Sander Sagosen (©Reuters)

Ko je Kralj severa, najveća opasnost po Srbiju, čovek kome su naučnici u Oslu istraživali „šesto čulo“?

Najnovije vesti

Ostalo

Ne rizikuj mnogo kad je preko puta sila: Usik školski pokazao da je najbolji na svetu

Košarka

Demanti iz Grčke: Andrej Stojaković ne igra za Srbiju

Vreme čitanja: 7min | čet. 19.01.23. | 08:01

Sander Sagosen lider je Norveške, po mnogima najbolji rukometaš današnjice, legitimni naslednik Nikole Karabatića. Od leta vraća se kući u Kolstad. Pre nekoliko godina bio je deo eksperimenta, testiran je kako bi se otkrila tajna njegove igre

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Katovica)

Za Kralja severa čuli ste u popularnom serijalu Igra prestola. Norvežani imaju svog rukometnog Kinga – Sandera Sagosena, po mnogima najboljeg igrača današnjice, legitimnog naslednika Nikole Karabatića.

Izabrane vesti

Imaju Vikinzi strašne bekove, koji godinama blistaju u Bundesligi, pre svega na desnoj strani terena, Haralda Rajnkinda iz Kila i Magnusa Abelvika Reda iz Flensburga, ali nema sumnje da će najveća opasnost po četu Tonija Đerone večeras (20.30) u Spodek areni u Katovicama pretiti od asa Kila. Početkom juna prošle godine Sagosen je doživeo tešku povredu članka. Dva puta je morao na operaciju, bio je pod znakom pitanja za ovo Svetsko prvenstvo, ali se posle šest meseci vratio na teren krajem prošle godine i ovog meseca je vođa Vikinga. Norveška posle 2020. godine i evropske bronze želi opet mesto na podijumu u Poljskoj i Švedskoj.

Norvežani su pregazili Makedoniju (39:27) i Argentinu (32:21), a onda su se mučili sa Holandijom, na kraju slavili minimalno (27:26) i obezbedili prvo mesto u Grupi F u Krakovu i prenesena maksimalna četiri boda u novoformiranu Grupu 3. Sagosen je sa 18 golova najbolji strelac tima, duša selekcije koju predvodi od prošle godine Jonas Vile.

Četvrtak, 20.30: (1,45) Norveška (8,50) Srbija (3,40)

Srednji bek rođen u Trondhajmu, gradu koji je proslavio Rozenborg, najtrofejniji fudbalski klub u zemlji, obrnuće igricu narednog leta. Posle dva giganta evropskog rukometa, Pari Sen Žermena i Kila, vraća se kući, 10 kilometara od rodnog grada u redove Kolstada, novog ambicioznog norveškog rukometnog projekta. Tu je i počeo bogatu profesionalnu karijeru, 2012. godine, branio je boje i Hasluma u domovini, afirmisao se u danskom Olborgu, da bi po tri godine bio član pariskih Svetaca i Zebri s Baltika. Ima 27 godina, kompletan je rukometaš, odličan napadač, ali isto tako i sjajan odbrambeni igrač.

Škrbićeva analiza: Napad bolji deo tima, Dodić igra kao da ima 30 godina, ključ je da zaustavimo Sagosena

Norveška dolazi u najboljem trenutku: Srpski napad treći na SP, Orlovi lete s Bandom na golu

Raspored druge faze: Srbiji odmah presudan meč za četvrtfinale, biti ili ne biti sa Norveškom

U prvoj sezoni u dresu Kila u Ligi šampiona je osvojio titulu najboljeg tima na Starom kontinentu u Kelnu. Nije mu to pošlo od ruke u PSŽ-u. Parižani su svojevremeno u svojim redovima imali pakleni trio, Sandera Sagosena, Mikela Hansena i Nikolu Karabatića, ali toliki broj zvezdi na jednom mestu nije dalo rezultate, bar što se tiče najvažnijeg evropskog trofeja koji zaobilazi Grad svetlosti kako u rukometu, tako i u fudbalu. Tri puta je bio šampion Francuske, a ima krune i u Nemačkoj i Danskoj.

