Majdov za kraj: Sudije nisu vredne mojih suza, stojim iza svake reči, samo bih psovke izbacio

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza/

Imao je Nemanja Majdov veliki izliv emocija i kada je izgubio meč u individualnoj borbi na Olimpijskim igrama, kada su mu suze krenule, a još jači koji sat kasnije, kada je „bljuvao vatru“ na društvenim mrežama.

Imao je i danas Majdov šta da kaže, nakon timskog nastupa Srbije, koja je zauzela sedmo mesto, samo što je sada bio dosta mirniji i bolje je birao reči.

„Timski smo danas bili sedmi, što je istorijski uspeh. Pobedili smo Holandiju, koja je džudo velesila, onda smo izgubili od Japana, što nije bilo ni očekivano da dobijemo, čak smo imali dogovor da ne trošimo mnogo energiju, da se čuvamo za repasaž, ali niko nije mogao da preda meč. Sa Brazilom smo mogli bolje. Tojeste, izvukli smo maksimum sa ovim sudijama što smo imali. Možda ljudi koji se ne razumeju u džudo to ne vide, ali pitajte sve nas. Kada je nerešeno, kada treba da se povuče, uvek su nam davali druge kazne, što mnogo utiče na meč“, pričao je Nemanja Majdov pred srpskim novinarima u miks zoni.

Za kraj je višestruki osvajač medalja na svetskim i evropskim prvenstvima sumirao svoj nastup na Igrama.

„Individualno, ne bih da komentarišem, imao sam mali izliv emocija na društvenim mrežama, ali iza svake reči stojim. Možda bih izbacio samo psovke. Ono je blaža verzija zbog svega što su mi uradili u poslednje četiri godine. Uvek sam ćutao da me ne bi zeznuli na OI, a onda dođeš ovde i ne daju ti ni da se boriš. Ovo je moj san, ja dajem život za ovo, imam dvoje dece koje ne gledam po devet sati dnevno da bih se spremio za ovo ovde. Drugi sam na rang listi, aktuelni prvak Evrope, drugi na svetu, onda dođete na OI gde svi, ne samo nacija nego i vi lično očekujete da uzmete medalju, pošto imam četiri evropske i tri svetske, što je daleko veliki rezultat u džudou. A, na OI se stalno dešava da medalje uzimaju ljudi koji ne osvajaju odličja na SP i EP. A, meni ne daju da je uzmem. Ne znam za četiri godine da li ću moći. Kada bih znao da će mi se isto desiti, sad bih prestao sa džudom. Ali nadam se u neku božansku pravdu...“

Pitanja nisu morala ni da se postavljaju srpskom borcu...

„Sve su ovde nijanse, nema toga da baciš čoveka na glavu, tako ne možeš ni na ulici da uradiš. Sve se dešava u četiri minuta, pa „golden skor“, pa se neko preda. Ali, problem je što ti ne daju šansu da dođeš do njega ili ako i dođeš, odmah ti u dva napada daju dve kazne i hajde kući. E, to je problem, što ljudi koji gledaju možda ne mogu da razumeju. No, hvala Bogu na svemu, mi ovde predstavljamo i Srbe i pravoslavne hrišćane, to je naša najveća medalja i naš ponos“.

I danas je Majdov izgubio dva meča zbog crvenog kartona zbog, kako su to sudije ocenile, nedovoljne aktivnosti na strunjači.

„Imao sam preveliki izliv emocija u individualnoj konkurenciji, pa mi je sad svejedno. A, opet su me zeznuli. Krivo mi je što sam tad imao izliv da su mi i suze potekle, a to ne želim da vidim. Oni nisu vredni mojih suza. Isto se desilo i danas sa Japancem, dali su mi drugu kaznu da bi se otvorio meč, da bih morao ja da se otvorim. Treću sam zaslužio. Namerno to urade. Ja sam u prvom meču slomio prst, a izdržao sam. U ovom sportu je to kao da nogu slomite, potrebne su vam ruke. Izdržao sam, naravno, jer ovde predstavljamo svoju zemlju, svoj narod, koliko miliona Srba, ali sam uspeo da ne odustanem, nisam ni pomišljao na to, jer predstavljamo i naše pretke i malo više od toga“, završna je poruka Nemanje Majdova sa Igara u Parizu.