INTERVJU – Uroš Borzaš: Gol karijere, probio sam barijeru, srce uvek kucalo samo za Srbiju

„Nikad nisam dobro odigrao protiv Srbije, valjda je to tako trebalo da bude. Ne znam da li je slučajno ili namerno. Uvek je bilo katastrofa. Mislim da smo se sastali šest ili sedam puta. Sećam se prve utakmice u kadetskoj konkurenciji. Nisam znao da li da plačem ili da se smejem. Borim se protiv svoje zemlje, pregoreo sam skroz, završio sam utakmicu bez gola iz sedam pokušaja. Najgore je bilo da stojim u drugom dresu i slušam himnu Srbije. Ne želim da doživim to nikad više“, govorio je Uroš Borzaš 2021. godine kada se prvi put našao na spisku selektora Srbije Tonija Đerone.

Momak iz Ade je igrao za mlađe kategorije Mađarske, ali je srce uvek govorilo – Srbija! Debitovao je u voljenom dresu na velikim takmičenjima na Evropskom prvenstvu u Segedinu 2022. godine, bio član najbolje selekcije na Svetskom prvenstvu u Katovicama pre nešto manje od dva meseca, a već ima medalju, bronzanu, letos na Mediteranskim igrama u Alžiru.

Dočekao je pet minuta slave, maestralnim golom sekund pre kraja u stilu najvećih rukometnih velemajstora trasirao je put pobedi protiv Norveške u Novom Sadu (25:24) u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo naredne godine. Njegovim golom Nemačka i kontinentalni šampionat su nadohvat ruke. Orlovi su nastavili trend rasta, a Borzaš je pokazao da je budućnost Orlova, da se polako oslobađa „stega“ i da tek treba da očekujemo eksploziju i razorne projektile rukometaša norveškog Elveruma.

Tek su mu 23 godine, a već je prevalio dug put, od Ade do Mađarske i rukometnih akademija naših severnih suseda, igranja u Vespremu, afirmaciju u Tatabanji, dve godine u Tuluzu u jednoj od najjačih liga na svetu i novi izazov protekog leta, u redovima norveškog šampiona Elveruma.

Nedelja, 16.45: (1,30) Norveška (9,00) Srbija (4,40)

Dan posle meča karijere, najvažnijeg gola, kada su se emocije malo stišale, hladne glave je za Mozzart Sport iz Bergena, gde se četa Tonija Đerone sprema za revanš sa Sanderom Sagosenom i kompanijom u nedelju (16.45), analizirao novosadski meč, šta mu je prolazilo kroz glavu pre pogotka iz snova, rušenje barijere, ispravljanju grešaka, posebno u odbrani u odnosu na Svetsko prvenstvo u Katovicama, a dotakao se i godina odrastanja u Mađarskoj, dosadašnjim klubovima...

„Ovo je definitivno najvažniji gol u mojoj karijeri. Sigurno najdraži. Pamtiću ga zauvek, za ovakve trenutke se živi, igra“, počeo je Borzaš i dodao:

„Nisam navikao baš na ovakav publicitet. Ne prija mi u smislu da sad svi govore da sam ja doneo pobedu. Jesam postigao odlučujući pogodak i drago mi je što je tako, ali ovo je velika pobeda pre svega kolektiva. Pravi timski uspeh. Svaki pojedinac je dao svoj doprinos. Golman Banda Milosavljev nas je držao u igri većim delom meča, kada je bila kriza u napadu, kada smo imali ’minus 4’. Krila su dala pun doprinos, Nemanja Ilić, Bogdan Radivojević, Vukašin Vorkapić je sa dva vezana gola dao nam je šansu da se borimo za pobedu u finišu. Svi živimo za ovakve trenutke, ali treba to da ostavimo po strani. Očekuje nas brzo revanš sa Norvežanima“.

Kako ste videli poslednji napad, ostalo je samo 10 sekundi do kraja?

„Na tajm-autu bio je dogovor da Kukić pokuša da probije čuvara jedan na jedan, ali mi je dodao loptu. Bio sam svestan da je ostalo još pet sekundi, da moram da rešim. Šutirao sam na jedini mogući način, ispod ruke čuvara. Nisam imao drugu soluciju. Hvala bogu, lopta je ušla u mrežu. Emocije su me preplavile, otišao sam da podelim radost sa roditeljima, prijateljima iz Ade koji su došli da me bodre“.

