Iz Rusije s ljubavlju

Istorija kaže da je posle Oktobarske revolucije u Rusiji ogroman broj pristalica monarhije, takozvanih Belogardejaca, utočište našlo u Srbiji. Kažu, više od 40.000 ih je stiglo mahom u Beograd, ali i ostale gradove njihove nove domovine.

Nisu to bili samo vojnici, nego i arhitekte, umetnici, probrani intelektualci toga doba, koji su u godinama koje su došle ostavili ogroman trag na istoriju Beograda. Neke od najznačajnijih zdanja srpske prestonice stvorili su arhitekte pristigle iz Rusije.

Stotinak godine kasnije Rusa je ponovo, silom prilika, sve više u Srbiji. Ima IT stručnjaka, studenata, ljudi raznih fela. Ali, nikada nije bilo više nego danas sportista koji su stigli iz najveće zemlje sveta u malenu Srbiju, prigrlili njene boje, uzeli pasoš i na sebe navukli dres sa natpisom nove domovine. I sve daju za nju: donose medalje, svetske i evropske, osvajaju titule. A, neki će na leto i na Olimpijskim igrama u Parizu obući crveni dres i boriti se da čuju na najvišem postolju himnu „Bože pravde“.

Kao u onom naslovu filma o Džejms Bondu: Iz Rusije s ljubavlju, za „kišu“ srpskih medalja.

BOKS

Kada krenu u julu Olimpijske igre u Parizu, srpski ljubitelji sporta će navijati i za Nataliju Šadrinu (33). Dama iz Buratije još od aprila 2020. godine nosi dres naše reprezentacije, učestvovala je na brojnim velikim takmičenjima, a na Evropskim igrama u Krakovu prošle godine osvojila je srebrnu medalju i vizu za Pariz.

„Velika mi je čast što predstavljam Srbiju na ovom takmičenju. Mnogo sam srećna što mi se ukazala ta prilika, za ovo sam se spremala godinama”, rekla je Natalija posle plasmana u polufinale Evropskih igara.

Šadrina (©OKS)

U borbi za zlatnu medalju Šadrina je izgubila od fantastične Irkinje Keli Harington, koja u kolekciji ima i medalju iste boje sa Olimpijskih igara, sa Svetskog i Evropskog prvenstva.

Inače, kada je Natalija došla u posetu rodnom Ulan-Udeu posle Krakova, organizovan joj je specijalni doček, što je posebno oduševilo. Nadamo se da će ga imati i kada se iz Pariza vrati u Beograd, zajedno sa ostalim srpskim takmičarima.

Društvo na Olimpijskim igrama praviće joj Vahid Abasov (26). Kada je na Evropskom prvenstvu u Jerevanu 2022. sa razglasa krenula “Bože pravde”, na najvišem stepeniku pobedničkog postolja stajao je on, obučen u trenerku sa natpisom Srbija.

Po nacionalnosti Azer, ali rođen i odrastao u Rusiji, u Stavropoljskoj regiji, Vahid je došao u novembru 2021. godine u Beograd. I odmah je pokazao kakvo je pojačanje dobio srpski boks. On je, inače, bio na korak od prelaska u profesionalne vode, ali je to odložio, došao u Srbiju i sada živi san da se okiti olimpijskim zlatom.

“Od prvog dana nismo imali dilemu, znali smo da pored Rusije samo grb Srbije može da bude na našim grudima. Kada smo dobili tu mogućnost, da dođemo u ovu divnu, plemenitu zemlju, sa ljudima toplog srca, sa dušom, odmah smo odgovorili - da. Svi smo dobili srpske pasoše, živimo u Srbiji, učimo jezik intenzivno i prija nam. Stopili smo se sa ovom rajskom zemljom i imamo nameru da ostanemo da živimo ovde i radimo ovaj naš posao”, pričao je Abasov, osvajač i srebra na Evropskim igrama u Krakovu i trofeja Beogradskog pobednika za 2021.

Abasov (©MN Press)

Artjom Agejev (31), rođen u Serpuhovu, neće se takmičiti na Olimpijskim igrama, ali je svojoj novoj domovini, Srbiji, na dar doneo zlatnu medalju sa Evropskog prvenstva u Jerevanu 2022. godine.

