Marko Ivović pred debi na OI: Nemamo nikakvu vrstu pritiska i odgovornosti

Pojavio se Marko Ivović gotovo niotkuda na domaćoj sceni. Osim blistavim partijama i fantastičnim fizičkim predispozicijima u dresu Vojvodine, pažnju odbojkaške javnosti skrenuo je na sebe i pre tačno 12 sezona kada se otisnuo put inostranstva. Igrao je u međuvremenu u turskom Mili Pijangu, francuskom Parizu, poljskom Rešovu, ruskim ekipama Belgorodu, Dinamu (Lenjingradska oblast) i Lokomotivi, kao i brazilskom Funviku. Uporedno sa klupskom karijerom, gradio je i reprezentativnu. Njegovo ime pojavilo se na spisku selektora Igora Kolakovića po prvi put 2012, a debitantski nastup u državnom timu zabeležio je godinu dana kasnije na Evropskom prvenstvu u Danskoj i Poljskoj.

Kako je sticao neophodno iskustvo, tako je Ivovićeva uloga u taboru Orlova postajala sve značajnija. Koliki je trag ostavio u reprezentaciji, potvrđuje i da je bio predvodnik generacije koja je pod vođstvom stratega Nikole Grbića osvojila istorijsku titulu u Svetskoj ligi 2016. Životnu formu pokazao je u tim trenucima ovaj odbojkaš rodom iz Ljiga, da bi na kraju poneo i laskavo priznanje za najkorisnijeg igrača finalnog turnira (MVP). Nizala su se takmičenja sa manjim ili većim uspehom, ali u njegovoj bogatoj biografiji nedostajala je i olimpijska viza.

Pokušavao je Ivović sa saigračima više od decenije da vrati Srbiju tamo gde pripada i konačno je ispunio davno postavljeni zadatak. Čak i kada su se željene Igre u Parizu približile, iskusni primač servisa nije sklon euforiji zbog predstojećeg debija.

"Ne postoji nestrpljenje, već isključivo velika želja. Nismo u Ligi nacija igrali najbolju odbojku, ali smo imali pozitivan rezultat. Očekujem da na drugom takmičenju u toku leta napravimo bolji plasman, iako nemamo nikakvu vrstu pritiska, odgovornosti ili visokih ambicija u javnosti. Planiramo da damo sve od sebe, pa kako bude. Jedini cilj je da pokažemo aktuelnu generaciju u dobrom svetlu, bez obzira na to da li neko isto očekuje i od nas. Naravno, možda je tako i sa razlogom“, istakao je Ivović u razgovoru za Mozzart Sport.

Kao najveću manu dosadašnjeg dela priprema naglasio je nemogućnost odigravanja prijateljskih utakmica. Iako je sve bilo spremno za turnir u Gdanjsku i mečeve protiv Sjedinjenih Američkih Država i Japana, potpuna blokada avio-saobraćaja uticala je da Srbija promeni plan i nastavi sa treninzima u Beogradu.

"Teško je opisati kako se osećamo, žao nam je što nismo mogli da otputujemo u Poljsku. Sigurno bi nam značile otkazane utakmice. Preostaje nam da se podelimo međusobno u daljem toku priprema i pokušamo da sparingujemo jedni protiv drugih. Ko zna, možda se sve dešava i sa razlogom. Ako ništa, makar smo dobili priliku da sačekamo zahlađenje i restartujemo se od vrućina“.

Svestan je Ivović i da odlazak u Pariz u novim okolnostima neće dati pravu sliku i merilo svega urađenog u Vrnjačkoj Banji. Momenat u kojem se Srbija nalazi zahteva i da premijera na Olimpijskim igrama posluži kao najava za daleko važniji deo preliminarne faze.

"Francuska ima veći pritisak nego mi. Nedavno su odigrali prijateljsku utakmicu sa Kanadom i zabeležili su pobedu 5:0. Nema šta da se kaže ili posebno doda o njihovom kvalitetu. S druge strane, nama će to praktično biti prvi duel po završetku Lige nacija. Ne deluje pozitivno kada se tako nešto izjavi, ali verujemo da možemo da dobijemo mnogo u okršaju protiv olimpijskih šampiona. Pre svega, da se na neki način pripremimo za Sloveniju i Kanadu“.

O protivnicima je imao samo reči hvale....

"Prošli smo dosta dobro prilikom žreba. Verovatno bismo za rivale i izabrali Sloveniju i Kanadu da smo mogli da biramo. Znamo kakve su nam šanse, mada smo i dalje najslabije rangirana selekcija. Daleko smo od bilo kakve uloge favorita, ali je bitno da nemamo apsolutno nikakav pritisak. Reprezentacije sa kojima ćemo odmeriti snage su bolje od nas, a prikazale su i konkretnije partije u Ligi nacija. Ne znamo da li imamo velike šanse, ali nadamo se da možemo barem ravnopravno da se nosimo sa njima“.

Pojedini Ivovićevi saigrači najavili su oproštaj od reprezentacije. Da li će i sam da bude u grupi onih koji će da stave tačku nije mogao da potvrdi ili opovrgne, ali ne žali zbog svega proživljenog i doživljenog od prvog poziva u seniorski sastav.

"Čovek se poredi sa svim i svačim, ali važno je da se poredi sam sa sobom. Smatram da sam u prethodnih 12 godina dao maksimum, od prvog do poslednjeg dana. Kada bih ocenjivao urađeno, verovatno sam mogao sa reprezentacijom da uradim i nešto više. Sigurno je kada se bude jednom zatvorila ta knjiga, znaću da sam u svakom trenutku postupao ispravno. Moja budućnost u ekipi zavisi od mnogo faktora. Ne znam šta će i kako da bude, videćemo... Do sada sam imao samo dve teže povrede u karijeri, a obe su se dogodile u letnjem periodu dok sam bio na pripremama nacionalnog tima. Da li bih i dalje voleo da igram? Ne mogu da kažem da ne bih, jer osećam da još uvek mogu. Međutim, možda i ne osećam koliko godina stvarno imam", kroz smeh je zaključio Ivović.

Piše: Uroš Selenić