Kolstad - Potemkinovo skandinavsko selo: Doveo Sagosena, poklonjena mu Liga šampiona i odmah finansijski kolaps

Rukomet je u krizi na globalnom nivou. Budžeti su sve manji, primanja igrača su skresana poslednjih godina, pogotovo posle pandemije korona virusa. Španija odavno finansijski grca, Francuska polako puca, a jedino Bundesliga drži nivo, mada poslednjih godina pravi je egzodus zvezda iz najjačeg šampionata na svetu (nema više Sandera Sagosena, Mikela Hansena, Niklasa Landina Jakobsena, Rasmusa Laugea...). I dalje nema sumnje da se najbolji klupski rukomet na svetu igra u Nemačkoj.

Poljske Kjelce, dvostruki vicešampion Evrope, bile je pred gašenjem početkom godine, zasad su opstale, ali pitanje je do kada, pogotovo posle odlaska tvorca projekta, holandskog biznismena Bertusa Servasa. Ako se vratimo malo u prošlost, moćni Sjudad Real, nekadašnji gigant svetskog rukometa se ugasio preko noći, nema više ni Atletiko Madrida, Portland San Antonija... Hamburg nekoliko godina posle evropske titule je proglasio bankrot. Najbolja situacija kada je rukomet u pitanju trenutno je u komšiluku, Mađarskoj, gde PIK Seged i posebno Vesprem imaju „neograničene budžete“. Oba kluba su državni projekti. Moćna Barselona smanjuje budžet, „tera“ jednog od najplaćenijih igrača, Hrvata Luku Cindrića, kao u košarci Nikolu Mirotića.

Rukometni svet sa oduševljenjem prihvata svaki novi projekat svestan da je ovaj sport u krizi, da je novca sve manje. Takav je bio u najavi norveški Kolstad. Prošlog meseca ovaj klub je osvojio prvu titulu u istoriji u zemlji Vikinga. Srušen je dotadašnji vladar Elverum u finalnoj serji plej-ofa. I trofej Kupa Norveške je stigao u vitrine ovog kluba iz Trondhajma. Odranije su kaparisana tri reprezentativca Norveške, Sander Sagosen, Magnus Abelvik Red i Geran Johanesen. Po mnogima najbolji rukometaš planete Sagosen dolazi iz Kila, a Red i Johanesen iz Flensburga.

Sve je bilo idilično. Potpuno nezasluženo Kolstad je dobio specijalnu pozivnicu EHF-a za Ligu šampiona ispred Dinama iz Bukurešta koji godinama ulaže veliki novac i ima rezultate u Evropi (i Zagreb se „prošvercovao“ ove godine zbog stare slave), za razliku od ovog, do pre nekoliko godina, malenog norveškog kluba koji nije bio ni u vrhu u svojoj zemlji.

Ko je Kralj severa, najveća opasnost po Srbiju, čovek kome su naučnici u Oslu istraživali „šesto čulo“?

Najavljen je budžet od više od 7.000.000 evra, od toga na plate igrače i administracije skoro 4.600.000. A onda šokantna vest iz Norveške. Kako piše tv2.no, na papiru moćan tim koji je stvoren, pre prvog treninga, pre prve plate, već je u finansijskom kolapsu. Iz klupske uprave je rečeno igračima da moraju da se odreknu dobrog dela zarade. Ovaj dobro obavešteni norveški medij je otkrio da je uprava Kolstada zahtevala od rukometaša da se naredne sezone odreknu 30 odsto plata, a 2024. godine 20.

Naime, prihodi od sponzora nisu očekivani, pa klub mora odmah da reaguje, da smanji troškove.

„Šokantno je da će doći do smanjenja plata pre prvog treninga. Ni u komunikaciji prošle sezone ni u prijavi za Ligu šampiona nije bilo naznaka krize. Ogromna je suma ako budžet za platet reba da bude 53.000.000 kruna (prim.aut. nešto manje od 4.600.000 evra). Smanjenje bi trebalo da bude nešto više od 15.000.000 kruna (prim. aut. 1.300.000 evra)“, rekao je rukometni stručnjak TV2 Bent Svele.

Prošle godine je krenuo ambiciozni norveški projekat. Stigli su reprezentativci Vikinga Torbjorn Bergeurd, Magnus Gulerud i Vetle Ek Aga, kao i dvojica Islanđana, Sigvaldi Guđonson i Janus Smarason. Osvojena je dupla kruna u Norveškoj, a pravi bum se očekivao ove kada je stigao trio fantastičnih bekova iz Bundeslige.

Nisu u Kolstadu rekli koliku platu ima recimo Sagosen, ali spekuliše se da je sigurno više od pola miliona evra na godišnjem nivou.

Giganti na kolenima, Skandinavci se dižu: Da li se menja rukometni poredak u Evropi?

Samo prošle godine troškovi za plate su porasli sa 815.000 evra iz 2021. na 2.100.000, a dolaskom ove trojice asova budžet je više nego udvostručen – 4.600.000 evra. U tu sumu nisu samo plate igračkog kadra, nego i administracije.

U martu ove godine generalni direktor Jostejn Sivertsen nije želeo da komentariše koliki zarađuju pojedine zvezde.

„Imamo konkurentne plate. Prelasci iz Nemačke su bili na visokom nivou. To je deo paketa“, rekao je tada Sivertsen koji nije žele da komentariše novonastalu situaciju.

Norveški klubovi nisu imali prethodnih decenija velikih uspeha u evropskim takmičenjima, makar kad su u pitanju muškarci. Kod dama je moćan Vajpers Kristijansund, trostruki uzastopni šampion Evrope. Od ostalih projekata u Skandinaviji, koja je preuzela primat kada je reprezentativni rukomet u pitanju (Danska prvak sveta, a Švedska šampion Evrope), najbolje se kotira Olborg koji je prošlog leta vratio bombardera Mikela Hansena, a ovog iz Kila je doveo golmana Niklasa Landina Jakobsena. Pre dve godine Olborg je bio vicešempion Evrope, ali poslednje dve sezone je bio u krizi, nije uspevao da stigne do završnog turnira evroelite u Kelnu, a i u domaćim okvirima je predao tron GOG Gudmeu.

Pre petnaestak godina pokušano je sa stvaranjem rukometnog „džina“ u Skandinaviji. U pitanju je bio danski Kopenhagen koji je igrao u Vršcu sa Partizanom u Ligi šampiona. Na kormilu kluba bio je sadašnji trener Porta Magnus Anderson, igrao je Mikel Hansen, branio legendarni Kasper Hvit, ali se brzo taj danski pokušaj pravljenja titana u evropskim razmerima neslavno završio gašenjem kluba.

Kolstad ide tim putem. Posrnuo je već na početku...