„San je ostvaren – zlatne medalje nosimo u našu prelepu Srbiju. Vredno smo radili, verovali u sebe, išli korak po korak, strpljivo gradili ovo što je sada tu, čemu se radujemo“, rekao je Agejev nakon titule u Jerevanu.

On je u Beograd došao 2020. godine kao višestruki osvajač medalja u Rusiji, jedno vreme je bio i reprezentativac najveće zemlje sveta. Zaplivao je Agejev i kroz profesionalne vode, imao je do sada pet mečeva i pet pobeda, poslednju je ostvario u avgustu 2022. protiv Argentinca Dijega Marokčija i to u Beogradu.

Ime Vladimira Mirončikova (25), takođe iz Serpuhova, zauvek će pisati u almanasima srpskog boksa, jer je u Beogradu 2021. doneo našoj zemlji prvu medalju – bronzanu – sa Svetskog prvenstva posle 26 godina.

Vladimir je potom osvojio zlato na Mediteranskim igrama u Oranu, a lani je bio pobednik Evrokupa u Budvi.

“Srbija je u mom srcu i na svakom takmičenju svim snagama i maksimalnom motivacijom borim se za medalju. Ovaj put bio sam na visini zadatka i takmičenje završio na pobedničkom postolju i mogao sam da pevam himnu “Bože pravde”, što me posebno raduje”, rekao je Mirončikov posle trijumfa u Budvi.

On je jedna zanimljiva, višestrana ličnost, pošto je u Moskvi završio vazduhoplovnu akademiju, ali umesto da jezdi nebeskim visinama, odlučio je da karijeru gradi u bokserskom ringu.

Bio je Mirončikov mladi šampion Rusije 2019. godine, njihova olimpijska nada, ali je posle toga odlučio da se bori pod zastavom Srbije.

Mirončikov (©MN Press)

Malo je nedostajalo da na Svetskom prvenstvu u Beogradu i Sadam Magomedov (31) iz Dagestana donese medalju Srbiji. Ipak, nije imao sreće, jer iako je na tom putu pobedio i osvajača olimpijske bronze iz Tokija Abnera Teišeru iz Brazila, namerio se u četvrtfinalu na moćnog Kubanca Hulija Sesara la Krusa, četvorostrukog prvaka sveta i dvostrukog olimpijskog pobednika i pored njega nije mogao dalje.

Magomedov od novembra 2021. godine boksuje pod srpskom zastavom. A, pola godine posle njega pasoš naše zemlje dobio je i Sergej Kalčugin (36), još jedan as iz Serpuhova. Bivši šampion sveta u mlađim kategorijama, osvajač “brda” medalja u prvenstvima Rusije, na Evropskom prvenstvu u Jerevanu stigao je do drugog kola, gde ga je zaustavio Nemac kamerunskog porekla Nelvi Tijafak, koji je potom postao prvak Evrope.

Dres Srbije obukao je i Tamir Galanov (34), koji je takođe iz Buratije, kao Natalija Šadrina, došao u našu zemlju. Osvajač medalja i na Svetskom i na Evropskom prvenstvu u dresu Rusije od aprila 2021. je u novom domovini. Boksovao je Galanov i za nekoliko srpskih klubova, bio je u Loznici, pa u Somboru, koji se takmičio u regionalnoj ligi.

Bokser lake i velter kategorije, Pavel Fedorov (27) rođen u Kohmi, u Ivanovskom regionu, bio je bronzani na prvenstvu Rusije 2019. godine, dok je po dolasku u Srbiju postao prvak države i osvajač Kupa. Imao je do sada i dve profesionalne borbe koje je dobio.

RVANJE

Rus u dresu Srbije će se boriti na Olimpijskim igrama i u rvanju. Hetik Cabolov, bivši svetski šampion u rvanju slobodnim stilom, od marta 2021. se takmiči za našu zemlju.

Cabolov, rođen u dalekom Vladikavkazu, osvojio je more medalje za Rusiju, dok je za dve godine u Srbiji uzeo bronzu na Svetskom prvenstvu u Beogradu, kada je zaslužio i vizu za Pariz, a potom i bronzu na Evropskom prvenstvu u Zagrebu.

