Milanović bez dlake na jeziku: Šapić se nije drao na mene; razapinjanje Mandića je nepravda

Bura oko “slučaja Dušan Mandić” se stišala, Novi Beograd je nastavio da radi u miru bez kapitena i krči put ka polufinalu Superlige Srbije. Ali tu i tamo eho se čuje. Tako će biti i nadalje.

Otkako je Novi Beograd oformio moćan tim, sve oko kluba sa “11. aprila” izaziva veliku pažnju. U kratkom intervalu ekipa je postala srpski i regionalni prvak, a zatim i sišla sa Jadranskog trona, izgubila je u finalu Lige šampiona na peterce, promenjena su i četiri trenera, a za najveće uspehe zaslužan je – Igor Milanović.

Jedan od najvećih vaterpolo umova današnjice strateg je Olimpijakosa, sa pirejskim crveno-belima igraće na završnom turniru Lige šampiona u Beogradu i napašće novi najdragoceniji trofej, a sa Novim Beogradom mogao bi da se susretne već u četvrtfinalu. O periodu provedenom u najmlađem srpskom šampionu, saradnji sa Aleksandrom Šapićem, ali i Dušanu Mandiću i reprezentaciji Srbije govorio je u podkastu Pod kapicom.

“Uspomene su lepe, niko ne može da mi oduzme deo srca koji je postao Novi Beograd tokom ona tri meseca. Mislim da sam profesionalnim radom, odnosom u ekipi reprezentovao klub. Sa Šapićem sam imao vrlo, vrlo korektan odnos. Bože sačuvaj da se Šapić drao. I ako je bilo nekih izleta, želja Šapića da pomogne ekipi, ja sam na profesionalan način štitio i trenersku instituciju i tim od bilo kojih spoljnih faktora. Uostalom, i Šapića od sebe samog“, rekao je Igor Milanović u podkastu Pod kapicom i nastavio:

„Ne likujem i nisam čovek koji ume da likuje. Došao sam, imao rezultate i ne želim da mi se ime vezuje za Vladu Vujasinovića ili Žileta Gocića. Imali smo uspehe, osvojili smo regionalnu ligu na briljantan način, takođe i prvenstvo i na kraju na penale izgubili u finalu Lige šampiona. Veliki su to rezultati za mlad klub, koji je u razvojnoj fazi i posle neuspeha koje su imali pre toga. Sve što smo Šapić i ja dogovorili, on je ispunio. Nema žala i samo me čudi kako može da dopušta ovaj amaterizam u sportskom delu“.

Srbija nema luksuz da izgubi Mandića

U najavi ozbiljan problem za Srbiju pred vrelo leto: Radulović mesecima bez utakmica, možda i Mandić

Razočaran je trofejni stručnjak zbog svega što se u poslednje vreme izdešavalo u Novom Beogradu, a usko je povezano sa Dušanom Mandićem.

„Moram da kažem ono što mi je na duši i ono zbog čega me ona boli, a to je svaljivanje krivice na Dušana Mandića. To je prosto neverovatno. Skoro sam sa jednim prijateljem razgovarao i upotrebio sam termin razapeti Mandić. Poznajem to dete od 13. ili 14. godine, doveo sam ga u Partizan i brinuo o njemu na neki način. Ne ume da bude negativan, to su dokazali i ovi sa izjavom da on ništa nesportski nije uradio, nikakva vrsta nediscipline ne postoji kao razlog što smo mi njega udaljili i zabranili mu da dolazi na bazen i trenira u teretani. U toj rečenici imate takvu kontradiktornost, to je neverovatno. Ko zna šta će sada sve da kaleme i pričaju, kada su u stanju to da kažu. Svaliti svu krivicu na Mandića pokazuje nemoć“.

Razočaran je Igor Milanović što je krivica za neuspehe svaljena na levorukog bombardera i što su dati odgovori nemušti.

„Neću dalje da se mešam i analiziram, želim im sve najbolje. Kada gledam utakmice, bole me pogledi mojih pomoćnika. Ni sam nisam bio unutar kluba da bih znao sve pojedinosti. Kada ne uzmete kup i regionalnu ligu, to je problem, to znači da se ne izvlači maksimum iz ekipe. Želim im da bude bolje, jer taj klub treba i srpskom i evropskom vaterpolu. Svima je jasno da tu nešto ne štima. Ali svaliti krivicu za sve na Mandića, ja to još nisam video i čuo. Mislim da to nije lepo i da nije u redu. Najveće su šanse da igramo u četvrtfinalu, nisam razmišljao sa kim ćemo igrati, a sa kime ne. Ići ćemo i u Reko da dobijemo utakmicu. Da bi osvojio titulu, potrebno je da dobiješ tri utakmice na Fajnal-ejtu. Sad kolika je razlika između Novog Beograda, Ferencvaroša, Breše… To su nijanse, pobeđuje ko je bolji te večeri. Neću imati emotivni naboj“.

