Ko je P4P kralj?

Ovih dana, otkako je Habib Nurmagomedov u subotu odbranio titulu lake kategorije protiv Džastina Gejdžija, najavio odlazak u penziju i izrazio želju da ga UFC stavi na prvo mesto pound for pound UFC-ove rang-liste, potegla se i javna debata, među analitičarima i novinarima u svetu meštovitih borilačkih veština, o tome ko bi trebalo da se smatra brojem 1.

Za početak da pojasnimo šta P4P (pound for pound) rang-lista predstavlja. P4P lista je prvobitno nastala u boksu i odatle je preuzeta matrica i prenesena u sportove poput rvanja, MMA-a, itd. Zamišljena je kao rang-lista na kojoj se borci rangiraju po individualnom uspehu nezavisno od težinske kategorije u kojoj se bore. Podrazumeva se da prvak teške kategorije ima najveće šanse da pobedi bilo kog drugog šampiona u bilo kojoj drugoj težinskoj kategoriji, ali konkurencija nije u svim kategorijama podjednako opasna i neki borci su prvaci u nekoliko težinskih kategorija. UFC je nedavno razdvojio mušku od ženske P4P liste i napravio zasebnu za žensku konkurenciju. To nam u mnogo čemu olakšava posao u pokušaju da objektivno odredimo ko zaslužuje da se nađe na poziciji broj 1, u suprotnom bi ta rasprava bila mnogo komplikovanija.

Kada Habib davi, on to radi sa dušom

UFC je uslišio Habibovu želju i postavio ga na prvo mesto P4P liste ispred Džona Džounsa. Džounsu se to nije dopalo, te je serijom različitih postova na društvenim mrežama izrazio svoje nezadovoljstvo i dodatno zakuvao raspravu. Džouns ima svoje argumente, kao i Habib, i kratko ćemo se osvrnuti na njih. Odmah na početku moramo da naglasimo kako se ovde ne radi o debati ko je GOAT (Greatest Of All Time - najbolji svih vremena) već isključivo P4P listi. Inače bi se debata proširila na još nekoliko kandidata među kojima su Žorž Sen-Pjer ili Anderson Silva koji će se po svemu sudeći oprostiti od UFC-a ovog vikenda.

Džon Džouns je nedavno napustio titulu prvaka poluteške kategorije ne bi li prešao u tešku kategoriju i tamo krenuo u svoj pohod na UFC-ov najprestižniji pojas. Za upražnjeno mesto šampiona poluteške kategorije borili su se Jan Blahović i Dominik Rejes u meču u kojem je Blahović slavio nokautom. Džouns trenutno nije šampion, ali s obzirom na njegov rezime bio je do ponedeljka prvi na P4P listi. Kakav je to rezime? Džouns ima 26 pobeda, jednu poništenu borbu i jedan poraz. Jedini poraz u njegovoj karijeri je u najmanju ruku kontroverzan. U suštini on tu borbu nije izgubio već je arbitar u borbi napravio grešku koja će u svetu borilačkih sportova zauvek ostati upamćena. Naime, Džouns se u tom meču borio protiv Meta Hamila i dominatno pobeđivao. U poslednjem minutu prve runde uspeo je da dođe u ful-maunt poziciju i brutalnim graund end paundom da sakati protivnika. Neoprezno je međutim koristio nedozvoljene udarce - laktove odozgo prema protivniku nadole. Za čitaoce koji ne znaju - udarci laktovima, stručno definisano, od 12 prema 6 (definisane su kroz kazaljke na satu) nisu dozvoljeni. Iako ti udarci nisu ni na koji način uticali na tok borbe i Džouns je svakako bio nadomak pobede i bez njih, sudija je prekinuo meč i diskvalifikovao Džounsa umesto da mu oduzme bod i prethodno uvede lekarski tim da provere da li je nakon tih udaraca Hamil u mogućnosti da nastavi borbu. MMA javnost nikad nije prestala da na Džounsa referira kao neporaženog borca. Džouns je između ostalog najmlađi osvajač UFC-ove titule u bilo kojoj kategoriji. Osvojio je titulu sa svega 23 godine i to protiv Maurisija Šo-Gan Rue. I pre te borbe već je pod skalpom imao nekoliko jakih imena, ali otkako je ugrabio pojas, krenuo je u seriju pobeda kakva dotad nije bila viđena. Samo neka imena koja je porazio su: Belfort, Maćida, Džekson, Evans, Gustafson i lista se nastavlja.