Cabolov (©Starsport)

Kada je u Beogradu uzeo medalju, Cabolov je rekao:

“Podrška je bila sjajna, nisam čuo ni trenera Božidara Baltića. Svi su bili uz mene i želeli pobedu. Hvala svima za podršku u svakoj borbi”.

Ali, njegove ambicije se tu nisu završile.

“Cilj je da osvojim zlatnu medalju u Parizu. Zlato je samo za šampione, ovo ostalo su medalje. Imam bronzu za EP, tri odličja sa prvenstva sveta, red je na olimpijsku pobedu”, poručio je Cabolov.

Boje naše zemlje u rvanju od aprila 2021. godine brani i Dagestanac Magomedgadži Nurasulov (31). Nije mnogo vremena prošlo, samo godinu dana, kada je doneo i prvu medalju. Na Mediteranskim igrama u Oranu Magomedgadži je osvojio zlato, a po završetku meča se ogrnuo srpskom zastavom i trčao tatamijem.

Posle dodele medalja, ovaj nekadašnji juniorski prvak sveta, poručio je na našem jeziku:

„Meni je mnogo drago, što sam osvojio medalju za Srbiju”.

Velika nada srpskog rvanja je postao Georgi Tibilov (23), momak iz dalekog Vladikavkaza, koji je među poslednjima došao u našu zemlju – u martu 2023. Odmah je kao zahvalnicu doneo dve osvojene medalje: bronzu sa SP za seniore u Beogradu i sa EP u Zagrebu.

“Prošlog leta razmišljao sam da dođem u Srbiju i nastupam u njenom timu. Došao sam u kontakt sa predsednikom srpskog rvačkog saveza Željkom Trajkovićem i veoma lepo i prijatno smo razgovarali. Posle toga nisam imao dilemu, zajedno smo odlučili da dođem u Srbiju”, objasnio je Tibilov kako je došao u našu zemlju.

ŠAH

Da ne bude da su iz Rusije stigli samo “snagatori” iz borilačkih sportova, dobila je Srbija dvojicu fantastičnih – šahista.

Aleksandar Predke (29) i Aleksen Sarana (23) su postali reprezentativci Srbije, prva i druga tabla, jer im po rejtingu to pripada, a novoj domovini doneli su ekspresno istorijski uspeh: Srbija je u 2023. postala prvak Evrope u šahu!

Kakva su dva asa “obukla dres” naše zemlje najbolje je opisao Nebojša Babić ih Šahovskog saveza:

“Recimo da Crvena zvezda nema takvog igrača u fudbalu kao što su Sarana i Predke u šahu - svetska imena", objasnio je Babić za BBC.

Predke i Sarana sa timom (©šahovskisavezsrbije)

I Predke i Sarana su u Srbiju došli u martu 2022. godine, dok su naredne dobili pravo da igraju za novu domovinu.

“U martu 2022. sam došao u Srbiju na turnir i mislio da nije bezbedno da se vraćam u Rusiju, tako da sam odlučio da ostanem, te sam u martu 2023. promenio šahovski savez", objasnio je Sarana, rođeni Moskovljanin, koji je pričao za BBC da je obišao sa devojkom ceo Beograd tražeći stan i da mu se doslovno svaki deo grada dopao.

Isti je slučaj bio i sa Predkeom, koji je rođen u ruskom Dimitrovgradu.

“Izuzetno mi se dopala Srbija kao zemlja za život, a naročito Beograd. To je bio jedan od ključnih faktora zbog kojih sam odabrao upravo srpsku šahovsku federaciju. Gde god da sam se pojavljivao, ljudi su bili veoma prijateljski nastrojeni, a srpsko gostoprimstvo sam svuda i uvek osećao”, ispričao je Predke.

Na Evropskom prvenstvu u Budvi je njihov izraziti kvalitet došao do izražaja i predvodili su naš državni tim do zlata.

Sarana (©MN Press)

Sarana je u 2023. osvojio duplu krunu, pošto je postao i individualni prvak Evrope u ubrzanom šahu. Kraj njegovog imena stajalo je - Srbija.