Rukomet u Srbiji se budi. Igrali ste u Kragujevcu protiv Slovenije u baražu za Svetsko prvenstvo prošle godine pred krcatim tribinama, u SPENS-u je bilo dobro popunjeno, šest, sedam hiljada, bučna podrška. Kakav je osećaj igrati u svojoj zemlji?

„Bilo je prelepo. Hvala svima koji su došli, uživali smo. Navijači su nam dali energiju podrškom s tribina. Verujem da možemo još bolje“.

U Katovicama je Srbija protiv Vikinga diktirala igru u većem delu meča, na kraju su Norvežani uspeli da nas stignu i prestignu furioznim drugim poluvremenom. Sada je bilo obrnuto. Šta je bio ključ pobede?

„Pre svega odbrana u drugom poluvremenu. Stisli smo, pomagali jedni drugima. Bio je dogovor u poluvremenu da i ako pukne odbrana da to ne bude kroz sredinu nego na krilu. Nismo se predavali ni kada smo bili u zaostatku. Verovali smo u pobedu i na kraju smo uspeli da dobijemo jednu odličnu selekciju iz svetskog vrha, fizički superiornu“.

Uroš Borzaš upija savete Tonija Đerone (©Starsport)

Sa strane gledano, činilo se na prethodnim takmičenjima da igrate u grču, da nikako da pokažete nesporni kvalitet. Da li je ova igra i posebno odlučujući gol skinuo veliko breme s vaših ramena?

„Jeste, imao sam barijeru, pritisak u reprezentaciji. Igranje za Srbiju za mene je čast, privilegija. Smatrao sam da moram da dam 10 golova, da opravdam poziv u nacionalni tim. Pričao sam mnogo sa selektorom Đeronom. Ukazao mi je na greške, pre svega u odbrani, u Katovicama. Bio sam mirniji, opušteniji u Novom Sadu. Nadam se da sam sada probio tu barijeru koja me je kočila da se pokažem u pravom svetlu. Verujem da je ovo veliki korak za mene i da mogu još bolje u dresu Srbije“.

Može li Norveška da padne i u nedelju u Bergenu?

„Nismo favoriti, to je sigurno. Norvežani su sada pod pritiskom jer su poraženi od nas u prvom meču, pa će sigurno da pokušaju da nam se revanširaju pred svojim navijačima. Znamo da smo blizu plasmana na Evropsko prvenstvo, ali će nam motiv biti da ostanemo na prvom mestu u grupi“.

Uroševa priča počela je u Adi, mestu u Bačkoj na desnoj obali Tise koje je proslavio Arpad Šterbik, jedan od najboljih golmana svih vremena, nekadašnji reprezentativac naše zemlje, kasnije Španije.

„Svima nam je Arpad bio uzor, zbog njega smo počeli da igramo rukomet. Nismo svi mogli da budemo golmani, ali smo zavoleli ovaj sport koji je ubedljivo najpopularniji u Adi. Iz škole smo išli na treninge. Kada sam imao 12 godina igrali smo turnire sa timovima iz susedne države. Tu su me zapazali i dobio sam ponudu da nastavim da se školujem i igram rukomet u Mađarskoj“.

Kako je došlo do saradnje, da li je bio težak izbor?

„Naravno, sa 12 godina ne znate ništa. Pričao sam sa roditeljima, pa smo doneli odluku da odem. Bio sam u akademiji Alšors na jezeru Balaton. Tu je bio internat, išli smo prepodne u školu, popodne trening, pa opet sve u krug... Nije bilo lako, mlad sam otišao od kuće, ali tada u Srbiji nije bilo uslova za rukometno usavršavanje. Doneo sam pravu odluku, u Mađarskoj sam stasao, tamo sam postao igrač i zahvalan sam svima na ukazanom poverenju, ali sam znao da je za mene jedini izbor Srbija. Srce je uvek govorilo da želim da igram za svoju zemlju, da slušam svoju himnu. Znao sam da ću kad-tad da obučem dres Srbije“.

Buđenje rukometa: Katovice su bile osnova, ono pravo tek dolazi

Kukić: Borzaš postigao golčinu, nije bio takav plan, ali je sve ispalo kako treba

Milosavljev sa masnicom posle meča: Izdržali smo ovog puta svih 60 minuta, idemo u Norvešku da pobedimo

Pre dve godine snovi su se konačno ispunili, obukli ste dres Srbije. Ko vas je kontaktirao?

