad-odbrana seku krila, sporiji bekovi utiču da je poziciona igra osnova ofanzive. Dovedena su eksplozivna krila proteklog leta, Vukašin Vorkapić i Stefan Sunajko, koji su podigli i taj segment igre, pa je, posebno u prvom poluvremenu, bilo nekoliko lakih golova iz kontri, ono što treneri najviše vole.
Levoruki bombarder Milan Milić je odigrao najbolji meč karijere u dresu Vojvodine. Nije se libio da preuzme odgovornost, da pogađa kada je trebalo. Podsetio je Aleksandrovčanin na dane kada je zablistao u dresu Metaloplastike što mu je donelo transfer u Nant. Nije se snašao u Francuskoj, grejao je klupu Kirilu Lazarovu (sada na suprotnoj strani kao trener domaćina), a protekle jeseni vratio se u Srbiju i pokazao da na njega Voša može da se osloni i da će biti u konkurenciji za Evropsko prvenstvo narednog januara. Paklena je konkurencija na poziciji desnog beka. Starosedeoci su Miloš Orbović i Predrag Vejin, ali dolaze najdominantniji rukometaš u Superligi Srbije Uroš Kojadinović i Milan Milić. Imaće selektor Toni Đerona slatke muke pred Minhen.
Utakmica u Skoplju je bila kao poručena za Borisa Puhovskog. Beloruski veteran teško ulazi u formu, već mu je 36 godina, mučio se letos u Doboju i na startu sezone u Superligi, ali pokazao da je igrač za velike utakmice. Savršeno mu je odgovarala dublja odbrana makedonskog vicešampiona, gde do izražaja dolazi njegov glavni adut, igra jedan na jedan. Dugogodišnje iskustvo u Ligi šampiona u dresu ukrajnskog Motora iz Zaporožja i rutina ovakvih utakmica najveći su adut beloruskog srednjeg beka, najvećeg imena u rukometnoj Srbiji u poslednjih desetak godina.
Pogodila je Voša s golmanima. Fran Lučin je bio odličan prošle sezone, posebno u drugom delu kada se lomilo i odlučivalo o trofejima, a taj segment na viši nivo podigao je Andrej Trnavac, letnja ili bolje reći zimska akvizicija iz Partizana (kaparisan još početkom godine). Sa nestandardnim stilom branjenja, partije iz crno-belog dresa podigao je na viši nivo ove sezone u dresu Novosađana. Zasad ima prednost na golu, ali su u Lučinove dve odbrane (sedmerac i u u sledećem napadu zicer s krila), kada su domaćini pretili, bile zlata vredne.
Izbor urednika
Vukašin Vorkapić je bio sjajan u prvom poluvremenu, osam golova, nepogrešiv s linije sedam metara (5/5). Nije bilo lopti za Stefana Sunajka na levom krilu, dok je pravi potez bilo i uvođenje Darka Milenkovića u drugom poluvremenu. Nije ruka zadrhtala iskusnom Vranjancu kada se lomilo u finišu.
Sve u svemu, kolektiv je pobedio, duga klupa je i ovog puta bila je snaga. Važne role imali su i Gregor Ocvirk, Mohamed Aziz Aidi, pivotmeni Živan Pešić i Luka Rogan, Tunišanin Maruan Šuiref u odbrani. Za ovo su se crveno-beli pripremali tokom leta. I igrači su svesni da su najbolji u domaćim okvirima, bar za pet golova od konkurenata, da mogu da otaljaju posao ponekad, s pola gasa.
Išlo je na ruku Vojvodini i žreb u Superligi Srbije, igranje kod kuće sa Dinamom, Partizanom i Metaloplastikom, najvećim rivalima poslednjih godina, a zna se da godinama Vojvodina nema poraz na Slanoj bari. Novosađane sada čeka lakši raspored u Superligi i prilka za odmaranje nosilaca igre, da fokus bude na Ligi Evrope.
Vreme je i za buđenje rukometnog Novog Sada. Tim Borisa Rojevića je trenutno najbolji produkt Sportskog društva Vojvodina. Vreme je za Firma ispuni narednog utorka dvorani na Klisi do poslednjeg mesta. Dolazi Silkeborg sa strašnim Rasmusom Laugeom. Biće to najteži ispit ove generacije koja raste iz meseca u mesec. Jesu Danci na papiru jači, ali uz krcate tribine, južnoameričku atmosferu na Slanoj bari, i rušenje Silkeborga nije nemoguća misija.