Mali veliki sport za Srbiju
Vreme čitanja: 2min | sub. 10.08.24. | 08:06
Tekvondo doneo petu medalju sa Olimpijskih igara
Bližio se kraj Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, Srbija nije imala zlatnu medalju. Strelci su doneli srebro (Ivana Maksimović i Andrija Zlatić), a vaterpolisti bronzu. Da bi se onda, što bi se reklo pravo niotkud, pojavila Milica Mandić u sportu o kojem prosečan Srbin nije znao ništa. I osvojila zlato!
Danas, 12 godina i tri ciklusa kasnije, tekvondo je postao srpski nacionalni sport. I u Parizu se potvrdilo, baš kao što je bilo u Londonu: vaterpolo, tekvondo i streljaštvo su sveto trojstvo za nas kad su Igre u pitanju. Još jedna medalja je stigla iz te egzotične discipline u kojoj se „udaraju nogama“, Aleksandra Perišić je, iako još neutešna briše suze zbog „samo“ srebra, urezala svoje ime u večnu listu olimpijaca sa medaljom. I postaće svesna toga kada vreme malo prođe, kada adrenalin pusti. To što je uradila u Gradu svetlosti, neće se nikada zaboraviti.
Izabrane vesti
Mlada dama, za koju će još biti Igara u godinama koje slede, rekla je posle meča:
„Jeste ovo mali sport, ali mnogo vredimo“.
Za Srbiju, tekvondo je postao, kada su Olimpijske igre u pitanju, veliki sport. Da ne nabrajamo razne u kojima godinama, decenijama odličje nismo videli. A, u ovoj istočnjačkoj veštini: dva zlata Milice Mandić, koja je time postala najuspešnija srpska sportistkinja u istoriji, kao i srebro i bronza Tijane Bogdanović i sada srebro Aleksandre Perišić.
Ili malo drugačije: London 2012 – zlato, Rio 2016 – srebro, Tokio 2020 – zlato i bronza, Pariz 2024 – srebro. Niska bisera koja traje četiri ciklusa bez prekida.
I još jedan lep podatak: po broju osvojenih medalja u tekvondou kroz istoriju OI, Srbija je na današnji dan, sa ovih pet odličja, na osmom mestu! Ispred Italije, Španije, Grčke, Turske, Australije... Malo li je za jedan „mali sport“!?