Kakav dan za Italijane! Dočekali svetsko zlato posle 24 godine, Nikoli Grbiću utešno srebro

A ja ću da primetim da se šatro gadimo stranaca a nije nam problem da neki Zurabi i Ahmadi donose medalje :(

Kakva Španija lol, nijednu olimpijsku medalju u kolektivnim sportovima nisu osvojili prošle godine u Tokiu. Al zato je Francuska izdominirala i osvojila zlato u muškom i ženskom rukometu, muškoj odbojci, srebro i bronzu u muškoj odnosno ženskoj košarci. Španije nema u odbojci kao što Žabara nema u rukometu..

Koliko ne poznajes odbojku, da u timu Italije izdvojis samo Djanelija kao vrhunskog dizaca. Mikeleto pojam primaca za Poljski tandem. Decko od 210 sa izvanrednim prijemom i kordinacijom, dok je Lavia u rangu sa gore pomenutom dvojicom Poljske. Cinjenica je samo da je Djaneli lider reprezentacije i da kao takav igra mnogo bolje nego u klubu, gde ga je ove godine izmedju ostalog i Grbic sputavao, jer je morao kao dizac da se podredi Leonu i ostalim zvezdama.

Videli smo tog Mikeleta u finalu LS a videli smo i kako je MVP Semenjuk igrao, a godinu dana pre toga i Šljivka je isto bio MVP lige šampiona. Dobro nisi rekao da je i Kurek slabiji korektor od Romana. Prevagu je svakako doneo Djaneli jer je 3 lige iznad poljskog tehničara. Uostalom on stalno bolje igra za reprezentaciju nego za klubove, igrao je prosečno u Trentu a i ove sezone u Perudji.

Ako tako gledas videli smo iste te MVP-ijeve finala LS na finalu svetskog, ako jos uvek tako gledas, po kom parametru je Kurek trenutno bolji od Romana? Hocemo onda da se dotaknemo i EP, gde su bili MVP-ijevi? Pritom Mikeleto od jednog primaca Poljske mladji 5 godina od drugog 6.

Da kažemo da si upravu. Postao je selektor 2015 godine i na toj funkciji bio do 2019 kada je sam podneo ostavku, dakle 4 godine. Da pogledamo šta je za te 4 godine uradio. Prvo da konstatujemo da je dobio generaciju odbojkaša u najboljim godinama karijere, Podraščanin, Petrić sa po 28 godina, Lisinac 23, Jovović 23, Atanasijević 24, Ivović 25, Kovačević 22... Pa tako do 32, 27, 28, 29, 26.... E sad prvo: 1) Olimpijske igre: Olimpijske igre u Riu 2016 - nismo se kvalifikovali pošto smo na kvalifikacionom turniru u evropskih selekcija takmičenje završili u grupnoj fazi i ostali bez šanse za plasman na kvalifikacioni turnir svetskih ekipa. Olimpijske igre u Tokiju 2020 - nismo se kvalifikovali, jer smo u grupi sa Australijom, Kamerunom i Italijom, završili drugi, što nas je dalje poslalo na kvalifikacioni turnir 8 evropskih selekcija koje nisu izborile plasman na OI (i koji je održan u toku sezone, preciznije januaru), a sa kojeg je samo pobednik išao dalje (taj turnir je vodio Grbićev naslednik, Slobodan Kovač). Dakle, dupla nula. 2) Svetski šampionat: Pod Grbićevom palicom smo igrali na SP 2018 na kojem smo stigli do polufinala, tačnije četvrtog mesta, jedinog bez medalje od svih polufinalista. 3) Evropsko prvenstvo: 2015 - 7 mesto, 2017 - medalja i to za treće mesto. 4) Svetska liga/Liga Nacija: 2015 - 2 mesto, 2016 (finalni turnir održan dve nedelje pred OI, na kojima mi nismo učestvovali za razliku od ostalih) - 1 mesto, 2017 - 5 mesto, 2018 - 5 mesto, 2019 - 11 mesto. 5) Svetski kup u Japanu: 2015 - nismo se kvalifikovali, 2019 - nismo se kvalifikovali. Sve ukupno: 12 takmičenja, 1 zlato, 1 srebro i 1 bronza. A ako pričamo o velikim turnirima: 5 takmičenja, 1 bronza. Takođe, govorimo o čoveku koji je sa ubedljivo najjačom ekipom Evrope, italijanskom Peruđom podigao trofej kupa Italije kao jedini trofej u sezoni u kojoj je trebala Peruđa da napadne sve trofeje. Ne treba trošiti reči da su mu se nakon sezone vrlo brzo zahvalili na saradnji. Pa evo i sada sa Poljskom koja je bila šampion sveta 2014 i 2018 godine, medalja drugačijeg sjaja. Pa me interesuje, kako to tačno nije dobio adekvatnu šansu i čemu kukanje za nekim ko je u dilu sa Savezom u dobroj meri zaslužan za ovaj raspad muške odbojke u Srbiji?