Kad nije moglo u Sočiju, može u Majamiju: Značaj prve pobede Landa Norisa
Vreme čitanja: 5min | pet. 10.05.24. | 16:02
Mladi Britanac pokazao da se ne plaši i da je sa poboljšanim performansama bolida spreman za velika dela
Na opšte oduševljenje ljubitelja Formule 1, Lando Noris je u Majamiju zabeležio prvu pobedu u karijeri i to sa više od sedam sekundi prednosti nad drugoplasiranim Maksom Verstapenom.
Moglo bi se reći da je sreća bila na strani Britanaca, jer je tokom perioda vozila bezbednosti imao dovoljno vremena da promeni pneumatike i ostane u vođstvu ispred Holanđanina. Trebalo je i da se na restartu odbrani od napada moćnog Red Bula, a to je učinio već u prvoj krivini posle koje mu je prednost samo rasla. A po svemu sudeći, jedan od razloga zbog kog Maks nije mogao da pokaže snagu šampionskog bolida je bilo oštećenje na podu bolida koje je zadobio prilikom obaranja čunja u 20. krugu. Nko ne zna kako bi se trka završila da Maks nije imao oštećenja, te i da nije bilo vozila bezbednosti.
Izabrane vesti
Posle 109 trka bez uspeća na najviši stepenik pobedničkog postolja, dugo očekivana pobeda je konačno došla, a 24-godišnjak kaže da nikad nije sumnjao da će je ostvariti.
„Imao sam trenutke kad sam bio blizu, ali nikad nisam uspeo to da pretvorim u trijumf. Koliko god su ljudi sumnjali, nisam bio zabrinut. Ove godine sam sigurniji nego ikada da, zajedno sa timom, imam ono što je potrebno. Zato sa i bio strpljiv. Samo sam radio svoj posao i vozio svoje trke i kvalifikacije, najbolje što mogu. Znao sam da moje vreme dolazi“, predočio je Britanac.
Iako su njegovi navijači od 33. kruga, kad je uspeo da se odbrani od Maksa, bili nestrpljivi i jedva čekali da prođe kroz cilj, Noris je izjavio da se od tog trenutka do kraja trke samo smejao.
„Bilo je to najluđih nekoliko dana u životu. Još ne znam šta da kažem, ali ovo mi je bio san od malena. Bukvalno nisam prestao da se smejem od 33. kruga. Toliko truda sam uložio da bi se ovo postiglo i konačno se isplatilo. Cenim podršku mog tima, navijača Meklarena, drugih vozača... Sve vas volim. A posle svega ovoga, tek počinjemo“.
Posle prolaska kroz cilj u Majamiju, Noris se preko timskog radija zahvalio porodici, a pobedu je posvetio baki.
„Razgovarao sam sa majkom i ocem, to je uvek lepo. Obično moj otac dolazi na trke, ali ne i na ovu, zbog čega se sigurno pomalo kaje. Moji roditelji su uvek bili podrška. Od početka su tu, omogućili su da se sve desi. Oni su me uveli u trkanje, podržavali me, omogućili da uđem u Formulu 1, ostvarim san i radim ono što sam voleo od detinjstva. Veoma sam srećan zbog svega što su uradili i pozicije koje su mi omogućili. Mnogo sam im zahvalan. I za moju baku, pošto joj nije baš dobro u poslednje vreme. Video sam je prošle nedelje i rekao sam joj da ću pobediti. Nisam rekao kad, samo sam rekao da ću pobediti, ali nisam mislio da će to doći tako brzo. Zato sam srećan što sam to uspeo da uradim toliko brzo“.
Prvu priliku za trijumf Noris je propustio na Velikoj nagradi Rusije u Sočiju 2021, a sve do pobede u Majamiju ta trka je bila bolna tema za njega i za njegove navijače. Kako se kiša pojačavala pred sam trke, većina vozača je odlučila da stavi gume za promenljive uslove, ali je Noris uprkos naredbama tima kroz cilj rešio da prođe na tvrdim pneumaticima. Ispostavilo se da je to bila pogrešna odluka, jer je staza bila sve vlažnija, te je vozač Meklarena napravio grešku i izleteo sa staze. Otišao je Noris u pretposlednjem krugu na očigledno neophodnu promenu guma, posle koje je ne samo izgubio pobedu, već i pobedničko postolje, a trku je završio na sedmoj poziciji.
Mnogo je kritika Noris dobio na račun pogrešne strategije u Sočiju, ali kako sam kaže, u Majamiju je pokazao da ima to što je neophodno.
„Ljudi ne moraju da me vole, ne moraju da me podržavaju. Kada sumnjaju u mene, želim da izađem i da im dokažem da greše. Misle da znaju o čemu pričaju ali kada im pokažeš da ne znaju, to je lepo uraditi. Ne zameram nikome, ali je lepo izaći i raditi dobar posao i pokazati ljudima za šta si sposoban“.
Početak sezone predstavlja najbolji start sezone od Norisovih šest u karijeri, budući da je pored pobede u Majamiju uspeo da zabeleži još dva plasmana na pobedničko postolje (treće mesto u Australiji i drugo u Kini). Izgleda da su i unapređenja na bolidu Meklarena zaslužna za odličan uspeh u Majamiju. Meklaren je za prvu trku doneo veliki broj novih delova, uključujući novo prednje krilo, oslanjanje, bočne otvore, pod i geometrije zadnjeg krila. Nove delove je ovog puta dobio samo Noris, dok je timski kolega Oskar Pjastri dobio otprilike polovinu. U narednoj trci u Imoli oba Meklarenova vozača imaće celokupan paket, a ta trka će pokazati da li je Meklaren konačno pronašao ključ uspeha ili je Majami bio izolovan slučaj.
Osim što je prva pobeda Norisu donela neverovatnu radost, šef tima Andrea Stela priznao je da je ona i za sam tim veliko olakšanje.
„To što nije pobeđivao predstavljalo je teret na njegovim ramenima, ali bilo je i na našim. Znali smo, čim smo stavili pobednički materijal na raspolaganje Landu, da će to uspeti. Tako da smo osetili odgovornost i to sam mnogo puta rekao, da je na nama, ne na Norisu“, rekao je Stela.
Pohvalio je jednog od svojih aduta.
„Svaka mu čast, nastavio je da se razvija tokom zime, naročito gledajući ka poboljšanju kvalifikacija i vožnji krugova koji ne moraju uvek biti 100%, već je samo potrebno biti tu. I mislim da to radi. To je dokaz njegove spremnosti. Ako se setimo da je beležio podijume sa automobilom koji i nije bio na tom nivou, za mene je Lando na dobrom putu. Njegovo upravljanje trkom je zrelo. Čim je video da nema mnogo toga što može da uradi posle prvog kruga, počeo je da čuva pneumatike, jer je znao da će njegova trka u nekom trenutku početi. Pokazao je neverovatan tempo pošto su vozači ispred njega menjali gume. Izvlačio je najviše iz onoga što je imao, a mi to moramo da mu pružimo. Čm smo to uradili, uspeo je“, dodao je Stela.
Mladi Britanac je od početka svoje karijere 2019. godine vozač u ekipi Meklarena, a ostaće im veran sve do kraja 2027. godine.
Naredni trkački vikend na programu je od 17. do 19. maja na stazi „Enco i Dino Ferari“ u Imoli.
PIŠE: Maja NAKARADIĆ