Ivana Maksimović promenila pušku i trenera, ali nije promenila pobedničke navike: Zlato za kraj godine i pohod ka Riju u 2015.

Cele sezone onamo-ovamo, a na kraju pravo u centar. U završnim danima 2014. Ivana Maksimović je ostvarila možda najznačajniji rezultat godine, u razmaku od samo sedam dana osvojila je dve medalje, podsećajući na sjaj olimpijskog srebra iz Londona.

Jedna od naših najuspešnijih takmičarki u streljaštvu najpre je na „Trofeju Mladosti” u Zagrebu „upucala” bronzu, da bi minulog vikenda, na 39. Internacionalnom prvenstvu Beograda, metak iz njene vazdušne puške pogodio – zlato.
„Na oba takmičenja konkurencija je bila izuzetna. Osim prve na ovogodišnjim svetskim listama, Snežane Pejčić, veliku rivalku u Hrvatskoj sam imala u liku koleginice iz reprezentacije Andree Arsović. Ona je i u Beogradu izvanredno pucala u osnovnom delu, četiri hica pre kraja bila u prednosti, a ja kao veliki tremaroš se pitala hoću li konačno uspeti da savladam emocije. Srećom, ispalo je onako kako sam zamislila, ruka nije zadrhtala, na kraju sam ostvarila prednost od 1,3 kruga”, prepričava Maksimovićeva uzbudljiv finiš iz Teniske hale kod hotela “Kraun plaza”.

Ono što trofeju koji je svojevremno nekoliko puta podizao i njen otac Goran daje posebnu draž je činjenica da je osvojen u napadima panike.
“Presrećna sam, jer sam pokazala da mogu da izdržim pritisak. Nisam flegmatična osoba, kao na primer Andrija Zlatić, koga na takmičenju ništa ne dotiče, meni je u finalu puls garantovano bio 250, dlanovi su mi se znojili, ali sam uspela da na neki način savladam sebe. Nisam dozvolila da me vode emocije, nego sam fokus prebacila na tehniku. Ona je ovoga puta bila besprekorna, održala sam kontinuitet, pogađala centar nekoliko puta uzastopno i na najbolji način okončala godinu”.

A ona, priznaje to i Maksimovićeva, nije imala obrise savršene, uprkos ekipnom zlatu na Evropskom prvenstvu u Mosvki.
„Oscilirala sam, a to nije dobro. Na primer, u drugom kolu Kupa Srbije u Novom Sadu bila sam tek treća, nisam uspevala da ostvarim priželjkivane rezultate, ali imala sam ogromnu podršku roditelja. Oni su primetili da nešto nije u redu sa puškom, odlučili smo da naručimo novu i onog trenutka kad sam promenila oružje počela sam bolje da pucam”.

Kad je o ulozi roditelja reč, Ivana otkriva još jedan detalj. Za druge sportove skoro neverovatan.
„Promenila sam trenera. To nije više mama Mirban, već tata Goran. Mama se povukla iz privatnih razloga, potreban joj je odmor, ali će i dalje biti uz mene u smislu saveta i ideja. Na treninzima i takmičenjima pratiće me otac, 25 godina je bio profesionalni strelac, ima medalju sa Olimpijskih igara u Seulu i kome ću, ako ne čoveku takvog iskustva, da predam svoju karijeru u ruke?”

Prvi zajednički cilj Ivane i Gorana Maksimovića biće pohod na normu za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru 2016. Prilike za tako nešto u 2015. su maltene na svakom koraku.
„U martu je Evropsko prvenstvo u Holandiji, na kome se, doduše, ne uzimaju kvote za Rio, ali kad pucaš za reprezentaciju medalja je uvek prioritet. I ekipnai lična. Taj turnir služiće i za podizanje forme pred seriju Svetskih kupova, na kojima osvajači tri prva mesta idu direktno na OI. U obe discipline, vazdušna puška i mali kalibar, sve počinje u Južnoj Koreji, gde sam uzela kvotu za London, pa se nadam da će se istorija ponoviti. Preostala takmičenja su u SAD, Minhenu (maj) i Gabali (Azerbejdžan, avgust), a poslednja šansa biće novoformirano takmičenje, Evropska liga u Bakuu, odakle samo pobednik ide u Brazil”.

Možda i najveću promenu tokom 2014. Ivana je doživela na privatnom planu. Verila se za košarkaša Danila Anđušića, sa kojim od letos živi u Bilbau, ali ističe da zahvaljujući predusretljivosti Baskijaca nije morala da brine hoće li zbog preseljenja trpeti njena karijera.
“Ljudi u Bilbaou su sjajni, za sada treniram kod njih, čak su mi ponudili da pucam za njihov klub. Što je izvodljivo, samo bih najpre morala da se dogovorm sa nemačkim Kevelerom, čiji sam član, sa kojih takmičenja bih eventualno izostajala. Inače, u Bundesligi nam dobro ide, imamo mlad tim koji je pre dve godine bio treći, prošle drugi, a sad smo ga podigli do tog nivoa da može da se bori za titulu. Tek da napomenem, u Nemačkoj je atmosfera u streljanama skoro kao na stadionima, ljudi dolaze u velikom broju, navijaju, razumeju se u streljaštvo i može biti da mi je upravo takav ambijent pomogao da očvrsnem u psihičkom smislu”, dodala je na kraju Ivana Maksimović.

(FOTO: Branko Starčević)