„Moj san je bio da podignem trofej Bundeslige“, rekao je svojevremeno Sagosen koji je tu želju i ostvario. O boravku na Baltiku je rekao:

„Video sam mnogo toga u karijeri, ali dres Kila me je naježio. Deo sam kluba koji ima najveću rukometnu tradiciju“.

Dođoh, videh, pobedih, kao da je bila ideja vodilja Sagosena koji se posle tri godine vraća u otadžbinu. Još letos se znalo da će da bude nosilac projekta Kolstad, koji pored Olborga u Danskoj želi da vrati i elitni klupski rukomet na sever Evrope, u Skandinaviju.

Sa reprezenacijim je osvojio dve srebrne medalje na Svetskim prvenstvima 2017. u Francuskoj i dve godine kasnije u Nemačkoj i Daskoj. Prvo Francuska, a zatim komšijska Danska stala je put Vikinzima na putu od svetskog trona. Pre tri godine je na Evropskog prvenstvu bio bronzani sa Norveškom, a na tom šampionatu je brijirao, postigao je 65 golova i bio najubojitiji golgeter na Starom kontinentu.

Nadimak Kralj severa je dobio upravo tokom fenomenalnih igara na Evropskom prvenstvu 2020. godine. Posle pet utakmica tog šampionata je već imao na kontu 42 gola i 33 asistencije, učestvovao je u 49 odsto pogodaka svoje reprezentacije, što govoro koliko su Norvežani zavisni od prve zvezde. U polufinalu je postigao 10 golova Hrvatskoj, ali su Kauboji posle drama slavili sa 26:25, izborili finale, ali su u njemu poklekli od Španije.

Iako je veliki as svetskog rukometa ne ponaša se tako. Skroman, čvrsto je na zemlji.

„Ne želim da se ponašam kao superzvezda. Želim da budem običan momak koji radi sjajne stvari na terenu, ali i van njega“, kaže Sagosen.

Predodređen je da se bavi rukometom. Njegov otac Erlend je 14 puta nosi dres reprezentacije Norveške.

„Tata me je naučio rukometu. On me dobro poznaje, a takođe je i najbolji trener koga sam ikada imao. Mama je takođe uvek tu bila uz mene“, rekao je Sagosen.

Odrastao je na terenu u porodičnom domu i teretani u podrumu koju je koristio i tokom korona pakla 2021. godine. Sa osam ili devet godina je sa ocem proučavao snimke najboljih timova i rukometaša na svetu. Mama Monika ga je snimala dok je igrao, a onda su zajedno analizirali svaki njegov pokret. Izlizali su dugme za pauzu i premotavanje nazad, analizirali su svaki udarac, da li je trebalo da tako šutne, doda saigraču... Sve je to upijao kao kilnac, bio je rođen za veliku karijeru.

„Mislim da mi je to pomoglo da postanem analitičniji, sposoban da prepoznam što više različitih situacija na terenu“, istakao je norveški as.

Izbor urednika

Fudbal
Leverkuzen pokazuje mišiće: Ostaju i Virc i Ćabi Alonso?!

Fudbal
Strah u kostima, petarda u mreži! Ponovo radi Ćabijeva drobilica

Fudbal
Noć posebnih poruka u Minhenu: Kimih gol i asistencija, Dejvis gol i asistencija, Musijala gol i asistencija

Kao klinac je trenirao fudbal. Imao je i tu impozantan početak u ovom sportu. Sa 13 godina je izabran u lokalnu reprezentaciju. Dugo je trenirao oba sporta, ali je na kraju odlučio da je njegova budućnost rukomet. Kao klinac je bio niži od vršnjaka, pa je morao da koristi brzinu kao glavnu karakteristiku. Tokom puberteta je naglo porastao, pa sada ima tačno dva metra i fenomenalne fizičke predispozicije što ga čini pakleno teškim za čuvanje.