Džon Džouns (desno)

Najistaknutije ime koje se nalazi na Džounsovom rezimeu, među borcima koje je pobedio, ipak je Danijel Kormijer koji je u trenutku njihove borbe bio bivši kapiten američkog olimpijskog tima u rvanju i bivši šampion Strikeforce-ovog teškaškog gran-pri turnira. Kasnije je Kormijer postao i šampion poluteške i teške kategorije u UFC-u. Prvu borbu je pobedio regularno, i tu se rodilo možda najveće rivalstvo u MMA-u svh vremena. Ono što Džounsov rezime kvari jesu suspenzije. Džouns je imao mnogo suspenzija zbog različitih stvari. Problemi sa kokainom, vožnjom u pijanom stanju, incident u kojem je autom udario trudnu ženu i pobegao sa mesta nesreće kao i suspenzije zbog korišćenja nedozvoljenih supstanci (doping) držali su ga van kaveza i bez titule.

Bitno je istaknuti da za upotrebu nedozvoljenih supstanci nikad nije bio kažnjen pod optužbom namernog korišćenja. Sve suspenzije usledile su nakon istrage koju su pokazale da su korišćenja tih sredstava bila nenamerna. Drugi meč između Kormijera i Džounsa, u kojem je Džouns prekidom slavio u trećoj rundi, poništen je nakon što je test nakon borbe pokazao da je u Džounsovom organizmu pronađen trag nedozvoljene supstance. Uvek se polemisalo, čak i Kormijer - najveći Džounsov rival - tvrdio je da Džounsu nedozvoljena sredstva nikad nisu ni trebala. Džouns je visok 194cm i ima raspon ruku od 213 cm. Takođe ima pozadinu u rvanju i bio je NCAA šampion tokom svojih studentskih dana. Da nije bilo tih suspenzija i sumnje u korišćenje nedozvoljenih sredstava, sigurno ne bi bilo ni sumnje u to kome pripada mesto broj 1. Ipak, Džounsov najjači argument je teško opovrgnuti.

Džouns je učestvovao u 15 borbi za titulu protiv najvećih imena od kojih su većina u nekom trenutku i sami bili šampioni. Taj rekord je jako teško postići. Džouns i ne namerava da se penzioniše skoro, ima tek 33 godine i ako izvede uspešan pohod na titulu teške kategorije, zacementiraće svoju poziciju na P4P listi. S druge strane, Habib ima savšen rezime od 29 pobeda bez poraza. Habib je učestvovao u četiri borbe za titulu. Njegov rezime je bez sumnje jedan od najboljih i istoriji sporta. Tri njegova protivnika, od četri u borbama za titulu, bili su i sami nosioci pojaseva. Gejdži i Porijer nosili su privremene pojaseve, dok je Konor Mekregor bio šampion u čak dve kategorije. Takođe, pre nego što je postao šampion, Habib je pobedio Hafaela dos Anjosa koji je kasnije bio prvak lake kategorije. Habib za razliku od Džounsa nema nikakve mrlje u karijeri, naročito ne u vezi sa nedozvoljenim sredstvima i suspenzijama. Važno je reći da je Habib ipak imao nekoliko povlačenja iz borbi zbog problema sa skidanjem kilograma. Tokom njegove vladavine, dok je bio aktivan šampion, UFC je imao dva privremena šampiona. Ipak ostaje žal što nikad nismo imali prilike da gledamo dvoboj između Habiba i Tonija Fergusona.

Habibu se nema šta zameriti i ostaće upamćen makar kao jedan od najvećih svih vremena, ali to nije odgovor na pitanje da li zaslužuje mesto broj jedan na UFC-ovoj P4P rang-listi. Argumente obe strane smo vam predstavili, a konačni sud prepustićemo vama.

Piše: Ivan BEGANI