„Zvao me je Ratko Nikolić, tadašnji direktor reprezentacije. Pitao me je da li bih igrao za Srbiju. Naravno, odmah sam prihvatio. Bio sam u kontaktu i sa Tonijem Đeronom. U martu 2021. godine sam dobio poziv, kasnije sam debitovao sa Draganom Pešmalbekom u prijateljskom meču sa drugim timom Makedonije, da bi u Segedinu na Evropskom prvenstvu prošle godine igrao prvo veliko takmičenje“.

Posle Vesprema i afirmacije u Tatabanji kod trenera Vladana Matića, put je 2020. godine Borzaša odveo u Francusku, u Tuluz, posle Nemačke najjači šampionat na svetu. Veliki izazov za tada još uvek golobradog klinca. Kakva iskustva nosite iz rukometne supersile?

„Proveo sam dve dobre sezone u Tuluzu. Radio sam sa Denijem Anđelkovićem koji je napravio odlične rezultata s tim klubom. Za njega ništa loše ne mogu da kažem. Prve sezone smo ušli u grupnu fazu Lige Evrope što je bio istorijski rezultat. Igrao sam, imao neke dobre role, ali sam očekivao veću minutažu. To me je sigurno očvrsnulo, dalo motiv da napredujem“.

Otkud na sever Evrope, u norveški Elverum?

„Dobio sam ponudu kluba koji je igrao Ligu šampiona što je za mene bio veliki izazov. U dogovoru sa roditeljima i menadžerom Milanom Jokićem odlučili smo da potpišem dvogodišnji ugovor. Želeo sam da osetim taj skandinavski način rukometa. U Elverumu vole da rade s mladim igračima, daju im šansu. Ovde je sve drugačije, totalno novi sistem. U prvom delu sezone sam više igrao. Posle Svetskog prvenstva mi je minutaža manja, ali ne drastično. To je odluka trenera, na meni je da se izborim za veću ulogu, sezona je duga, tek nas očekuju borba za titulu“.

Borzaš nakon bombe za pobedu: Sanjao sam ovo milion puta, sutra mogu da batalim rukomet

Gol iz snova, Borzaš junak Orlova, pala je Norveška u novosadskom grotlu (VIDEO)

VIDEO: Projektil koji je srušio Norvežane

Kolštad je lider šampionata Norveške. Naredne sezone u ovaj klub u gradiću blizu Trondhajma dolaze Sander Sagosen iz Kila, Geran Johanesen i Magnus Abelvik Red iz Flensburga, standardni trio na bekovskim pozicijama u reprezentaciji Norveške. Možete li da im parirate?

„Imali smo neke neplanirane poraze u prvom delu sezone, ali je i dalje sve otvoreno. U Norveškoj se odlučuje u plej-of i tu imamo šansu da ispravimo propušteno. Ove sezone mislim da imamo šanse da odbranimo titulu, naredne će već biti teže“.

Uroš Borzaš znao je da proslavi gol karijere (©Starsport)

Kako ste se navikli na Elverum, na Norvešku, koje su razlike u odnosu na Francusku?

„Najmirniji sam u Norveškoj. Prija mi ovde. Drugačiji je mentalitet, sve je opuštenije, ljudi su prijateljski nastrojeni, nema stresa, tenzije. Gradić je mali, 20.000 stanovnika, svi žive za rukomet koji je najpopularniji sport. Norvežani vole rukomet, poznaju ga. Budžet nije ni približan kao što ima Kolštad koj je državni projekat. Tuluz je drugačiji, milionski grad gde su fudbal i ragbi popularniji“.

Da li učite norveški jezik?

„Konverzacija je uglavnom na engleskom, ali se trudim da naučim što pre norveški. Nije lako, težak je jezik. Idem na privatne časove, želim što pre da ga savladam jer tako ukazujete poštovanje zemlji u kojoj boravite, više će da vas cene“.

Ima li poziva od norveških novinara posle gola u Novom Sadu?

„Čuo sam se sa saigračima, trenerom, ali nisam imao pozive sedme sile iz Norveške“, zaključio je Borzaš u intervjuu za Mozzart Sport.