Ko je najbrži čovek planete: Šifra ”Crazylongjumper”! Povreda ga usmerila na sprint, inače je policajac
Vreme čitanja: 5min | ned. 01.08.21. | 20:43
Otac marinac ga napustio kao bebu jer je morao na misiju u Južnu Koreju, poslednje veliko takmičenje kao skakača udalj bilo mu je u Beogradu, a priznaje da ga olimpijskom zlatu približilo to što je obnovio kontakt upravo s ocem koga nije ni video uživo...
Marsel Džejkobs lansirao je italijansku atletiku u nebesa! Posle tri uzastopna olimpijska zlata neponovljivog Juseina Bolta, Italija može da se pohvali da ima najbržeg čoveka na svetu...
Zvuči kao san, a zapravo nije. Bar ne više. Čak i u godini kada “kraljevska disciplina“, kako se inače naziva trka na 100 metara, nije imala jasnog favorita posle kraja velikog rivalstva Bolta, Geja, Pauela i Blejka, pogled na veliki ekran Olimpijskog stadiona u Tokiju doveo je sve u stanje šoka – Marsel Džejkobs je trijumfom protiv Freda Kerlija postao olimpijski šampion!
Izabrane vesti
Italija nije trkačka sila, pogotovo ne u sprinterskim disciplinama. Pamti se doduše Pjetro Menea, osvajač zlata na 200 metara 1980. u Moskvi. Zbog toga je Džejkobsovo zlato, uz novi nacionalni i evropski rekord s vremenom 9,80 sekundi ravno čudu! A koliki je zapravo anonimus novi heroj atletskog sveta govori i to da je nekoliko njegovih direktnih konkurenata izjavilo da “nije imalo pojma“ ko je Marsel Džejkobs. Poslednji među njima Amerikanac Fred Kerli, prvi čovek koji je završio iza Džejkobsa u finalnoj trci.
Džejkobs je stazu istrčao brzinom od 38,4 km/h, dok je najveća izmerena brzina 43,3 km/h. Kao metak! U rekordnom vremenu vratio je italijansku atletiku na mapu i doneo prvo zlato posle 13 godina i uspeha Aleksa Švarcera na 50 kilometara brzog hoda u Pekingu. Najlepšu uvertiru Džejkobsovom zlatu dao je skakač uvis Đanmarko Tamberi osvajanjem zlata u podeljenom prvom mestu s skakačem iz Katara Mutazom Baršimom. Kakvih je to pola časa bilo za italijanski sport, pogotovo atletiku.
Od jučerašnjeg pojavljivanja u kvalifikacijama, preko današnjeg polufinala i zatim istorijskog sprinta u finalu, Marsel Džejkobs pokazao je kako se zaista tempira forma za ultimativni cilj – osvajanje medalje. U prvoj trci oborio postavio je u tom momentu novi državni rekord s vremenom 9,94. U polufinalu je podigao lestvicu i istrčao 100 metara za 9,84 sekundi. Za desetinku slabije od Amerikanca Ronija Bejkera i Kineza Bingtijana Sua. Tada je već postavio novi evropski rekord. Ali najbolje je sačuvao za kraj.
Dva sata odmora, da ohladi motore, povrati mirnoću i bio je spreman. Nije se čak ni zagrevao za trku, već je sve vreme samo sedeo ispred svog bloka, čekajući da istrču najveću trku svog života. Iako je loše počeo (drugo najslabije vreme reakcije 0,161 sekund, Fred Kerli najbrži sa 0,128 sekundi) brzo je pronašao svoj ritam, što mu je omogućilo da posle 30-40 metara već bude u vođstvu. Kerli mu je na kraju gledao u leđa za 0,04 sekunde. Italija je samo u čudu mogla da konstatuje – imamo najboljeg trkača na planeti!
Zanimljiva je životna i sportska priča novog evropskog rekordera i olimpijskog šampiona u trci na 100 metara. Krenimo prvo od sportske. Naime, Džejkobs je dugo bio fokusiran na skok udalj, ali se od 2017. definitivno preusmerio na kratke sprint trke posle povrede zadnje lože leve noge iz 2015. koja ga je naterala da polako odustane od skakačkih disciplina i pauzira skoro godinu dana. Tako je propustio i Olimpijske igre u Riju. Tada je doneo odluku da se polako okreće brzini...
“Sve do pre nekoliko godina životni san bio mi je da osvojim olimpijsko zlato u skoku udalj“, izjavio je jednom prilikom Džejkobs.
Zanimljivo je da mu je nalog na društvenim mrežama potpisan kao “Crazylongjumper“ (prevod: Ludi skakač udalj), što mu je takođe istetovirano na grudima.
Poslednje veliko takmičenje na kojem je nastupao bilo je Evropsko dvoransko prvenstvo u Beogradu 2017. godine. Tada je ispao već u kvalifikacijama, pošto mu najbolji skok od 7,70 metara nije bio dovoljan da se bori za medalje. Već sledeće godine na Evropskom prvenstvu u Berlinu bio je učesnik polufinala na 100 metara s vremenom 10,28 sekundi. Najbolji rezultat do ove godine bio mu je drugo mesto na Evropskom timskom prvenstvu u Bidgošću 2019, dok se prošle godine nije ni takmičio zbog pandemije virusa korona. U martu 2021. postao je šampion na Evropskom dvoranskom prvenstvu u poljskom Torunu na 60 metara u vremenu 6,47 sekundi. Bio je to najbolji svetski rezultat, ujedno i nacionalni rekord na toj distanci.
U maju ove godine počeo je svoj uspon ka olimpijskom pijedestalu. U Savoni je istrčao 100 metara u vremenu 9,95 sekundi, čime je postao jedan od tek 150 ljudi u istoriji atletike koji su probili čuvenu barijeru od 10 sekundi. Krajem juna ove godine državno prvenstvo završio je sa rekordnim vremenom 10,01, čime je uzeo i četvrtu nacionalnu titulu zaredom. A onda je došao Tokio...
Što se tiče životne priče, Marsel Džejkobs je takođe imao čudesan put do vrha. Iako je rođen u Teksasu i gradu El Pasu, on je po sopstvenom priznanju “100 odsto Italijan“ koji čak ne zna dobro da govori engleski jezik. Sin je majke Italijanke i oca Amerikanca koji je bio član Marinaca. Njegovi roditelji su se upoznali u Italiji, dok je njegov otac Lamont služio zemlji u vojnom kompleksu Kazerma Ederle u Vinćenci. Po rođenju proveo je jako malo vremena u SAD. Pošto je njegov otac dobio poziv da ide u misiju u Južnoj Koreji, Džejkobsova majka ga je odvela u rodni grad Desencano del Garda, predgrađe Breše. Oca praktično nikada nije ni video, a danas on živi u Dalasu. Zanimljivo, prošle godine su Marsel i Lamont su prošle godine obnovili kontakt i navodno je odmah posle osvajanja olimpijskog zlata otkrio da mu je to pomoglo da postane olimpijski šampion.
Zbog činjenice da je odrastao bez oca, Marselova njegova majka morala da radi više poslova, kako bi mogla da prehrani nju i njega. Pre atletike trenirao je košarku, po ugledu na svog oca, potom fudbal i borilačke sportove, da bi sa 10 godina počeo da se bavi atletikom.
Danas je pripadnik nacionalne policije, član je i ekipe “Fiamme Orra“ iliti sportske ekipe italijanske policije. Uoči puta u Tokio izjavio je u razgovoru za jednu italijansku novinu da “ide kako bi osvojio medalju“.
Verovatno ni sam nije mogao da zamisli da će doneti baš zlato!