On vidi situaciju pre drugih, u deliću sekunde donosi odlike. U Norveškoj su to njegovo „šesto čulo“ naučnici i proučavali. Sander Sagosen je pre nekoliko godina bio deo eksperimenta u Oslu. Trenirao je sa specijalno izrađenim naočarima, dok su ga tri istraživača posmatrali. Oni su hteli da vide šta je tajna Sagosenovog „ekstremnog oka“, pregleda igre koji ga razlikuje od drugih.

Selektor Švedske Glen Solberg za Sagosena je rekao:

„On uočava rešenja koje niko drugi ne vidi“.

(©Reuters)

Nekadašnji selektor Noveške Kristijan Berge se slaže sa Solbergom.

„Sagosen je dobar u apsolutno svim segmentima igre, dovoljno dobar da se smatra najboljim na svetu. Ako postoji nešto što ga izdvaja od drugih, to je pregled igre, uvek vidi priliku za gol, nudi najbolja rešenja“.

U ovom zanimljivom eksperimentu koji možete opširnije da pročitate OVDE, Sagosena upoređuju s Lionelom Mesijem i Andreom Pirlom u fudbalu. Norveška je postala svetski lider u istraživanju percepcije sporta. Jedan od najboljih rukometaša današnjice bio je predmet takve studije. On je prvi rukometaš koj je do sada istraživan na ovaj način.

Specijalno za njega su napravljene naočare koji imaju ugrađenu kameru koja snima ono u šta Sagosen gleda. Sadrži četiri kamere koje neprekidno snimaju njegov pokrete očiju i tako se omogućava da u svakom trenutku vidi na šta se fokusira.

20.30: (1,07) Danska (16,0) Hrvatska (11,0)

Istraživači su bili zbunjeni njegovim odgovorom na pitanje šta je mislio dok je igrao najvažnije utkamice.

„Kada se osvrnem na svoje najbolje mečeve, jedno im je zajedničko, a to je da ne mogu da se setim da mi je ijedna misao prošla kroz glavu. Uvek sam igrao po intuiciji. Slepo verujem u sposobnost da dovoljno brzo napravim pravi izbor. Ne razmišljam gde su ruke odbrambenog igrača. Rukomet je brza igra gde morate brzo da reagujete“, istakao je najbolji norveški rukometaš.

Na osnovu Sagosenovog slučaja, istraživači su shvatili da je odsustvo misli ključno. Sportisti su dostigli taj nivo da najbriljantnije stvari postižu kada je um prazan.

„Veoma je bilo izbudljivo ovo iskustvo“, rekao je Sagosen i dodao:

„Oduvek sam voleo da budem taj koji uputi odlučujući šut li napravi asistenciju“.

Rukometna groznica zahvatila Srbiju – 1.473.000 ljudi gledalo Orlove protiv Nemačke na javnom servisu

Sagosen voli da uči, dva izgubljena finala Svetskog prvenstva su bila razlog zašto je ušao u ovaj eksperiment.

Istraživanje je otkrilo još jednu zanimljivu stvar - Sander jedva da gleda direktno u gol dok šutira.

„Ne gleda tolliko golmana, a gotovo nikada ne gleda u ruke i noge odbrambenih igrača. Kada se približava golu, on zapravo gleda dole u pod“, zaključak je ovog istraživanja.

Sander objašnjava tajnu svog uspeha.

„U rukometu su igrači toliko blizu jedni drugima da im čitamo iz očiju. Uvek pokušavam da budem opasan po gol, a da sakrijem pogled“, objasnio je ovaj rukometaš.

Imaće Ilija Abutović, Mijalo Marsenić i Dragan Pešmalbek težak zadatak da zaustave najboljeg norveškog rukometaša.

Protekog leta se oženio sa dugogodišnjom izabranicom srca, Hanom Bredal Oftedal, nekadašnjom rukometašicom koja je zbog povrede morala da prekine profesionalnu karijeru. Zanimljivo, na venčanju je hodao pomoću štaka jer se neposredno pred važnog datuma teško povredio u dresu Kila, pa je operisan.