Igor Milanović (©Starsport)

Negativne stvari su isplivale na površinu, što nije dobro ni za Dušana Mandića, ni za klub, a ni za reprezentaciju.

„Prema Mandiću je učinjena nepravda, zamislite šta onda može da se izgovori danas ili sutra, ako je ono izgovoreno. Valjda se skloni igrač iz prvih sedam ili 13. Šta treba da uradiš da bi ti bilo zabranjeno da treniraš sa ekipom? Zvučalo je jako neuverljivo, kao kada mali Đokica nešto objašnjava. Samo po sebi je to neobjašnjivo. Možete misliti kako se oseća Mandić. On traži obrazloženje, oni ne znaju da mu ga daju. A, možete misliti kako se oseća Mandićev saigrač. I zapita se i kaže sebi da to i njemu sutra može da se uradi. To nikako nije dobro za tim, timski duh, za kreiranje opuštene atmosfere. Da bi stavio loptu u gol, treba da postoji opuštenost, kreativnost, nije to trka na 9.000 metara. Možete misliti kako se ostali osećaju. To je loš put koji su izabrali. Treba se pogledati u oči. Još ako krenu da se izbacuju prljavštine, šta sve tu može da izađe“.

Uveren je strateg Olimpijakosa da će ispaštati reprezentacija Srbije.

„Mandić je igrač i čovek koji ne ume da bude negativan, davaće uvek sve od sebe. Nekada će to biti pet golova, nekada jedan, nekada dva ili tri promašaja. Treba istempirati formu u pravom trenutku. Sigurno da će ovo da utiče na reprezentaciju, sve se vrti oko njega na desnoj strani. One je taj levoruki bombarder koga ekipe napadaju. Kao treneru ti je olakšan posao, jer znaš da će Mandića više da napadaju, da će na njega više obratiti pažnju, pa ti spremaš alternativne varijante, jer će se oko njega otvoriti prostor. To treneru može da godi. Znam da je igrao bolestan i pod infuzijama, sve to govori o suludosti ovog poteza. Sada će odluke morati da usklađuju sa statutarnim pravilima, ništa me više ne može iznenaditi“, poručio je jedan od najuspešnijih srpskih trenera i dodao:

„Reprezentacija ne sme da trpi. Uroš Stevanović radi sjajno sa mladima i Radničkim i ima veliki zadatak – da se plasira na Olimpijakse igre u Pariz. Najbitnije je da vaterpolo i sportska javnost budu uz Savez, uz Jelenića i Uroša Stevanovića. Da se sabiju redovi, da se svaki konflikt stavi po strani i da se već u Fukuoki obezbedi plasman na Olimpijske igre. Svom snagom treba da navijamo za Uroša, Mandića, Jakšića, Drašovića, Strahinju Rašovića i ostale momke“.

Dušan Mandić: Ovo je kršenje prava profesionalnog sportiste, doživeo sam veliko razočaranje i životnu lekciju

Gocić i Soro o odstranjivanju Mandića, navodnom radu protiv reprezentacije, teškim odlukama i pritisku...

Za kraj se Igor Milanović još jedanput vratio na period kada je radio u Novom Beogradu i sarađivao sa Aleksandrom Šapićem.

„Čitao sam kako se Šapić drao i na Vujasinovića, i na Jovovića, i na Gocića, i na mene. Što nije istina za mene, za njih ne mogu da komentarišem. Sa Šapićem sam imao korektan odnos. Od početka do kraja sve što smo dogovorili bilo je ispoštovano. Imali smo savetodavne razgovore, usvajao sam njegove primedbe. On nije od juče u vaterpolu. Mi smo se čuli i posle sezone telefonom. On je prebacio na Sora, sa Sorom je bilo kako je bilo. On je očigledno imao afiniteta za Žileta Gocića, što je legitimno. Imao sam dogovoreno tri meseca i sve je ispoštovano na najbolji mogući način. Bila su to divna, dinamična i eksplozivna tri meseca. Nešto smo uradili, mogu da budem ponosam na ekipu pomoćnika i tim, i sa velikom simpatijom gledam na taj period. Neću da mi se u novinama ime stavlja sa imenima koja ništa nisu osvojila. Mogu samo da zahvalim Šapiću, Soru, Novom Beogradu što su me sa sela dovukli na bezen i što sam sada trener. Da nije bilo Novog Beograda, ne bi bilo ni Olimpijakosa“, zaključio je Igor Milanović.